Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту
| Црква Богородице Одигитрије | |
|---|---|
 Црква Богородице Одигитрије пре рушења | |
| Опште информације | |
| Место | Мушутиште |
| Општина | Општина Сува Река |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Црква |
| Време настанка | 1315. |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Републички завод за заштиту споменика културе |
Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту је била подигнута 1315. године, у српско-византијском стилу, као задужбина великог казнаца Јована Драгослава и представљала је једну од првих задужбина српске властеле у средњем веку[1].
Положај и изглед
[уреди | уреди извор]Налазила се недалеко од Призрена, на узвишењу изнад села Мушутишта, удаљеног десетак километара југоисточно од општинског средишта Суве Реке.
Црква је имала основу уписаног крста са куполом, а очувани фрагменти живописа су спадали међу најбоље примере српског фрескосликарства насталог под утицајем ренесансе Палеолога, током владавине краља Милутина (1282—1321)[1].
Заштита и тренутно стање
[уреди | уреди извор]Конзерваторски радови на цркви нису обављани, а од 1990. године се налазила под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја[2][1]. После окончања НАТО агресије на СРЈ, повлачења југословенских снага безбедности и доласка немачких снага КФОРа у тај део јужне српске покрајине, цркву Богородице Одигитрије су, током јуна 1999. године, дигли у ваздух и сравнили са земљом албански екстремисти[3].
Архитектура
[уреди | уреди извор]Црква Богородице Одигтрије је била подигнута у Вардарском стилу, насталом по узору на византијску архитектуру. Имала је основу уписаног крста над којом се уздизала осмострана купола, која је почивала на четири, слободно постављена, стуба[4][1]. Њена спољашњост је, по византијском моделу, украшена наизменичном употребом жућкастог камена и црвенкасте опеке, у наизменичним редовима камена и опеке постављеним у два до три реда, док је апсида декорисана и косо ређаним опекама. док је полукружна апсида сложеније декорисана употребом опеке и малтера[1]. Проскомидију и ђаконикон образују две полукружне нише које нису изражене споља.[5][6] Структура је на фасадама обележена плитким пиластрима у осовинама поткуполних стубаца спојених луковима.[7]
На западној страни цркве се изнад улаза налазио дугачки уклесани ктиторски натпис, који се убрајао међу најстарије и најлепше српске епиграфе[3] и гласио је:
Поче се и сазида се божански и свечасни храм Пречисте Владичице Наше Богородице Одигитрије из темеља, у дане превисокога краља Уроша, трудом и старањем великог казнаца Драгослава, са Јеленом супругом својом и Станишом, сином својим, и Аном, кћерју својом, године 7823, индикта 5.
Живопис
[уреди | уреди извор]Подаци о живописању цркве нису сачувани, али се сматра да су радови на њему окончани најкасније до 1320. године[1].
Првобитни живопис у цркви је био очуван на само неколико места, али се убрајао међу најбоља дела српског сликарства Милутиновог доба. У олтарском делу цркве су биле сачуване фреске четири архијереја, од којих је један био свети Наум Охридски, а овај његов портрет је спадао међу најстарије очуване[1]. Део живописа је био сачуван и у северозападном делу наоса, а поред анђела и светитељки, укључивао је и приказ светог Пантелејмона, као и свете ратнике Теодоре, Тирона и Стратилата.
Поред фресака, у цркви Богородице Одигитрије чувале су се и две иконе, Христа и Богородице, из 1603. године.
Прошлост
[уреди | уреди извор]
Цркву Богородице Одигитрије је, према ктиторском натпису који се налазио изнад улаза у цркву, подигао 1315. године велики казнац Јован Драгослав са супругом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном.
Мушутиште у начелу води порекло од Свете Никите у Чучеру, задужбине краља Милутина, као и црква и Свети Арханђео Михаило у Штипу, лесновски храм Арханђела Михаила, црква Светог Николе у Љуботену и храм Ваведења у Кучевишту. Може се претпоставити да је ктитор Мушутишта знао за цркву Свете Никите, пошто је по дужности требало да буде добро упућен у трошкове њене изградње и осликавања.[8]
Село Мушутиште, са црквама Богородице Одигитрије и Свете Тројице, је цар Душан Силни (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) укључио 1348. године у властелинство своје задужбине, манастира Светих Архангела, у кањону Бистрице код Призрена.
У другој половини 19. века црква је обновљена, а током 20. века на њој нису обављани конзерваторски радови.
Рушење
[уреди | уреди извор]После повлачења југословенских снага безбедности, исељавања локалних Срба и доласка немачких снага КФОРа, црква Богородице Одигитрије је опљачкана и оскрнављена од стране локалних Албанаца[3]. Свештеникова кућа и парохијски дом су опљачкани и запаљени[3], сама црква је дигнута у ваздух[3] и спаљена[9], а запаљени су и стари борови који су се налазили у црквеном дворишту[9].
Остао је сачуван само звоник, иако је било више покушаја његовог рушења.[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „Црква Св. Богородице Одигитрије — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ Споменици културе од изузетног значаја Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (језик: српски)
- ^ а б в г д „Crucified Kosovo - Destroyed and Desacrated Sanctuaries (2): The church of the Holy Virgin, Musutiste near Suva Reka” (на језику: енглески). Приступљено 20. 11. 2009.
- ^ Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.
- ^ Ненадовић, Слободан, „Белешке са пута по Космету“, Музеји 7, 1952: 168–171
- ^ Ђорђевић, Иван М. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Филозофски факултет, Београд, 1994: 131
- ^ Кораћ, Војислав, Шупут, Марица, Архитектура визан тијског света, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005: 343
- ^ Ђорђевић, Иван М. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Филозофски факултет, Београд, 1994: 35, 212, напомена 133
- ^ а б „Мнемозина : Ургентна заштита културних и природних добара у Метохији 2001-2002.”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2009.
- ^ Чудо од звоника Богородичне цркве у Мушутишту (8. септембар 2013)
Литература
[уреди | уреди извор]- „Црква Св. Богородице Одигитрије — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- „Crucified Kosovo - Destroyed and Desacrated Sanctuaries (2): The church of the Holy Virgin, Musutiste near Suva Reka” (на језику: енглески).
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
42° 17′ 26″ N 20° 53′ 38″ E / 42.29056° С; 20.89389° И
Задужбине, цркве и манастири које је подигао, обновио и обдарио српски краљ Стефан Милутин | ||
|---|---|---|
|   | |
Задужбине, ван тадашње Србије, које наводи Данило II у житији „Животи краљева и архиепископа српских”:
| ||
Остале задужбине у тадашњој Србији:
| ||
Остале задужбине у ван тадашње Србије:
| ||
Задужбине које му приписују народна предања:
| ||
