Barska šljuka

Barska šljuka
	Barska šljuka Oglašavanje ptice je snimljeno u Engleskoj
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Charadriiformes
Porodica:	Scolopacidae
Rod:	Gallinago
Vrsta:	G. gallinago
Binomno ime
	Gallinago gallinago; (Linnaeus, 1758)
	Rasprostranjenost barske šljuke: u vreme sezone gnežđenja stanarica van sezone gnežđenja
Sinonimi
	Scolopax gallinago Linnaeus, 1758; Capella gallinago (Linnaeus, 1758);

Barska šljuka ili bekasina (lat. Gallinago gallinago)^[2] je ptica selica iz reda šljukarica (Charadriiformes). Naziv potiče od latinske reči gallina – kokoška i sufiksa – ago, što označava pticu koja liči na kokošku. Vrsta je prisutna na različitim vodenim staništima, preferirajući bare, močvare, vlažne livade i tresave sa niskom, gustom vegetacijom gde se gnezdi.

Opis

Ptica srednje veličine, čija dužina tela iznosi 23-28 cm, a raspon krila 39-45 cm. Težina tela varira 72-181 g. Vrsta je prilično skrovita, tako što se uspešno kamuflira u okolnoj vegetaciji. Kada je na otvorenom, uočava se zdepast oblik tela, dug kljun i kratke noge. Kljun je u odnosu na ostale delove tela nesrazmerno dugačak i ravan. Perje je u osnovi smeđe boje. Na glavi i leđima ima uzdužne, deblje i svetlije pruge. Na bokovima ima tamne, poprečne pruge, a stomak je beo (bez pruga). Kada se uznemiri, brzo leti cik-cak iznad vode, a zatim se izdiže uvis zakrivljenom putanjom. U letu joj se uočavaju tanke bele ivice na krilima. ^[3]

Rasprostranjenost i stanište

Stanište na kojem se barska šljuka hrani tokom seobe

Močvarna ptica koja je prisutna na severnoj zemljinoj hemisferi. Pre početka zime migrira na jug. Zimujući u Evropi i Africi, kao gnezdeća staništa koristi zaslanjene močvare sa bogatom vegetacijom, travnate ili močvarne ivice reka i jezera, vlažne livade i pašnjake, poplavljene severne šume i močvarne tundre. Jesenja seoba traje od kraja jula do novembra. Većina ptica stigne u severnu Afruku već krajem septembra – početkom oktobra, gde ostaju do marta. Procenjuje se da evropska populacija broji između 2 670 000 – 5 060 000 parova.^[4]^[1]

Ishrana

Pri vrhu dugačkog kljuna postoje čulna udubljenja koja omogućavaju detekciju sitnih beskičmenjaka u blatu. Oči su postavljevljene visoko unazad na glavi, što ptici omogućava da primeti predatora čak i kada joj je kljun u podlozi. Hrani se larvama insekata (10-80%), odraslim insektima, sitnim rakovima i paucima. U manjim količinama konzumira i hranu biljnog porekla (vlakna i semena).^[4]^[5]^[1]

Razmnožavanje

Gnezdeća staništa su joj močvare, vlažne livade i tresave sa gustom, niskom vegetacijom, kao i poplavljene severne šume i močvarne tundre. Polaže 2-5 jaja u periodu od aprila do juna. Gnezdo je obično na suvom mestu uz vodu, prekriveno travom, rogozom, šašem. Barska šljuka je monogamna i veoma teritorijalna vrsta. Na jajima leži samo ženka i period inkubacije traje 17-20 dana. Oba roditelja vode brigu o mladima. Ptići za oko 20 dana dobiju perje i sposobni su da lete. ^[6]^[7]^[4]^[1]^[3]

Barska šljuka u Srbiji

Barska šljuka obeležena aluminijumskim prstenom u SRP „Labudovo okno”

Uzdužne pruge na glavi i leđima i nesrazmerno dugačak kljun - identifikacioni karakteri ove vrste

Krajem 19. i početkom 20. veka navodi se kao redovna prolaznica u Sremu, vrlo retka gnezdarica u Posavini, a zabeležena je i na gnežđenju u Negotinskoj Krajini. Krajem 20. i početkom 21. veka vrsta je veoma retka, a periodična gnezdarica samo u Vojvodini. Trenutno je i dalje veoma retka vrsta koja se u reproduktivnom periodu viđa samo na severu Vojvodine. Celokupna gnezdeća populacija se nalazi u Vojvodini i procenjuje se na 3-6 parova. Redovno gnezdilište je na Selevenjskoj pustari, a u vreme gnežđenja retko se beleži i na Kapetanskom ritu, Sigetu, Rusandi i Slanom Kopovu. Ornitolozi smatraju da broj gnezdećih parova fluktuira. Tokom seobe prisutna je na različitim vodenim staništima širom zemlje. Brojnija je tokom jesenje seobe kada se grupiše u jata od nekoliko stotina jedinki. Pojedinačni primerci redovno prezimljavaju na nezaleđenim vodenim površinama, a posebno u južnim nizijskim delovima Srbije.^[8]^[9]

Reference

^ ^а ^б ^в ^г ^д BirdLife International (2019). „Gallinago gallinago”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 01. 2020.
^ Studija zaštite 2015, стр. 34
^ ^а ^б Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.
^ ^а ^б ^в „Common snipe - arkive.org”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.
^ Wilson's Snipe - birdsna.org
^ „Barska šljuka - bioras.petnica.rs”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.
^ „Snipe (Gallinago gallinago) - planetofbirds.com”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.
^ Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015): Ptice Srbije - kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.
^ Puzović, S., Radišić, D., Ružić, M., Rajković, D., Radaković, M., Pantović, U., Janković, M., Stojnić, N., Šćiban, M., Tucakov, M., Gergelj, J., Sekulić, G., Agošton, A., & Raković, M. 2015. Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008-2013. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.

Литература

Studija zaštite područja „Ulcinjska solana“ (PDF). Podgorica: Agencija za zaštitu životne sredine. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 06. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020.

Spoljašnje veze

„Common snipe”. Internet Bird Collection.
Ageing and sexing (PDF; 5.1 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze
„Gallinago gallinago”. Avibase.
Gallinago gallinago at Integrated Taxonomic Information System (ITIS)
Items, photos and sounds related to Gallinago gallinago at Europeana: Europe's digital library, museum and archive
Gallinago gallinago на BirdLife.org (језик: енглески)
Barska šljuka фото галерија на VIREO (Drexel University)
Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
Аудио запис на Xeno-canto.

[IUCN-1] а ^б ^в ^г ^д BirdLife International (2019). „Gallinago gallinago”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 01. 2020.

[2] Studija zaštite 2015, стр. 34

[automatski_generisano1-3] а ^б Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.

[arkive-4] а ^б ^в „Common snipe - arkive.org”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.

[5] Wilson's Snipe - birdsna.org

[6] „Barska šljuka - bioras.petnica.rs”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.

[7] „Snipe (Gallinago gallinago) - planetofbirds.com”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2018.

[8] Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015): Ptice Srbije - kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.

[9] Puzović, S., Radišić, D., Ružić, M., Rajković, D., Radaković, M., Pantović, U., Janković, M., Stojnić, N., Šćiban, M., Tucakov, M., Gergelj, J., Sekulić, G., Agošton, A., & Raković, M. 2015. Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008-2013. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]