Пређи на садржај

Dekstrin

С Википедије, слободне енциклопедије
Dekstrin
Identifikacija
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.693
E-brojevi E1400 (dodatne hemikalije)
KEGG[1]
UNII
Svojstva
(C6H10O5)n
Molarna masa promenljiva
Agregatno stanje beo ili žut prah
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Dekstrini su grupa ugljenih hidrata male molekulske težine koji se formiraju hidrolizom skroba[4] ili glikogena.[5] Dekstrini su smeše polimera D-glukoznih jedinica vezanih putem α-(1→4) ili α-(1→6) glikozidnih veza.

Dekstrini se mogu formirati iz skroba koristeći enzime poput amilaza, do čega dolazi tokom varenja u ljudskom telu i tokom formiranja slada,[6] ili putem primene suve toplote u kiseloj sredini (piroliza ili žarenje). Ovaj drugi proces ima industrijsku primenu. Do njega isto tako dolazi na površini hleba tokom pečenja, što doprinosi ukusu, boji, i krhkosti. Dekstrini proizvedeni toplotom su takođe poznati kao pirodekstrini'. Pri pečenju pod kiselim uslovima skrob se hidrolizuje i kratki delovi lanca delimično ponovo formiraju razgranate strukture putem α-(1,6) veza.[7]

Dekstrini su beli, žuti, ili smeđi prahovi koji su delimično ili potpuno rastvorni u vodi. Oni proizvode optički aktivne rastvore niske viskoznosti. Oni se mogu detektovati pomoću jodnog rastvora, koji daje crveno obojenje.

Dekstrin sa α-(1→4) i α-(1→6) glikozidnim vezama
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ An Introduction to the chemistry of plants - Vol II: Metabolic processes, P. Haas and T. G. Hill, London (Longmans, Green & Co.), 1913; pages 123-127
  5. ^ Salway, JG. Medical Biochemistry at a Glance. Second Edition. Malden, MA (Blackwell Publishing), 2006; page 66
  6. ^ Michael Lewis, Tom W. Young (2002), "Brewing"‎, Kluwer Academic, ISBN 978-0-306-47274-9.
  7. ^ Alistair M. Stephen, Glyn O. Phillips, Peter A. Williams (2006), "Food polysaccharides and their applications 2nd edition", p 92-99, CRC Press, Taylor & Francis Group, ISBN 978-0-8247-5922-3

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy