Dimetrodon
| Dimetrodon Временски распон: Цизуралијан,
| |
|---|---|
| |
| Костур припаника врсте D. limbatus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Породица: | †Sphenacodontidae |
| Потпородица: | †Sphenacodontinae |
| Род: | †Dimetrodon Cope, 1878 |
| Типска врста | |
| †Dimetrodon limbatus Cope, 1877
| |
| Врсте | |
|
Погледајте испод | |
| Синоними | |
|
Синоними рода
Синоними врта
| |
Dimetrodon (Диметродон — „двије мјере зуба”)[1] је синапсид из доба перма.[2][3][4] Достизао је дужину и до 3 метра и хранио се искључиво месом. Великим канџама и чељустима са оштрим, сабљастим зубима је хватао плен који су углавном чинили водоземци.
Dimetrodon је полагао јаја са чврстом опном што је омогућавало полагање на копну. Младунци су се рађали са плућима и удовима који су били способни да их одрже на земљи. Имао је дебелу кожу која га је штитила од сунца. Претпоставља се да је могао да одржава сталну телесну температуру помоћу израслина дуж леђа. Креста (једро) је била стално усправна и подупрта коштаним израштајима леђних кичмених пршљенова.
Dimetrodon често се погрешно сматра за диносауруса или као савременика диносауруса у популарној култури, али је изумро неких 40 милиона година пре прве појаве диносауруса. По изгледу и физиологији сличан гмизавцима, Dimetrodon је ипак ближе повезан са сисарима него са модерним гмизавцима, иако није директни предак сисара.[3] Dimetrodon је сврстан у „несисарске синапсиде”, групи која се традиционално назива „гмизавци слични сисарима”.[3] Ово групише овај род заједно са сисарима у кладу (еволуциону групу) која се зове Synapsida, док су диносауруси, гмизавци и птице стављени у засебну кладу, Sauropsida. Појединачни отвори у лобањи иза сваког ока, познати као темпоралне фенестре, и друге карактеристике лобање разликују род Dimetrodon и сисаре од већине најранијих сауропсида.
Dimetrodon је вероватно био један од вршних предатора цисуралијских екосистема, хранећи се рибама и тетраподима, укључујући гмизавце и водоземце. Мање врсте су могле имати различите еколошке улоге. Једро на леђима је можда коришћено за стабилизацију кичме или за загревање и хлађење тела као облик терморегулације.[5][6] Неке недавне студије тврде да би једро било неделотворно у уклањању топлоте из тела, јер су откривене велике врсте с малим једрима и мале врсте с великим једрима, чиме се у основи искључује регулација топлоте као његова главна сврха. Једро се највероватније користило за удварачко излагање са методама као што су претње ривалима или показивање потенцијалним партнерима.[7][8]
Опис
[уреди | уреди извор]
Dimetrodon је био четвороножни синапсид с леђним једром. Већина врста из овог рода имала је дужину од 1,7 до 4,6 m (5,6 до 15,1 ft) и процењује се да су тежили између 28 и 250 kg (60 и 550 lb).[9] Највећа позната врста D. angelensis са око 4 m (13 ft), а најмања је D. teutonis са 60 cm (24 in).[10][11] Веће врсте овог рода биле су међу највећим предаторима раног перма, иако је блиско сродан са тапеносаурусом, познатом по фрагментима скелета у нешто млађим стенама. Могуће је да је био чак и већи са процијењеном укупном дужином од 5,5 m (18 ft).[12][13] Иако су неке врсте могле да нарасту до врло великих размера, познати су многи млађи примерци.[14]
Палеоекологија
[уреди | уреди извор]
Фосили овог рода су познати из Сједињених Држава (Тексас, Оклахома, Нови Мексико, Аризона, Јута и Охајо) и Немачке, подручја која су била део суперконтинента Еврамерика током раног перма. Унутар Сједињених Држава, скоро сав материјал приписан овом роду потиче из три геолошке групе у северно-централном Тексасу и јужно-централној Оклахоми: група Клир Форк, група Вичита и група Пиз Ривер.[15][16] Већина фосилних налаза део је низинских екосистема који су током перма били велика мочвара. Конкретно, Ред Бедс у Тексасу је подручје велике разноликости фосилних тетрапода или четвороножних кичмењака. Поред ово рода, најчешћи тетраподи у Ред Бедсу и широм ранопермских наслага на југозападу Сједињених Држава, су водоземци Archeria, Diplocaulus, Eryops, и Trimerorhachis, рептилиоморф Seymouria, рептил Captorhinus и синапсиди Ophiacodon и Edaphosaurus. Ови тетраподи чинили су групу животиња које је палеонтолог Еверет К. Олсон назвао „пермо-карбонска хронофауна“, фауна која је доминирала континенталним евроамеричким екосистемом неколико милиона година.[17] На основу геологије наслага попут Ред Бедса, сматра се да је ова фауна настањивала добро вегетативни низински делтаски екосистем.[18]
Прехрамбена мрежа
[уреди | уреди извор]
Олсон је извео многе закључке о палеоекологији текаског Ред Бедса и улози ово симапсида у његовом екосистему. Предложио је неколико главних типова екосистема у којима су живели најранији тетраподи. Dimetrodon је припадао најпримитивнијем екосистему, који се развио из водених прехрамбених мрежа. У њему су водене биљке биле примарни произвођачи, и њима су се углавном храниле рибе и водени бескичмењаци. Већина копнених кичмењака хранила се овим воденим примарним потрошачима. Dimetrodon је вероватно био највећи предатор екосистема Ред Бедс, хранећи се разним организмима, попут ајкуле Xenacanthus, водених водоземаца Trimerorhachis и Diplocaulus, те копнених тетрапода Seymouria и Trematops. Инсекти су познати од раног пермског Ред Бедса и вероватно су били донекле укључени у исту мрежу хране као и Dimetrodon, хранећи мале рептиле попут Captorhinus. Биосистем Ред Бедса такође је укључивао неке од првих великих биљоједа који живе на копну, попут Edaphosaurus и Diadectes. Хранећи се првенствено копненим биљкама, ови биљоједи нису црпили енергију из водених прехрамбених мрежа. Према Олсону, најбољи савремени аналог за екосистем у коме живи Dimetrodon је Еверглејдс.[18] Детаљан животни стил овог синапсида (амфибијски до копненоног) дуго је био контроверзан, али коштана микроанатомија подржава копнени начин живота,[19] што имплицира да би се хранио углавном на копну, на обалама или у врло плиткој води. Такође постоје докази да је Dimetrodon ловио естивирајуће Diplocaulus у време суше. На једној локацији су нађена три делимично поједена малолетна Diplocaulus у рупи од осам, са траговима зуба врсте из рода Dimetrodon који их је ископао и убио.[20]
Историја класификације
[уреди | уреди извор]Најранија открића
[уреди | уреди извор]
Најраније откриће фосила Диметродона је горња вилица коју је 1845. пронашао човек по имену Доналд Маклауд, који је живео у британској колонији Острво Принца Едварда.[21] Ове фосиле је купио Џон Вилијам Џонсон, канадски геолог, а затим их је Џозеф Лејди описао 1854. као доња вилица врсте Bathygnathus borealis, великог месождера сродног Thecodontosaurus,[22] иако је касније рекласификован као Dimetrodon врста 2015. године, као Dimetrodon borealis.[23]
Коупови први описи
[уреди | уреди извор]Фосиле који се сада приписују диметродону први је проучавао амерички палеонтолог Едвард Дринкер Коуп током 1870-их. Коуп је набавио фосиле заједно са онима многих других пермских тетрапода од неколико колекционара који су истраживали групу стена у Тексасу под називом Ред бедс. Међу овим колекционарима били су швајцарски природњак Јакоб Бол, тексашки геолог В. Ф. Каминс и палеонтолог аматер Чарлс Хејзелијус Стернберг.[24] Већина Коупових примерака отишла је у Амерички природњачки музеј или у Вокеров музеј Универзитета у Чикагу (већина Вокерове колекције фосила је сада смештена у Филдовом природњачком музеју).
Стернберг је послао неке од својих примерака немачком палеонтологу Фердинанду Бројлију на Универзитету у Минхену, иако Бројли није био тако плодан као Коуп у описивању примерака. Коупов ривал Отнијел Чарлс Марш такође је сакупио кости диметродона, које је послао у Вокеров музеј.[25] Прва употреба имена диметродон појавила се 1878. године када је Коуп дао називе врстама Dimetrodon incisivus, Dimetrodon rectiformis, и Dimetrodon gigas у научном часопису Зборник радова америчког филозофског друштва.[26]
Први опис Dimetrodon фосила дошао је годину дана раније, када је Коуп назвао врсту Clepsydrops limbatus из тексашког налазишта Ред Бедс.[27] (Име Clepsydrops је први сковао Коуп 1875. за остатке сфенакодонтида из округа Вермилион у Илиноису, а касније је коришћен за многе примерке сфенакодонтида из Тексаса; многе нове врсте сфенакодонтида из Тексаса додељене су било роду Clepsydrops или Dimetrodon у касном 19. и раном 20. веку.) C. limbatus је рекласификован као врста рода Dimetrodon 1940. године, што значи да је Коупов рад из 1877. био први запис о припаднику рода Dimetrodon.
Коуп је први описао синапсид са леђним једром са именом C. natalis у свом раду из 1878. године, иако је једро назвао перајем и упоредио га са врховима савременог базилског гуштера (Basilicus). На примерцима D. incisivus и D. gigas које је Коуп описао у свом раду из 1878. године нису сачувана једра, али су издужене бодље биле присутне у примерку D. rectiformis који је описао.[26] Коуп је 1886. прокоментарисао намену једра, пишући: „Корисност је тешко замислити. Осим ако животиња није имала водене навике и није пливала на леђима, гребен или пераје су морали бити сметња при активним кретању... Удови нису довољно дуги, нити су канџе довољно оштре да би показало арбореално станиште, као у постојећем роду Basilicus, где постоји сличан гребен.”[28]
Галерија врста
[уреди | уреди извор]-
D. gigashomogenes -
D. grandis -
D. loomisi -
D. milleri -
D. natalis
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dimetrodon. Dictionary.com. Dictionary.com Unabridged. Random House, Inc. http://www.dictionary.com/browse/dimetrodon (accessed: February 12, 2018).
- ^ „Dimetrodon”. Paleobiology Database. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 23. 8. 2012.
- ^ а б в Angielczyk, K. D. (2009). „Dimetrodon is Not a Dinosaur: Using Tree Thinking to Understand the Ancient Relatives of Mammals and their Evolution”. Evolution: Education and Outreach. 2 (2): 257—271. doi:10.1007/s12052-009-0117-4
.
- ^ Huttenlocker, A. K.; Rega, E. (2012). „The Paleobiology and Bone Microstructure of Pelycosauriangrade Synapsids”. Ур.: Chinsamy, A. Forerunners of Mammals: Radiation, Histology, Biology. Indiana University Press. стр. 90–119. ISBN 978-0-253-35697-0.
- ^ Cloudsley-Thompson, J. L. (2005-01-19). Ecology and Behaviour of Mesozoic Reptiles (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-22421-1.
- ^ Oldham, Cydni (2019-04-18). „Dimetrodon - Description, Habitat, Image, Diet, and Interesting Facts”. Animals Network (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-03.
- ^ Fiesta, Enrique; Davidson, John (2015-01-10). Dimetrodon - Permian Predator (на језику: енглески). Mendon Cottage Books. ISBN 978-1-310-19617-1.
- ^ Zachos, Frank; Asher, Robert (2018-10-22). Mammalian Evolution, Diversity and Systematics (на језику: енглески). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3-11-034155-3.
- ^ Berman, D.S.; Reisz, R.R.; Martens, T.; Henrici, A.C. (2001). „A new species of Dimetrodon (Synapsida: Sphenacodontidae) from the Lower Permian of Germany records first occurrence of genus outside of North America” (PDF). Canadian Journal of Earth Sciences. 38 (5): 803—812. Bibcode:2001CaJES..38..803B. doi:10.1139/cjes-38-5-803.
- ^ „The Kungurian Age”. Palaeos. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013.
- ^ Fröbisch, J.; Schoch, R.R.; Müller, J.; Schindler, T.; Schweiss, D. (2011). „A new basal sphenacodontid synapsid from the Late Carboniferous of the Saar-Nahe Basin, Germany” (PDF). Acta Palaeontologica Polonica. 56 (1): 113—120. S2CID 45410472. doi:10.4202/app.2010.0039 .
- ^ Olson, E.C.; Beerbower, J.R. (1953). „The San Angelo Formation, Permian of Texas, and its vertebrates”. The Journal of Geology. 61 (5): 389—423. Bibcode:1953JG.....61..389O. S2CID 128681671. doi:10.1086/626109.
- ^ Olson, E.C. (1955). „Parallelism in the evolution of the Permian reptilian faunas of the Old and New Worlds”. Fieldiana. 37 (13): 385—401.
- ^ Sternberg, C.W. (1942). „The skeleton of an immature pelycosaur, Dimetrodon cf. grandis, from the Permian of Texas”. Journal of Paleontology. 16 (4): 485—486. JSTOR 1298848.
- ^ Lucas, S.G.; Spielmann, J.A.; Rinehart, L.F.; Martens, T. (2009). Dimetrodon (Amniota: Synapsida: Sphenacodontidae) from the Lower Permian Abo Formation, Socorro County, New Mexico (PDF). New Mexico Geological Society Guidebook. 60. New Mexico Geological Society. стр. 281—284. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 10. 2021. г. Приступљено 23. 09. 2021.
- ^ Nelson, John W., Robert W. Hook, and Dan S. Chaney (2013). Lithostratigraphy of the Lower Permian (Leonardian) Clear Fork Formation of North-Central Texas from The Carboniferous-Permian Transition: Bulletin 60, ed. Spencer G. Lucas et al. New Mexico Museum of Natural History and Science, pg. 286-311. Retrieved December 28, 2017.
- ^ Sullivan, C.; Reisz, R.R.; May, W.J. (2000). „Large dissorophoid skeletal elements from the Lower Permian Richards Spur fissures, Oklahoma, and their paleoecological implications”. Journal of Vertebrate Paleontology. 20 (3): 456—461. JSTOR 4524117. S2CID 140709673. doi:10.1671/0272-4634(2000)020[0456:LDSEFT]2.0.CO;2.
- ^ а б Olson, E.C. (1966). „Community evolution and the origin of mammals”. Ecology. 47 (2): 291—302. JSTOR 1933776. doi:10.2307/1933776.
- ^ Kriloff, A.; Germain, D.; Canoville, A.; Vincent, P.; Sache, M.; Laurin, M. (2008). „Evolution of bone microanatomy of the tetrapod tibia and its use in palaeobiological inference”. Journal of Evolutionary Biology. 21 (3): 807—826. PMID 18312321. S2CID 6102313. doi:10.1111/j.1420-9101.2008.01512.x .
- ^ „Finned Monster Chomped Heads off Ancient Amphibians”. Live Science. 31. 10. 2013.
- ^ Spalding, D.A.E. (1995). „Bathygnathus, Canada's first "dinosaur"”. Ур.: Sarjeant, W.A.S. Vertebrate Fossils and the Evolution of Scientific Concepts. Taylor & Francis US. стр. 245—254. ISBN 2881249965.
- ^ Spalding, D.A.E. (1995). „Bathygnathus, Canada's first "dinosaur"”. Ур.: Sarjeant, W.A.S. Vertebrate Fossils and the Evolution of Scientific Concepts. Taylor & Francis US. стр. 245—254. ISBN 2881249965.
- ^ „Canuckosaur! First Canadian 'dinosaur' becomes Dimetrodon borealis”. phys.org.
- ^ Matthew, W.D. (1908). „Review of Case's 'Revision of the Pelycosauria of North America'”. Science. 27 (699): 816—818. Bibcode:1908Sci....27..816M. doi:10.1126/science.27.699.816.
- ^ Case, E.C. (1907). Revision of the Pelycosauria of North America. Washington, D.C.: Carnegie Institution of Washington. стр. 1–176.
- ^ а б Cope, E.D. (1878). „Descriptions of extinct Batrachia and Reptilia from the Permian formation of Texas”. Proceedings of the American Philosophical Society. 17 (101): 505—530. JSTOR 982652.
- ^ Cope, E.D. (1877). „Descriptions of extinct vertebrata from the Permian and Triassic Formations of the United States”. Proceedings of the American Philosophical Society. 17 (100): 182—193. JSTOR 982295.
- ^ Baur, G.; Case, E.C. (1899). „The history of the Pelycosauria, with a description of the genus Dimetrodon, Cope”. Transactions of the American Philosophical Society. 20 (1): 5—62. JSTOR 1005488. doi:10.2307/1005488. hdl:2027/uc1.32106020416696 .
Литература
[уреди | уреди извор]- Huttenlocker, A. K.; Rega, E. (2012). „The Paleobiology and Bone Microstructure of Pelycosauriangrade Synapsids”. Ур.: Chinsamy, A. Forerunners of Mammals: Radiation, Histology, Biology. Indiana University Press. стр. 90–119. ISBN 978-0-253-35697-0.
- Берни Д. 2001. Велика енциклопедија диносауруса. Змај. Нови Сад.
- Robert L. Carroll (1988) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York. Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution. Freeman. стр. 1–698. ISBN 978-0-7167-1822-2.
- Colbert, E. H., (1969), Evolution of the Vertebrates, John Wiley & Sons Inc (2nd ed.)
- Laurin, M. and Reisz, R. R., 1997, Autapomorphies of the main clades of synapsids Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2021)
- Reisz, R. R., 1986, Handbuch der Paläoherpetologie – Encyclopedia of Paleoherpetology, Part 17A Pelycosauria Verlag Dr. Friedrich Pfeil, ISBN 3-89937-032-5
- Romer, A. S., (1947, revised ed. 1966) Vertebrate Paleontology, University of Chicago Press, Chicago
- Romer, A. S. and Price, L. I., (1940), Review of the Pelycosauria, Geological Society of American Special Papers, No 28
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Dimetrodon Palaeos page on Dimetrodon
- Introduction to the Pelycosaurs University of California Museum of Paleontology webpage on early synapsids, including Dimetrodon
- „Dimetrodon: Our Most Unlikely Ancestor”. PBS Eons. 21. 8. 2017 — преко YouTube.
