Пређи на садржај

Halucinogeno trovanje ribom

С Википедије, слободне енциклопедије
Halucinogeno trovanje ribom
Konzumiranje jela napravljenog od ribe Sarpa salpa (vreste orade), može da izazove halucinogene efekte.
Specijalnostiurgentna medicina
Simptomiporemećaj CNS-a, posebno halucinacija i noćne more
Lečenjesimptomatsko

Halucinogeno trovanje ribom ili ihtioalieinotoksizam je retka vrsta trovanja hranom koja se javlja nakon uzimanja određene vrste ribe. Odgovorni toksini su nepoznati, a kliničku sliku karakteriše razvoj poremećaja CNS-a, posebno halucinacija i noćnih mora. S obzirom na to da se pojedine vrste ribe takođe mogu povezati sa trovanjem ciguaterom, može doći do zabune između dve intoksikacije koje se prenose ribom.[1][2]

Trovanje može biti izazvano vrstama riba koje proizvode halucinogene učinke kada se konzumiraju kao hrana npr Sarpa salpa, vrstom orade, za koju se tvrdi da je halucinogena.[2]

Rasprostranjenost

[уреди | уреди извор]

Halucinogene ribe su široko rasprostranjene obalne ribe koje se obično nalaze u Sredozemlju, oko Španije i duž zapadne i južne obale Afrike. Povremeno se javljaju i u britanskim vodama.

Patofiziologija

[уреди | уреди извор]

Ako se jedu, ove ribe mogu izazvati halucinogene učinke slične LSD drogi. Međutim, na osnovu izveštaja njihovo toksično dejstvo više nalikuje dejstvu halucinogena, delirijanata nego učincima serotonergičnih psihodelika kao što je LSD. Tako su npr. dvojica muškaraca koji su 2006. godine jeli ribu doživela nekoliko dana halucinacije (učinak uobičajen kod nekih delirijanata koji se javljaju u prirodi). Pojava halucinacija u mnogome zavisi i od sezone.

Ostale vrste za koje se tvrdi da su sposobne proizvesti halucinacije uključuju nekoliko vrsta morskog klena iz roda Kyphosus . I dalje je nejasno da li toksine produkuju same ribe ili morske alge koje one koriste u ishrani. Ostale halucinogene ribe su Siganus spinus, zvana "riba koja opija" na ostrvu Reinion i Mulloidichthys flavolineatus (nekada Mulloidichthys samoensis), zvani "glavni duhovi "na Havajima.

Uzrok halucinacija

[уреди | уреди извор]
Halucinirajuća svojstva riba potiču od planktona (na slici) koje masovno jedu ribe.

Većina istraživača smatra da halucinirajuća svojstva ovih riba potiču od planktona koji jedu ribe. Plankton ima vrlo male količine otrova, ali ribe koje pojedu veliku količinu ovih planktona mogu razviti ovu vrstu trovanja.[3]

Neke ribe mogu postati halucinogene nakon ispaše Caulerpa prolifera, vrsti zelene alge koja formira gusta korita na plitkim peščanim područjima, ili Posidonia oceanica, morske trave koja živi na livadama duž mediteranske obale. Aktivno sredstvo koje uzrokuje halucinacije kod ljudi i poreklo tih sredstava, nisu jasni. Neki autori misle da potiču od toksina povezanih s makroalgama koji se nakupljaju u mesu ribe. U ovaj pproces su upleteni i toksini iz zelenih algi Caulerpa prolifera u Sredozemnom moru, kao i morska trava Posidonia oceanica. Kada biljojedi jedu lišće morske trave, one unose epifite alge i otrovne dinoflagelate koji žive na lišću morske trave. Nemački antropolog Christian Rätsch koji misli da bi riba iz snova (Sarpa salpa) mogla sadržavati halucinogen DMT, i trovawe ovako obrazlaže:

Gutanje ribe iz snova Sarpa salpa može dovesti do halucinacija koje traju nekoliko dana.

"Nekoliko novinara pojelo je ribu iz snova i opisalo njihove čudne učinke. Najpoznatiji korisnik je Joe Roberts, fotograf za časopis National Geographic, koji je probao ribu iz snova 1960. godine. Nakon što je pojeo ovaj delikatesu doživio je intenzivne halucinacije sa naučno-fantastičnom temom koja je uključivala futuristička vozila, slike istraživanja svemira i spomenike koji obeležavaju prva putovanja čoveka u svemir.

Ihtiolioeinotoksicizam ili hationeotokulizam, je klinički je sindrom koji se odnosi na halucinogeno opijenost uznemirujuće prirode koja može nastati konzumiranjem halucinogenih riba. Karakteriše se "psihološkim poremećajima halucinacijama i depresijom. Mogu se javiti gastrointestinalni poremećaji".

"Ihtiolioeinotoksizam je vrsta ihtizarkotoksizma (trovanje ribljim mesom) odgovorna za neobične kliničke znake: to je jedinstveni slučaj ihtiotoksičnosti centralnog nervnog sistema. Najčešći znakovi su vrtoglavica, gubitak koordinacije i halucinacije. "

  • Neke vrste zelenih algi kojima se hrane pojedine vrste riba i tako unose toksine koji se nakupljaju u njihovom telu
  • Caulerpa prolifera
    Caulerpa prolifera
  • Posidonia oceanica
    Posidonia oceanica

Halucinogene vrste

[уреди | уреди извор]
Riblje vrste prijavljene kao halucinogene
Dijeta Porodica Slika Vrste Često ime Мaksimalna dužina Prijavljene lokacije Napomene Drugi izvori
Biljojedi Klovn i damastije Abudefduf septemfasciatus Dvojni narednik
23 cm
 Gilbertova ostrva[4] [5][6]
Zec Siganus argenteus Rafinirano kralježničko stopalo
40 cm
 Mauricijus[7] [8][9]
Siganus corallinus Noga kralježnice s plavim pegama
35 cm
 Mauricijus[7] [10][11]
Siganus luridus Sumračna noga kralježnice
30 cm
 Izrael[12][13] [14][15]
Siganus rivulatus Mermerna noga kralježnice
27 cm
 Mauricijus[7]
Israel (suspected)[16] 		[17][18]
Siganus spinus Mala kralježnica
28 cm
 Reinion[19] [20][21]
Orade Sarpa salpa Salema
51 cm
 Tunis[22]
France[23]
Israel[16][24] 		[25][26]
Morski klen Kyphosus cinerascens Plavi morski klen
50 cm
 Havaji[27] [28][29]
Kyphosus vaigiensis Mesnati klen
70 cm
 Havaji[27] [30][31]
Kyphosus bigibbus Smeđi klen
75 cm
 Norfolk Island[32] Formerly Kyphosus fuscus [33][34]
Riba hirurg Acanthurus triostegus Osuđena hirurgica
27 cm
 Havaji[27] [35][36]
Svaštojedi Kozja riba Mulloidichthys flavolineatus Žuta prugasta kozja riba
43 cm
 Havaji[37][38] Formerly Mulloidichthys samoensis.[39]
Called "the chief of ghosts" in Hawaii[40] 		[41][42]
Upeneus taeniopterus Finstrip kozja riba
33 cm
 Havaji[43][37][38] Formerly Upeneus arge [44][45]
Mullet Mugil cephalus Sivi cipal sa ravnom glavom
100 cm
 Havaji[43] [46][47]
Neomyxus leuciscus Čeljustni cipal
46 cm
 Havaji[43] Formerly Neomyxus chaptalli [48][49]
Mesožderi Škarpina Epinephelus corallicola Koralna škarpina
49 cm
 Gilbertova ostrva[4] [50][51]

Ihtiolioeinotoksizam

[уреди | уреди извор]

Ihtiolioeinotoksizam može nastati ako se pojede meso ili glava ribe u kojima je otrov navodno koncentrovan. Ova biotoksičnost je sporadična i nepredvidljiva u svojoj pojavi. Otrov utiče prvenstveno na centralni nervni sistem.

Simptomi trovanja se mogu razviti u roku od nekoliko minuta do 2 sata i trajati 24 sata ili duže. Simptomi i znaci trovanja su:

  • vrtoglavica,
  • gubitak ravnoteže,
  • nedostatak motoričke koordinacije,
  • halucinacije,
  • mentalna depresija.

Karakterističan deo kliničke slike su i pritužlbe otrovne osobe poput "neko sedi na mojim grudima", ili postoji osjećaj čvrstoće oko prsa, što kod pacijenta stvara osećaj da će umrijeti ili neka druga zastrašujuća maštarije. Ostale se pritužbe sastoje od:

  • svrbež
  • pečenja grla,
  • mišićne slabosti i
  • stomačne smetnje.

Uobičajeni postupci kuvanja ne uništavaju otrov. Nisu evidentirani smrtni slučajevi, a u poređenju sa drugim oblicima ihtiosarkotoksizma, halucinogeno trovanje ribom relativno je slabo izraženo.

Psihodelična riba

[уреди | уреди извор]

Nasuprot halucinogenih riba postoje i psihodelične ribe koja proizvode halucinacije koje nastaju stimulacijom ili suzbijanjem aktivnosti neurotransmitera na koji su hemijski slične. Ovo uzrokuje privremenu hemijsku neravnotežu u mozgu, što izaziva halucinacije i druge efekte, kao što je euforija. Prema tome ako se pojedu ove ribe njihovo dejstvo izgleda kao da je proizvod psihodelične halucinacije.[52][53][54]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Orsolini, L.; Ciccarese, M.; Papanti, D.; De Berardis, D.; Guirguis, A.; Corkery, J. M.; Schifano, F. (2018). „Psychedelic fauna for psychonaut hunters: a mini-review”. Frontiers in Psychiatry. 9: 153. PMC 5992390 Слободан приступ. PMID 29910745. doi:10.3389/fpsyt.2018.00153 Слободан приступ. 
  2. ^ а б Jawad, Laith A. (2017). „Hallucinogenic fish”. Dangerous Fishes of the Eastern and Southern Arabian Peninsula. Springer International. стр. 177—185. ISBN 978-3-319-57926-9. 
  3. ^ „'Hallucination' fish netted in Channel”. the Guardian (на језику: енглески). 2009-05-13. Приступљено 2021-11-28. 
  4. ^ а б Cooper, M. J. (1964). „Ciguatera and other marine poisoning in the Gilbert Islands” (PDF). Pacific Science. 18 (4): 411—440. .
  5. ^ „Abudefduf septemfasciatus: Sevenband Damselfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  6. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Abudefduf septemfasciatus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  7. ^ а б в Halstead, Bruce W.; Cox, Keith W. (1973). „An Investigation on Fish Poisoning in Mauritius”. 4 (2): 1—26. 
  8. ^ „Siganus argenteus: Yellowspotted Spinefoot”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  9. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus argenteus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  10. ^ „Siganus corallinus: Blue-spotted spinefoot”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  11. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus corallinus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  12. ^ Raikhlin-Eisenkraft B and Bentur Y (2002). „"Rabbitfish ("Aras"). An unusual source of ciguatera poisoning"” (PDF). Israeli Medical Association Journal. 4: 28—30. .
  13. ^ Herzberg, A. (1973). „Toxicity of Siganus luridus (Ruppell) on the Mediterranean Coast of Israël”. Aquaculture. 2: 89—91. doi:10.1016/0044-8486(73)90127-0. 
  14. ^ „Siganus luridus: Squaretail Rabbitfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  15. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus luridus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  16. ^ а б Spanier, E.; Finkelstein, Y.; Raikhlin-Eisenkraft, B. (1989). „Toxicity of the saupe, Sarpa salpa (Linnaeus, 1758), on the Mediterranean coast of Israel”. Journal of Fish Biology. 34 (4): 635—636. doi:10.1111/j.1095-8649.1989.tb03342.x. 
  17. ^ „Siganus rivulatus: Squaretail Rabbitfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  18. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus rivulatus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  19. ^ Alain LEBEAU. „LA CIGUATERA DANS L'OCEAN INDIEN : ETUDE DES POISSONS VENENEUX DES BANCS DE L'ARCHIPEL DES MASCAREIGNES ET DE LA CRETE CENTRALE DE L'OCEAN INDIEN” (PDF). 42 (4): 325—345. 
  20. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus spinus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  21. ^ „Siganus spinus: Little spinefoot”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  22. ^ Chevaldonne, P. (1990). „Ciguatera and the saupe, Sarpa salpa (L.), in the Mediterranean: A possible misinterpretation”. Journal of Fish Biology. 37 (3): 503—504. doi:10.1111/j.1095-8649.1990.tb05883.x. 
  23. ^ de Haro L, Treffot MJ, Jouglard J and Perringué C. „Trois cas d'intoxication de type ciguatérique après ingestion de Sparidae de Méditerranée”. Ictyophysiologica Acta. 16: 133—146. 1993. .
  24. ^ Raikhlin-Eisenkraft, B.; Finkelstein, Y.; Spanier, E. (1988). „Ciguatera-like poisoning in the Mediterranean”. Veterinary and Human Toxicology. 30 (6): 582—583. PMID 3245127. 
  25. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2006). Sarpa salpa” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2006]
  26. ^ „Sarpa salpa: Salema porgy”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  27. ^ а б в Helfrich P (1963). „Fish poisoning in Hawaii”. Hawaii Medical Journal. 22 (5): 361—372. PMID 13953563. 
  28. ^ „Kyphosus cinerascens: Blue Seachub”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  29. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Kyphosus cinerascens” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  30. ^ „Kyphosus vaigiensis: Lowfinned Drummer”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  31. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Kyphosus vaigiensis” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  32. ^ „Bounty Descendants Live on Remote Norfolk Island”. National Geographic Magazine. 116 (6): 575. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2021. .
  33. ^ „Kyphosus bigibbus: Striped Drummer”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  34. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Kyphosus bigibbus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  35. ^ „Acanthurus triostegus: Convict Tang”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  36. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Acanthurus triostegus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  37. ^ а б Jordan, D. S.; Evermann BW and Tanaka S (1927). „Notes on new or rare fishes from Hawaii”. Proceedings of the California Academy of Sciences. 16 (20): 649—680. 
  38. ^ а б Randall, J. E. (1958). „A review of ciguatera, tropical fish poisoning, with tentative explanation of its cause”. Bulletin of Marine Science Gulf Caribbean. 8 (3): 236—267. .
  39. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2009). Mulloidichthys samoensis” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2009]
  40. ^ Titcomb, Margaret (1951). „"Memoir: Native use of fish in Hawaii"”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г.  Journal of the Polynesian Society, 60" 1–146.
  41. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Mulloides flavolineatus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  42. ^ „Mulloides flavolineatus: Yellowstripe goatfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  43. ^ а б в HELFRICH P; BANNER AH (1960). „Hallucinatory mullet poisoning”. Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 1: 86—89. PMID 14400837. 
  44. ^ „Upeneus arge: Bandtail Goatfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  45. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Upeneus taeniopterus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  46. ^ „Mugil cephalus: Striped Mullet”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  47. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Mugil cephalus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  48. ^ „Neomyxus leuciscus: Brown Mullet”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  49. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Neomyxus leuciscus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  50. ^ „Epinephelus corallicola: Malabar Grouper”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  51. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Epinephelus corallicola” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  52. ^ "Psychedelic" fish picture: New Species Bounces on Reef National Geographic, 25 February 2009.
  53. ^ „The Psychedelic mandarin”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г.  Practical fishkeeping, 4 May 2011.
  54. ^ Department of Defense (2000) Coral Reef Protection Implementation Plan Diane Publishing. ISBN 9781428911260.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Halstead BW (1988). Poisonous and venomous marine animals. Princetown, NJ: Darwin Press Inc. стр. 683—686. 
  • Château-Degat ML. (2003). „Les toxines marines: problèmes de santé en émer-gence”. Vertigo. 4 (1): 1—11. 
  • Helfrich, P.; Banner, A. (1960). „Hallucinatory Mullet poisoning”. J Trop Med Hyg. 1: 86—89. 
  • Chevaldonne P (1990). „Ciguatera and the saupe, Sarpa salpa, in the Mediterra-nean: a possible misinterpretation”. J Fish Biol. 37 (3): 503—504. Bibcode:1990JFBio..37..503C. doi:10.1111/j.1095-8649.1990.tb05883.x. 
  • Spanier E, Finkelstein Y, Raikhlin-Eisenkraft B. „Toxicity of the saupe,Sarpa salpa (Linnaeus, 1758), on the Mediterranean coast of Israel.”. J FishBiol. 34: 635—636. 1989. 
  • Raikhlin-Eisenkraft, B.; Finkelstein, Y.; Spanier, E. (1988). „Ciguatera-like poisoningin the Mediterranean”. Vet Hum Toxicol. 30 (6): 582—583. PMID 3245127. 
  • Raikhlin-Eisenkraft B, Bentur Y (2002). „ourceof ciguatera poisoning”. Isr Med Assoc J. 4: 28—30. .

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Halucinogeno_trovanje_ribom&oldid=28520915”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy