Lapis lazuli

Lapis lazuli ili samo lapis je tamno plava metamorfna stena koja se koristi kao [ kamen|poludrago kamenje]]. Poštuje se i vrednuje od antike zbog svoje intenzivne i specifične boje. Lapis lazuli je mešavina minerala sa lazuritom, a koji je glavni sastojak koji proizvodi njegovu boju.

Istorija eksploatacije i korišćenja

Još od sedmog milenijuma pre nove ere lapis lazuli se iskopava u rudnicima Sar-i Sang^[1] u provinciji Badahšan na severositoku Avganistana.^[2]^[3]

Predmeti od lapis lazulija koji su datirani iz 7570. godine pre nove ere su pronađeni na arheološkom lokalitetu Birana (Bhirrana, Hindi: भिरड़ाना), koji je nastariji lokalitet civilizacija iz doline Inda.^[4] Lapis lazuli je bio visoko vrednovan od strane civilizacija doline reke Ind.^[4]^[5] Perle od ovog kamena su pronađene u sahranama u Mergaru, na Kavkazima i čak i u Mauritaniji.^[6] Lapis lazuli je takođe bio veoma važan starim Egipćanima, s obzirom na to da je korišćen u izradi Tutankamonove čuvene maske (1341-1323. p. n. e.).^[7]

Do kraja Srednjeg veka, lapis lazuli je stigao i u Evropu, gde se mrvio u prah da bi se napravio intenzivni, najkvalitetniji i najskuplji plavi pigment tog vremena, ultramarin. Ovaj pigment su koristili neko od najpoznatijih renesansnih i baroknih umetnika, kao što su Mazačo, Peruđino, Vermer i Ticijan. Često je korišćen isključivo za bojenje odeće centralnih figura na nekoj slici, pogotovo za Bogorodicu.

Ultramarin je takođe pronađen u zubnom kamencu srednjovekovnih kaluđerica i pisara, koji su slikali, pisali i ukrašavali knjige.^[8]

Etimologija

Poreklo naziva lapis lazuli potiče od latinske reči lapis, što znači 'kamen' dok je lazulī genitiv srednjevekovne latinske reči lazulum, koja je preuzeta iz arapskog i znači 'nebo' ili 'raj', tako da je lapis lazuli 'nebeski' ili 'rajski' kamen.^[9] Lazulum je etimološki povezan sa bojom samog kamena i koristi se kao koren reči koja označava plavu boju i mnogim jezicima (npr. špansko i portugalsko azul).^[10]^[11]

Poreklo i izvori

Po istorijskim izvorima i petrološkim analizama, lapis lazuli je najranijim civilizacijama na Bliskom istoku bio dostupan isključivo u Avganistanu i Persiji. Rudnici na severositoku Avganistana su i dalje najveći izvori lapis lazulija.

Velike količine lapis lazulija se takođe mogu rudariti u rudnicima zapadno od Bajkalskog jezera u Rusiji.

Rudnici na Andima u Čileu su bili glavni izvor lapisa koje su koristile Inke za pravljenje artefakata i nakita.

Znatno manje količine lapis lazulija se mogu pronaći u Pakistanu, Italiji, Mongoliji, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.^[12]

Izvori

Avganistan

Lapis lazuli se može naći u krečnjaku doline reke Kokča koja se nalazi u Badahšan provinciji na severoistoku Avganistana, gde se nalaze rudnik Sar-i Sang i depoziti lapis lazulija koji se iskopavaju više od šest hiljada godina.^[13] Ovo je bio izvor lapis lazulija koji su koristili stari Egipćani, narodi Mesopotamije i kasnije Grci i Rimljani. Egipat je dolazio do lapisa trgovinom sa Mesopotamijom.

Tokom vrhunca civilizacije doline Inda, oko 2000. godine pre nove ere, osnovana je harapska kolonija, sada poznata kao Šortugaj (Shortugai), u blizini rudnika.^[6]

Prema minerologu Pjeru Bariandu (Pierre Bariand) sa Sorbone koji je utvrđivao poreklo lapis lazulija u sadašnjoisti, lapis se može naći u 'pećinama' koje nisu uobičajeno smatrane 'rudnicima' i sam kamen je primarno poreklom sa Hindu Kuš planina u Avganistanu, iz doline reke Kočka, a ne iz Pakistana, kao što je mislila Lajli Baktir (Lailee McNair Bakhtiar).

Drugi izvori

Osim depozita u Avganistanu, lapis se takođe iskopava na Andima u blizini grada Ovalje, u Čileu; zapadno od Bajkalskog jezera u Sibiru, u Rusiji, na depozitu Tultui Lazurit.

Iskopava se u manjim količinama u Angoli, Argentini, Mjanmaru, Pekistanu, Italiji, Kanadi, Indiji i u Sjedinjenim Američkim Državama (Kalifornija i Kolorado).^[12]

Fizička i hemijska svojstva

Lapis lazuli je metamorfna stena plave ili ljubičaste boje išaran belim kalcitom i piritom koji podseća na boju bronze. Lapis nije kristal. Lapis lazuli nema sjaj.

Zbog velike raznovrsnosti u sastavu dolazi do razlika u određenim vrednostima i osobinama samog lapis lazulija, ali i njegove tržišne cene.

Sastav

Najbitnija mineralna komponenta u lapisu je lazurit^[14] ((Na,Ca)₈(AlSiO₄)₆(S,SO₄,Cl)_1–2), koji može da čini od 25% do 40% sastava lapisa. Većina lapis lazulija sadrži kalcit (koji mu daje belu boju), sodalit (plave boje) i pirit (metalno žuta boja) koji daju lapisu njegove specifične šare.

Neki uzorci lapisa imaju augit, diopsid, enstatit, liskuni, haujanit, hronoblenda, nozean i lolingit koji je bogat sumporom.

Lapis lazuli se obično javlja kao kristlani mermer.

Boja

Intenzivna plava boja je posledica prisustva sumpor trimera sa radicalnim anjonom (S^•−₃) u kristalu.^[15]

Upotreba

Lapis se lako i lepo polira. Koristi se za izradu nakita, predmeta, kutija, mozaika, ukrasa, figurina i posuda. Može da se izmrvi u fini, sitni prah i koristi se kao pigment (ultramarin) za slikanje slika i freski. Upotreba lapisa kao pigment za slikanje uljenim bojama većinski prestaje u ranom devetnaestom veku, kada postaje dostupna hemijski ista sintetička zamena.

U antici, lapis lazuli se takođe koristio i za šminku tako što bi se izmrvio u prah i pomešao sa životinjskom masti.

Pošto je lapis lazuli bio mnogo skuplja i ređa sirovina, mnogi narodi, a pogotovo stari Egipćani, su koristili staklo ili fajans kao zamenu za ovaj poludragi kamen. Mnogo je lakše i jeftinije obojiti i obraditi staklo da liči na lapis lazuli nego nabaviti sam lapis, tako da je faraon imao monopol nad lapis lazulijem i svom drugom dragom ili poludragom kamenju, baš kao i nad bakrom, zlatom i srebrom.

Vekovima se smatralo da je lapis lazuli lekovit i njegov prah se koristio u lečenju bolesnih.

Reference

^ Sar-i Sang ili Sar-e Sang
^ Bomford, David; Roy, Ashok (2009). A Closer Look- Colour. London: National Gallery Company. ISBN 978-1-85709-442-8.
^ Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. стр. 86—87. ISBN 978-1-57506-042-2. .
^ ^а ^б „"Excavation Bhirrana | ASI Nagpur"”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2020. . excnagasi.in
^ Sarkar, Anindya; Mukherjee, Arati Deshpande; Bera, M. K.; Das, B.; Juyal, Navin; Morthekai, P.; Deshpande, R. D.; Shinde, V. S.; Rao, L. S. (2016). „Oxygen isotope in archaeological bioapatites from India: Implications to climate change and decline of Bronze Age Harappan civilization”. Scientific Reports. 6: 26555. Bibcode:2016NatSR...626555S. PMC 4879637 . PMID 27222033. doi:10.1038/srep26555.
^ ^а ^б Bowersox, Gary W.; Chamberlin, Bonita E. (1995). Gemstones of Afghanistan. Tucson, AZ: Geoscience Press https://en.wikipedia.org/wiki/Lapis_lazuli#CITEREFBowersoxChamberlin1995
^ Alessandro Bongioanni & Maria Croce
^ Zhang, Sarah (January 9, 2019). „"Why a Medieval Woman Had Lapis Lazuli Hidden in Her Teeth"”. Приступљено 9. 5. 2020. . The Atlantic..
^ Srednjovekovno latinsko lazulum je uzeto od arapskog lāzaward (لازورد ) koje je preuzetu od persijskog lājevard (لاجورد)
^ Senning, Alexander (2007). "lapis lazuli (lazurite)". Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. . Amsterdam: Elsevier. pp. 224. ISBN 978-0-444-52239-9. .
^ Weekley, Ernest (1967). „azure”. An etymological dictionary of modern English. New York: Dover Publications. стр. 50.
^ ^а ^б "ICA - ICA". www.gemstone.org.
^ Oldershaw 2003
^ "Lapis lazuli: Mineral information, data and localities". www.mindat.org.
^ Boros, Èva; Earle, Martyn J.; Gîlea, Manuela A.; Metlen, Andreas; Mudring, Anja-Verena; Rieger, Franziska; Robertson, Allan J.; Seddon, Kenneth R.; Tomaszowska, Alina A.; Trusov, Lev; Vyle, Joseph S. (2010). „On the dissolution of non-metallic solid elements (Sulfur, selenium, tellurium and phosphorus) in ionic liquids”. Chem. Commun. 46 (5): 716—718. PMID 20087497. doi:10.1039/b910469k.

Literatura

Bomford, David; Roy, Ashok (2009). A Closer Look- Colour. London: National Gallery Company. ISBN 978-1-85709-442-8.
Bakhtiar, Lailee McNair (2011). Afghanistan's Blue Treasure Lapis Lazuli. Front Porch Publishing. ISBN 978-0615573700. .
Bariand, Pierre, "Lapis Lazuli", Mineral Digest, Vol 4 Winter 1972.
Bowersox, Gary W.; Chamberlin, Bonita E. (1995). Gemstones of Afghanistan. Tucson, AZ: Geoscience Press.
Herrmann, Georgina, "Lapis Lazuli: The Early Phases of Its Trade", Oxford University Dissertation, 1966.
Korzhinskij, D. S., "Gisements bimetasomatiques de philogophite et de lazurite de l'Archen du pribajkale", Traduction par Mr. Jean Sagarzky-B.R.G.M., 1944.
Oldershaw, Cally (2003). Firefly Guide to Gems. Toronto: Firefly Books..
Wise, Richard W. (2016). Secrets of the Gem Trade: The Connoisseur's Guide to Precious Gemstones. Brunswick House Press. ISBN 9780972822329.
Shaw, Ian (2013). Ancient Egyptian Technology and Innovation. Bloomsbury Academic. стр. 84—91. ISBN 978-0-7156-3118-8.

[1] Sar-i Sang ili Sar-e Sang

[2] Bomford, David; Roy, Ashok (2009). A Closer Look- Colour. London: National Gallery Company. ISBN 978-1-85709-442-8.

[3] Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. стр. 86—87. ISBN 978-1-57506-042-2. .

[:0-4] а ^б „"Excavation Bhirrana | ASI Nagpur"”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 21. 8. 2020. . excnagasi.in

[5] Sarkar, Anindya; Mukherjee, Arati Deshpande; Bera, M. K.; Das, B.; Juyal, Navin; Morthekai, P.; Deshpande, R. D.; Shinde, V. S.; Rao, L. S. (2016). „Oxygen isotope in archaeological bioapatites from India: Implications to climate change and decline of Bronze Age Harappan civilization”. Scientific Reports. 6: 26555. Bibcode:2016NatSR...626555S. PMC 4879637 . PMID 27222033. doi:10.1038/srep26555.

[:1-6] а ^б Bowersox, Gary W.; Chamberlin, Bonita E. (1995). Gemstones of Afghanistan. Tucson, AZ: Geoscience Press https://en.wikipedia.org/wiki/Lapis_lazuli#CITEREFBowersoxChamberlin1995

[7] Alessandro Bongioanni & Maria Croce

[8] Zhang, Sarah (January 9, 2019). „"Why a Medieval Woman Had Lapis Lazuli Hidden in Her Teeth"”. Приступљено 9. 5. 2020. . The Atlantic..

[9] Srednjovekovno latinsko lazulum je uzeto od arapskog lāzaward (لازورد ) koje je preuzetu od persijskog lājevard (لاجورد)

[10] Senning, Alexander (2007). "lapis lazuli (lazurite)". Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. . Amsterdam: Elsevier. pp. 224. ISBN 978-0-444-52239-9. .

[11] Weekley, Ernest (1967). „azure”. An etymological dictionary of modern English. New York: Dover Publications. стр. 50.

[:2-12] а ^б "ICA - ICA". www.gemstone.org.

[13] Oldershaw 2003

[14] "Lapis lazuli: Mineral information, data and localities". www.mindat.org.

[15] Boros, Èva; Earle, Martyn J.; Gîlea, Manuela A.; Metlen, Andreas; Mudring, Anja-Verena; Rieger, Franziska; Robertson, Allan J.; Seddon, Kenneth R.; Tomaszowska, Alina A.; Trusov, Lev; Vyle, Joseph S. (2010). „On the dissolution of non-metallic solid elements (Sulfur, selenium, tellurium and phosphorus) in ionic liquids”. Chem. Commun. 46 (5): 716—718. PMID 20087497. doi:10.1039/b910469k.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика