List Ems BR 68

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 68 SEPTEMBAR 2013.
IZGRADWA TS VRAWE 4
Stigao novi energetski transformator

PREGOVORI VLADE, POSLODAVCA I SINDIKATA
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS
DIREKCIJA ZA PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE
Veliki poslovi na pet postrojewa

Dragan An|elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos elektri~ne energije, isti~e veliku va`nost rekonstrukcije TS Beograd 5, koja je izgra|ena jo{ 1960.
Temqana rekonstrukcija TS Beograd 3
Nenad Grkovi}, nadzorni organ na TS Beograd 3
- Do kraja 2014. godine na 110kilovoltnoj strani bi}e kompletno zamewene sabirnice, ali i rekonstruisana sva 110-kilovoltna poqa. Na 220-kilovoltnoj strani obnovi}emo tri sistema sabirnica i transformatorsko poqe za trafo T2 i spojno poqe, kao i dalekovodno poqe prema TS Beograd 8, - kaè Nenad Grkovi}, nadzorni organ na TS Beograd 3. - Nov na~in izrade Plana za 2014. godinu, koji se zavr{ava do 30. septembra, provode zaposleni po pogonima, {to je upravo novina, kako bi se ciqevi efikasno sproveli u delo, - isti~e An|elkovi} i dodaje: - Traju i javne nabavke iz 2013. godine {to }e doprineti unapre|ewu rada elektroenergetskog sistema. Istovremeno, zaposleni prolaze zna~ajan broj kurseva i obuka {to }e doprineti stru~nosti i efikasnosti u radu. P. Batini}
Dragan An|elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos
z niz drugih aktivnosti, rekonstrukcija Trafostanice Beograd 3 u Resniku (220/110/10 kV) u punom je jeku, - kaè Dragan An|elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos elektri~ne energije: - Kompletno rekonstrui{emo 220 i 110-kilovoltni deo postrojewa i sopstvenu potro{wu. Nova oprema unapredi}e pouzdanost rada i obezbedi}e ve}u raspoloìvost i sigurnost snabdevawa potro{a~a. U odnosu na staru jednopolnu shemu postrojewa, razlika je u novoj opremi i distribuiranom sistemu relejne za{tite (izgra|ene su relejne ku}ice) {to podrazumeva efikasnije {ti}ewe elemenata. Trafostanica Beograd 3, koja je kqu~na za snabdevawe i distribuciju u glavnom gradu, izgra|ena je jo{ 1960. godine. Planirana vrednost investicije za rekonstruisawe TS Beograd 3 je 850 miliona dinara. Sredstva za opremu su iz kredita EIB, a mawi deo su sopstvena sredstva. PD Elektroistok Izgradwa rekonstrui{e postrojewe, dok je PD Elektroistok Projektovawe bilo zaduèno za projekat. Nadzorni organi su iz EMS-ovih Investicija, Nenad Grkovi} i Vojislav Mor.
Direktor An|elkovi} isti~e da se zahuktavaju radovi i na Trafostanici Vrawe 4 na kojoj od 1. oktobra po~iwu elektromonta`ni radovi. Ujedno po~iwu radovi na drugoj fazi uvo|ewa 400kilovoltnog napona na Trafostanicu Leskovac 2 na kojoj se ukida 220-kilovoltni napon. Na novoizgra|enoj Trafostanici Beograd 20 i rekonstruisanoj Trafostanici Beograd 5 u zavr{noj fazi je montaà opreme.
TS Beograd 3
AKTUELNOSTI
IZGRADWA TS VRAWE 4
Stigao novi energetski transformator

Od Vrawske bawe do kona~nog odredi{ta za pet ~asova po te{koj drumskoj trasi
ovi energetski transformator teìne 180 tona bez uqa, prenosnog odnosa 400/110 kilovolti, ukupne instalisane snage 300 megavoltampera, transportovan je po~etkom septembra na lokaciju izgradwe nove 400 kilovoltne transformatorske stanice Vrawe 4 i istog dana postavqen na kadni sistem. Transformator je Kon~ar-ove proizvodwe i prvi je od dva planirana za montaù na tom objektu. Transformator je transportovan od fabrike do Vrawske bawe èlezni~kom trasom u saradwi Kon~ara i Zagrebtransa, a od Vrawske bawe do lokacije trafostanice u Dowoj Trebje{wi drumskim transportom, odnosno vu~nim vozom koji je izvela kompanija Bora Ke~i} iz Beograda.
Transport od Vrawske bawe od gradili{ta nove TS Vrawe 4 preko sela Zlatokop trajao je pet ~asova. Trasa je bila veoma zahtevna - uzani put koji prolazi kroz naseqena seoska mesta, gde su stambeni i drugi objekti doma}instava neposredno uz ivicu kolovozne trake predvi|ene za drumski saobra}aj. Na pojedinim mestima pose~eno je i drve}e kako bi specijalno vozilo moglo neometano da pro|e. U nekim seoskim naseqima kroz koja je transport prolazio, obavqena su i neophodna planska distributivna iskqu~ewa elektri~ne energije zbog nedovoqne visine distributivne mreè na pojedinim mestima, {to je izvedeno u saradwi sa PD Jugoistok iz Ni{a. Na nekim delovima druma postojale su udarne rupe, koje je trebalo nasuti, a
na jednom mestu i izgraditi dodatnu podgradu potpornog zida, kako bi se spre~ilo wegovo uru{avawe pod teretom transporta. I pored svih zahteva transporta, on je protekao bez ikakvih problema i o{te}ewa na transformatoru, vu~nom vozu ili na objektima u naseqima i na infrastrukturi kroz koju je transportovan, a rezultat je istovar i postavqawe novog energetskog transformatora na predvi|enu kadu na samom objektu, u 15 ~asova istog dana. Osim novog energetskog transformatora, na TS Vrawe 4 stigla je i ostala elektro-oprema, a uskoro se o~ekuje i doprema 60 tona transformatorskog uqa. U narednom periodu predstoji kompletirawe transformatora i wegovo detaqno ispitivawe. U poslovima transporta u~estvovali su zaposleni iz Pogona Tehnika i Centra za investicije u JP EMS. M. Vukas
TS 400/110 kV VRAWE 4
Privode se kraju gra|evinski radovi

Izvr{en interno-tehni~ki pregled izvedenih radova
omisija za interno-tehni~ki pregled izvr{ila je krajem avgusta pregled izvedenih radova na TS 400/110 kV Vrawe 4. U dve faze gra|evinskih radova na TS Vrawe 4, zavr{ena je nivelacija terena, drenaà, pristupni put, saobra}ajnice u samom postrojewu, kablovska kanalizacija, plato i ograde. Zavr{eno je sedam relejnih ku}ica, temeqi i kade za dva
energetska transformatora, kao i uqna jama sa uqnom kanalizacijom. Izgra|ena je i komandno pogonska zgrada, kao i vodovodna i kanalizaciona infrastruktura unutar kompleksa transformatorske stanice. U razvodnom postrojewu 400 i 110 kV ura|eni su temeqi portala, temeqi nosa~a aparata u i montirana je ~eli~na konstrukcija portala i nosa~a aparata u oba de-
la postrojewa. Kada je re~ o elektro radovima, poloèno je bakarno uè za uzemqewe, podignuti su gromobranski {iqci, ura|eni su spoqno osvetqewe i instalacije i sistem za dojavu u slu~aju poàra u relejnim ku}icama. Pomenute radove obavqa Konzorcijum Simens Elnos BL. Stru~ni tim, odnosno Komisija imala je odre|ene primedbe na do sada izvedene gra|evinske radove, a rok za ispravqawe je kraj septembra. M.V.
AKTUELNOSTI
POGON PRENOSA VAQEVO
Zamene izolatora na 110 kV vodovima

AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE U JP EMS
strana 6
Komunikacija sa zainteresovanim stranama

DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD
strana 7
izdaje JP EMS Beograd, Kneza Milo{a 11 www.ems.rs generalni direktor: Nikola Petrovi}
Neumorni i efikasni
SLU@BA ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR
strana 8 organizator za odnose sa javno{}u: Mildan Vuji~i} strana 10 odgovorni urednik: Milo{ Bogi}evi} redakcija: Predrag Batini} Miroslav Vukas Aleksandar Opa~i} kontakt: (011) 3243 081 pr@ems.rs strana 16 priprema i {tampa: BIROGRAF COMP d.o.o, Zemun
Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji

BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU
Kako pravilno raditi na visini

SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E
strana 11
Pravila o izlagawu elektri~nom poqu

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA
Savetovawe i finansijski uspe{no

U EMS-OVIM ZGRADAMA U BEOGRADU
strana 17 CIP - K , strana 24 658(497.11)(085.3) E : : / . - . 1, . 1 (. 2005)- . - ( 11) : J EM, 2005( : comp). - 29 cm . - : ISSN 1452-3817 = EM. COBISS.SR-ID 128361740
Ve`ba protivpoàrne za{tite

BIPARTITNI I TRIPARTITNI PREGOVORI
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora

EMS-OVA AMBULANTA
strana 23
Depresija - nevidqivi ubica 21. veka
strana 26
pravni odbor JP EMS doneo je na {estoj redovnoj sednici, odrànoj sredinom septembra, Odluku o izmenama Godi{weg programa poslovawa JP Elektromreà Srbije za 2013. godinu. Promene su donete kako bi se stvorili uslovi za ostvarivawe prava prilikom odlaska u penziju za 74 zaposlena u JP EMS, u skladu sa ~lanom 1. Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za JP EMS, i one podrazumevaju uve}awe planirane mase za otpremnine za odlazak u penziju. Tako|e, ~lanovi Upravnog odbora doneli su i odluku o donaciji Gradskoj op{tini Grocka, kojom }e se pomo}i ure|ewe de~jeg parki}a u Kalu|erici, odràvawe turnira u malom fudbalu za u~enike osnovnih i sredwih {kola, ali i organizovati okrugli sto na temu zra~ewa u sklopu projekta Edukacija i informisawe roditeqa i javnosti na teritoriji op{tine Grocka, povodom izgradwe novog 400-kilovoltnog dalekovoda. M. B. M.V.
[ESTA REDOVNA SEDNICA UO JP EMS
Odluka o izmenama Godi{weg programa poslovawa JP EMS
DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE
Postignut dogovor o energetici

P
osle 16 rundi politi~kog dijaloga koji se odvija uz posredovawe EU, pregovara~ki timovi Beograda i Pri{tine postigli su u nedequ, 8. septembra 2013. godine, dogovor o pitawima iz oblasti energetike. Postignuto re{ewe obezbe|uje maksimum za{tite interesa srpske strane u ovom trenutku. Dogovor defini{e na~in upravqawa elektroenergetskim sistemom na severu Kosova i Metohije, omogu}ava stabilno snabdevawe elektri~nom energijom uz za{titu interesa Zajednice srpskih op{tina i ne bavi se pitawima imovine. Dogovoreno je da Elektromreà Srbije sa kosovskim operatorom prenosnog
ODLUKA POSLOVODSTVA JP ELEKTROMRE@A SRBIJE
Usvojena Politika kvaliteta, za{tite ìvotne sredine i za{tite zdravqa i bezbednosti na radu
Poslovodstvo Javnog preduze}a Elektromreà Srbije utvrdilo je i donelo Politiku integrisanog upravqawa kvalitetom, za{titom ìvotne sredine i za{titom zdravqa i bezbednosti na radu, kao izraz posve}enosti stalnom unapre|ewu kvaliteta poslovnih procesa i aktivnosti i wihovom sprovo|ewu na odrìv i dru{tveno odgovoran na~in. Ta politika obezbe|uje okvir za postavqawe ciqeva i obavqawe svih aktivnosti u Preduze}u. Rukovodioci na svim hijerarhijskim nivoima du`ni su da promovi{u principe te politike, objasne je zaposlenima i obezbede weno po{tovawe prilikom obavqawa svih aktivnosti u domenu svojih nadle`nosti. Politika IMS je istaknuta na zvani~nom sajtu JP EMS (http://www.ems.rs/stranice/novosti/index.htm). Dokument Politika IMS u elektronskoj formi nalazi se na portalu AlFresco share i na razmeni - disk UKV (K:) R. E.
sistema, kompanijom KOSTT, u naredna tri meseca potpi{e bilateralni operativni sporazum koji }e urediti sve detaqe vezane za funkcionisawe prenosne mreè na KiM. Regulatorne agencije me|usobno }e priznati licence energetskih subjekata u elektroenegetskom sistemu - Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK), Kosovskog preduze}a za distribuciju i snabdevawe elektri~nom energijom (KEDS) i Elektroprivrede Srbije (EPS), a preduze}e Elektrokosmet bi}e transformisano u snabdeva~a i distributera elektri~ne energije za ~etiri op{tine na severu KiM. Na taj na~in, re{ava se pitawe snabdevawa i distribucije elektri~ne energije na tom podru~ju sa ve}inski srpskim stanovni{tvom. Trafostanica Vala~ na severu KiM nastavi}e da funkcioni{e kao i do sada, nakon {to je kosovska strana odustala od zahteva da KOSTT preuzme wene zaposlene. Postignuto re{ewe predvi|a da operateri na Vala~u po{tuju instrukcije kosovskog dispe~erskog centra, a EMS i KOSTT bi u narednih {est meseci trebalo da se dogovore oko poravnawa me|usobnih dugovawa. Dogovoreno je, tako|e, da }e KOSTT uraditi rekonekciju dalekovoda od 110 kV na trafostanicu Vala~, {to je zna~ajno za sigurnost snabdevawa tokom predstoje}e grejne sezone. Postignuti dogovor omogu}ava da se u najkra}em roku po~ne sa implementacijom dogovorenih re{ewa, uz nastavak dijaloga koji je planiran za novembar. izvor: MERZ
POSLOVNA POLITIKA
POGON PRENOSA VAQEVO
Va`ne zamene izolatora na 110 kV vodovima

Vaqevci sami mewaju opremu u 110-kilovoltnim spojnim poqima u Poègi. Remonti na podru~ju tog pogona u zavr{noj fazi
Predstudija za 400 kV napon u zapadnoj Srbiji

Dragomir Kosti} je rekao da je formiran i novi tim za novi deo predstudije za podizawe na 400-kilovoltni napon zapadne Srbije. To je deo predstudije koji se odnosi na dalekovodne pravce od Bajine Ba{te prema Crnoj Gori i Republici Srpskoj. O~ekuje se da narednih dana ekipe iza|u na teren da obi|u trase.
Direktor Dragomir Kosti} u poseti redakciji lista EMS
edakciju lista EMS posetio je nedavno drag gost direktor EMS-ovog Pogona prenosa Vaqevo Dragomir Kosti}. On je istakao da su remonti na podru~ju Pogona prenosa Vaqevo u zavr{noj fazi i u najve}oj se meri realizuju u skladu s planom. - Po~eli smo i da mewamo opremu u 110-kilovoltnim spojnim poqima u Poègi. Opremu je nabavio EMS-ov Centar za investicije, a zaposleni u Pogonu sve sami mewaju. Pro{le godine smo
planirali da zamenimo izolatore na 110-kilovoltnim dalekovodima. Obavili smo to od Sevojna do Potpe}i, do Crne Gore. O~ekivali smo da 2013. godine dobijemo sli~nu koli~inu izolatora kako bi zavr{ili zamenu oko Poège na dalekovodima 115/2, 3, 4 i 5, kao i na dalekovodu 116/1 i 2 na teritoriji Kosjeri}a. Oni nisu zameweni. Sad kad se mewa 110-kilovoltno poqe u Poègi za dalekovod koji povezuje tu Trafostanicu sa Ariqem i Ivawicom,
nismo mogli da garantujemo sigurnost zbog pomenuta ~etiri dalekovoda pod brojem 115. Zbog toga je bilo problema s dobijawem dozvole za iskqu~ewa, ali i prilikom samih iskqu~ewa, - kaè direktor Kosti} i dodaje: - To nam kaè da se mora pravovremeno planirati zamena izolacije na 110-kilovoltnim pravcima, kako bi mogle da se neometano realizuju ozbiqne investicije. Veoma je pozitivno {to je potpisan vi{egodi{wi ugovor sa Elnosom iz Bawaluke pa smo uspeli da proteklog leta, krajem avgusta, zamenimo izolatore na dalekovodu 119/2 od Zvornika do Le{nice na deonici koja prolazi teritorijom Republike Srpske. Elnos je zamenio izolatore od stuba 20 do stuba 89. Zamenili su i hiqadu metara provodnika na dalekovodu 209 od Bajine Ba{te do Sremske Mitrovice 2, oko rudnika Sase, koji je bio nepouzdan usled o{te}ewa u vreme ratnih dejstava. Svojevremeno je dalekovodna ekipa Pogona prenosa Vaqevo iz Bajine Ba{te ve{to osposobila taj dalekovod kako bi mogao da izdrì do ovih dana. Planiramo da na temequ ugovora sa Elnosom saniramo i rekonstrui{emo sve dalekovode. P. Batini}
IZ POGONA I CENTARA
re}a kreativna radionica, kao deo Pilot projekta EMS-ove Interne revizije Upravqawe rizicima u Pogonu Novi Sad, a na predlog Predraga Vidakovi}a, direktora Pogona Novi Sad, odràna je u septembru. To je samo jo{ jedna od aktivnosti Interne revizije u na{oj kompaniji, s tim da su i Projekat i radionice zaposleni u Internoj reviziji realizovali vlastitim snagama i kao dodatnu obavezu, koja nije predvi|ena Planom rada za ovu godinu. - Zakonima koji reguli{u poslovawe javnih preduze}a nedvosmisleno je definisana obaveza usvajawa i sprovo|ewa politike upravqawa rizicima (Zakon o javnim preduze}ima), kao i strategije upravqawa rizicima (Zakon o buxetskom sistemu i Pravilnik o zajedni~kim kriterijumima i standardima za uspostavqawe, funkcionisawe i izve{tavawe o sistemu finansijskog upravqawa i kontrole u javnom sektoru). Polaze}i od toga da je korporativizacija pravac daqwe transformacije JP EMS i ~iwenice da je upravqawe rizicima jedan od osnovnih stubova korporativnog upravqawa, Interna revizija JP EMS organizovala je radionicu na temu upravqawa rizicima koja je odràna u aprilu 2013. u prostorijama Pogona Beograd. Tu radionicu realizovali su eksperti koji su u~estvovali u projektu Podr{ka razvoju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Srbiji faza 3, a koji je finansirala EU i vodila Evropska delegacija u Republici Srbiji. Tom prilikom je od konsultanata dobijen dodatni materijal o upravqawu rizicima.
AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE JP EMS
Komunikacija sa zainteresovanim stranama
Olivera Radovi}, rukovodilac Interne revizije
Kao rezultat te radionice, a na predlog Predraga Vidakovi}a, direktora Pogona Novi Sad, pokrenut je Pilot projekat pod nazivom Upravqawe rizicima u Pogonu Novi Sad i do sada su uspe{no organizovane tri radionice. Taj Pilot projekat trebalo bi da predstavqa prvu fazu uspostavqawa sistema upravqawa rizicima ERM,
EDUKACIJA ZAPOSLENIH U JP EMS
entar za qudske potencijale JP EMS u saradwi sa konsultantskom ku}om Skills i CPM (Centrom za upravqawe projektima) organizovao je obuku Ciqevi i prioriteti za 145 zaposlenih za izvr{ne i korporativne direktore, direktore/rukovodioce sektora/centara i {efove slu`bi. Tro~asovnoj obuci, koja se odràla 18,19. i 23. septembra 2013. godine u poslovnim prostorijama EMS-a (Pogon podru~ja prenosnog sistema Beograd,
Ciqevi i prioriteti u svetlu SMART metode C
NDC), ciq je da se zaposleni obu~e za razvijawe i definisawe ciqeva iz svoje nadle`nosti koriste}i SMART metodu analize ciqeva. To podrazumeva upoznavawe i savladavawe metoda pravilnog definisawa i postavqawa ciqeva (specifi~nost, merqivost, dosti`nost, realisti~nost, vremenska realnost ciqeva), planirawa radnih zadataka i postavqawa prioriteta na putu ka ostvarewu ciqa (Paretov princip prioriteta). P. B.
na nivou JP EMS {to je kona~ni ciq, - kaè Olivera Radovi}, rukovodilac Interne revizije. S jedne strane, Interna revizija je pruìla pomo} i podr{ku nadle`nima i Poslovodstvu u korporativizaciji, kao i u upravqawu rizicima, a, s druge strane, smaweni su tro{kovi jer su angaòvani potencijali i qudi iz Interne revizije. Predrag Vidakovi}, direktor Pogona Novi Sad, isti~e da je veoma zadovoqan radionicama, kao i saradwom sa predstavnicima Interne revizije, i preporu~uje i da i ostali Pogoni prenosa primene iskustvo Pogona Novi Sad. Osim toga, Interna revizija trenutno sprovodi dve revizije: Poslovne aktivnosti u JP EMS vezane za saradwu i komunikacije sa zainteresovanim stranama i Za{titu interesa Preduze}a pred dràvnim organima. U Internoj reviziji isti~u da obe oblasti rade prvi put. Prepoznato je da je mogu}e unaprediti odnose sa zainteresovanim stranama, prevashodno s korisnicima prenosnog sistema, ali i imix kompanije. P. Batini}
AKTUELNOSTI
Neumorni i efikasni
Do 31. avgusta vozilima pre{li 60 hiqada kilometara i remontovali 64 dalekovoda na sva tri prenosna odnosa. Odràvaju dve hiqade 269 kilometara dalekovodnih prenosnih trasa.
sezoni remontnih aktivnosti na{e kolege monteri imaju pune ruke posla. Tako je i sa Dalekovodnom ekipom Pogona prenosa Beograd. Dalekovodna ekipa sa 22 zaposlena odràva dve hiqade 269 kilometara dalekovoda na sva tri naponska prenosna odnosa. Pokrivaju teritoriju od Beograda do @agubice na jugoistoku, do Vr{ca na severoistoku, severno do Stare Pazove, ju`no do Svijlanca i Topole, te jugozapadno do Stublina. Svojim vozilima u remontnoj sezoni pre{li su pribli`no 60 hiqada kilometara i pregledali i remontovali 64 dalekovoda, od toga 55 dalekovoda 110-kilovoltnog prenosnog odnosa, {est na 220 i tri na 400-kilovoltnom prenosnom naponu. Prema re~ima Aleksandra Ace Pavlovi}a, poslovo|e DV ekipe, svi da-
lekovodi se podjednako sagledavaju i tretiraju i svima se pristupa maksimalno odgovorno u remontnim poslovima. Pavlovi} isti~e da bi, imaju}i u vidu racionalizaciju i {tedwu, ipak trebalo razmotriti mogu}nost da se u narednom periodu obnovi vozni park te dalekovodne ekipe. Brojni su izazovi sa kojima se na terenu sre}u predradnici i elektromonteri Aleksandar Pavlovi}, Goran Zarkov, Miladin Rabasovi}, Slavi{a Petrovi}, Zoran Peri}, Vojislav Oberkneèv, @arko Popadi}, Bojan Milo{evi}, Miodrag Risti}, Neboj{a Ra{i}, Goran Jeremi}, Aleksandar Ninkovi}, Tomislav Beki}, Nikola Lali}, Marijan Bo{kovi}, Aleksandar Joti}, Marko Prodanovi} , Marko ]iri}, Slobodan Milo{evi}, Dejan Duki}, Predrag Nikoli}.
êsti su nepristupa~ni putevi prema dalekovodnim trasama tamo gde su migracije stanovni{ta velike, ali i pored Beograda gde se poqoprivredno obradivo zemqi{te sve vi{e zapu{ta. Zatim, vlasnici zemqi{ta ~esto ne dozvoqavaju se~u rastiwa bez obzira {to se upozoravaju na mogu}e rizike od poàra posle eventalnog ispada dalekovoda. Naravno tu su i vremenske prilike - leti visoke temperature, zimi sneg i led, ki{e. Ipak, oni sve to prevazilaze i uspe{no i kvalitetno zavr{avaju planirane poslove. Suo~avaju se i sa konstantnim pojavama kra|a dijagonala L profila, koje se u remontnim periodima montiraju na kriti~nim mestima, odnosno tamo gde postoje rizici od pada dalekovodnog stuba. Ostale dijagonale se montiraju po okon~awu remontne sezone. Osim dijagonala, kradu se i kleme za uzemqewe stubova, ankeri. Trebalo bi pomenuti i se~u rastiwa i {ume ispod DV trasa, koja se u obavqa u vremenu planskih remontnih iskqu~ewa po izuzetno visokim temperaturama i smatra se jednom od teìh aktivnosti. Dalekovodna ekipa je, osim remontnih poslova, ove sezone imala i tri vanredne situacije. Jedna je pad stuba usled kra|e 3. jula, i tada su na terenu osigurali i obezbedili nekoliko nose}ih stubova i samu dalekovodnu trasu, kako bi ostala u funkciji, a potom nastavili sa podizawem novog stuba. Drugi slu~aj je ispad dalekovoda u ju`nobanatskoj petqi na trasi TS Pan~evo 2 TS Ka~arevo, usled atmosferskog pra`wewa, odnosno udara groma na stubu broj 2, koji se desio 23. avgusta i tada je eksplodirao izolatorski lanac sa faznim provodnikom i pao na zemqu, dok je strujni most pao preko ~etvrte faze. Monteri su u no}nim ~asovima pod priru~nim osvetqewem i svetlima sa vozila uspe{no otklonili kvar, sa~ekali da se dalekovod stavi ponovo pod napon zbog provere obavqenog posla.Tre}i slu~aj se dogodio 6. maja u ve~erwim ~asovima, na DV trasi od TS Beograd 22 do TE Kolubara i opet je u pitawu bio udar groma. I taj put, DV ekipa Pogona prenosa Beograd bila je efikasna i brza. M. Vukas
IZ POGONA I CENTARA
Zameweno za{titno uè preko Kanala DTD

Inventivnost montera Marka ]iri}a, pasioniranog ribolovca
alekovodna ekipa Pogona prenosa Beograd promenila je za{titno uè na prelazu Kanala Dunav Tisa Dunav na 110-kilovoltnom dalekovodu 151/3 od Trafostanice Alibunar do Trafostanice Vr{ac 1. - Re~ je o 339 metara duìne za{titnog uèta na portalnom stubu na rasponu stubova 178 i 179 u blizini Vr{ca, ali i u jo{ tri raspona me|u stubovima 177 i 181. To uè je jo{ 2008. godine o{tetio sportski avion
i uredno je sanirano, ali je zbog sigurnosti zamena bila neophodna, a EMS-ovci su je sami obavili. Problem je bio kako premostiti Kanal Dunav Tisa Dunav. I za to smo prona{li re{ewe. Na{ monter Marko ]iri} pasionirani je i ve{t ribolovac pa je prvo {tapom prebacio strunu kao vo|icu za za{titno uè, - kaè Valerijan Aksi}, rukovodilac Slu`be za odràvawe dalekovoda Pogona prenosa Beograd. P. Batini}
NA TERITORIJI POGONA PRENOSA BOR
Ruski avion ugasio poàr

avgustu je izbio {umski poàr u blizini Bora i Zaje~ara i ugrozio nekoliko stubova EMSovog dalekovoda broj 403 koji povezuje trafostanice Bor 2 i Ni{ 2. EMSove ekipe su odmah iza{le na teren, a kqu~nu ulogu u ga{ewu poàra imao je ruski avio Berijev Be-200. Taj avionamfibija bio je gotovo dva meseca proteklog leta na ni{kom aerodromu, na zahtev srpskih vlasti, a zadatak mu je bio da interveni{e zbog ga{ewa mogu}ih poàra u te{ko dostupnim mestima i {umama, kao i u vanrednim situacijama u dràvama regiona. Poàr je izuzetno brzo uga{en i dalekovod stavqen pod napon pa je iskqu~ewe trajalo relativno kratko. Ruski mlazni dvomotorni avion Berijev Be-200 je velika vi{enamenska amfibijska letelica koja moè da poleti sa kopna ili sa vodene povr{ine i da ponese 12 tona vode ili ~ak do 72 putnika, ~iji je razvoj po~eo 1990.
godine, a prvi put probno je poleteo 1998. godine. Vodeni teret moè odjednom da se izbaci sav ili u osam faza. Avion nosi i {est rezervoara s he-
mijskim protivpoàrnim sredstvima ukupnog kapaciteta 1,23. Vodene rezervoare letelica moè da isprazni za 0,8 do jedne sekunde pri minimalnoj brzini leta 220 km/h. Prvi put je upotrebqen 2004. godine, a od tada je angaòvan na ga{ewu poàra u Rusiji, Portugalu, Italiji, Gr~koj i drugim zemqama. P. Batini}
Mlazni dvomotorni avion Berijev Be-200
IZ POGONA I CENTARA
SLU@BA ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR
Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji

Iskusni monteri rade i na nepristupa~nim terenima i po svim vremenskim uslovima. Izuzetno osposobqeni i opremqeni za svaki poslovni izazov
lu`ba za dalekovode Pogona prenosa Bor, sa 15 zaposlenih, kojom uspe{no rukovodi Miroslav Petrovi}, pokriva teritoriju isto~ne Srbije. Gledano po naponskom nivou, odràvaju 324 kilometra na 400-kilovoltnom naponu, 469 kilometara na 110 i 63 kilometra na 35-kilovoltnom naponu, ukupno 766 kilometara. Od planiranih remonata, do kraja avgusta uradili su ukupno 37 dalekovodnih trasa na visokom naponu, od toga 5 na 400-kilovoltnom naponu i 32 na 110-kilovotnom, ukupno 556 kilometara. Remontnu sezonu zapo~eli su 1. aprila. Malo ka{wewe prouzrokovano je obilnim ki{ama koje su padale u tom periodu. O Slu`bi nam govori Vladimir Ili}, zamenik poslovo|e te ekipe. On isti~e da su zaposleni u Slu`bi, ~iji je prosek godina pribli`no 42, aktivni i uposleni cele godine, bez obzira na vremenske uslove. Sa ~im se sve susre}u rukovodioci Miroslav Petrovi} i Vladimir Ili} i kolege Miroslav Boì}, Zoran Raketi},Ivan Petrovi}, Neboj{a Antonijevi}, Sa{a \or|evi},
Ivan Jelenkovi}, Slavoqub Milosavqevi}, Stani{a Jorgovanovi}, Neboj{a Nikoli}, Sr|an Bogdanovi}, Igor \or|evi}, Sa{a @ivanovi}, @eqko ]osi}, Nikola Te{i}, Risti} Milorad i Neboj{a Milo{evi}? Podru~je koje pokrivaju prevashodno je teàk brdsko-planinski teren. Veliki su dalekovodni rasponi upravo zbog takvog terena, zapu{teni su i pristupni putevi, gusta {uma i gusto rastiwe oko stubova do kojih se te{ko dolazi. Ipak, do sa kraja avgusta pre{li su vozilima ukupno 21 hiqadu 742 kilo-
metra, a prevedeno u ~asove to iznosi hiqadu i 50 ~asova na radnim zadacima. - Iskusni monteri prilikom obavqawa remontnih radova dobar deo dana provedu u vozilima. Ve}i deo vozila nije klimatizovan, a postoji i problem sa udobno{}u kod vozila marke Lada, kada se krene na trasu. Zato bi se u skorijem periodu trebalo razmi{qati o nabavci vozila tipa Lendrover, ili zbog specifi~nosti terena, kra}eg terenskog vozila ili vozila tipa Mahindra, - kaè Ili}. U ovoj godini nisu imali ni jedan ve}i kvar, ali su zato suo~eni sa problemima na dalekovodima koji prelaze delom kroz Nacionalni park \erdap, gde je za potrebe odràvawa trase i za se~u {ume neophodno dobiti dozvole
Veliki kormoran na stubu br.4

- Imamo i primer da deo dalekovoda od Negotina prema \erdapu prolazi preko Dunava i jedan stub se nalazi u samoj reci i to stub broj 4 na kome se gnezdi Veliki kormoran i taj stub se posebno tretira. Ptica Kormoran zakonom je za{ti}ena vrsta. Usled gne`|ewa i velikih naslaga pti~ijeg izmeta neretko se de{avaju i spadi dalekovodne trase. Na tu temu objavqen je i jedan rad na nedavno odrànom savetovawu CIGRE Srbija. To je problem koji bi {to pre trebalo zakonski uobli~iti i kona~no definisati, - govori Vladimir Ili}.
10
IZ POGONA I CENTARA
od nadle`nih ministarstava i institucija. U jeku remontne sezone dalekovodxije su demontirale 504 staklena ~lanka, montirale 152 nova staklena lanca i 16 kompozitnih lanaca na 400-kilovoltnom prenosnom odnosu. Na 110-kilovolti demontirali su hiqadu 850 kerami~kih ~lanaka i 193 staklena, te {est {tapnih lanaca. Montirano je hiqadu 487 staklenih ~lanaka, 66 kompozitnih i 42 {tapna lanca. Kada se sagledaju prethodne cifre, logi~an je zakqu~ak da je re~ o izuzetno stru~noj, znala~koj i vrednoj Slu`bi za dalekovode. Postali su pioniri u JP EMS koji su ugradili Kompozitne izolatore na 400-kilovoltnom naponu prema preporuci Komiteta za DV. Kompozitne izolatore odlikuje duì vek trajawa i mawa teìna. Oni postavqeni na 110-kilovoltnom naponu do sada se dobro pokazuju u eksploataciji, a oni na 400-kilovoltnom odnosu na DV trasi br. 402 nedavno su montirani na stubu broj 2 i broj 3 sada su u fazi pra}ewa. Preporuka je da se novi tip kompozitih izolatora ugra|uje u sredinama gde je veliko aero zaga|ewe poput Bora i Prahova. Prilikom obilaska terena i trasa uo~avali su pojave poskidanih dijagonala, odnosno kra|a. To su registrovali i prijavili nadle`nim slu`bama u Preduze}u i organima MUP-a. Povreda nije bilo, sem mawih ogrebotina prilikom se~e {ume i rastiwa. - Trebalo bi u narednom periodu Slu`bu osveìti bar dvojicom novih kolega. Monterski vek ima svoje granice. To je izuzetno zahtevan posao na kojem zimi morate trpeti sneg, led, vetar, nisku temperaturu, naro~ito na Crnom vrhu, Markovoj kr~mi i Popadiji, gde su pored terenskih vozila neophodne i motorne sanke, u izuzetno kolegijalnom tonu zavr{ava Ili}. M. Vukas
BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU
Kako pravilno raditi na visini

Video materijal sa iskusnim monterima posluì}e za izradu edukativne prezentacije
a podru~ju Pogona prenosa Bor je krajem avgusta u organizaciji Slu`be za bezbednost i zdravqe na radu obavqeno snimawe kamerom postupaka svih faza rada na visini pri redovnim radovima na dalekovodnim stubovima. Veoma obu~eni i iskusni monteri, opremqeni kompletnom propisanom standardnom opremom za pewawe, predstavili su sve faze radova na visini. Dakle, od provere opreme, postupka obla~ewa, pewawa sa ka~ewem, radova na vrhu stuba sa vezivawem montera, do demonti-
rawa i montirawa izolatorskih lanaca i pravilnog silaska sa dalekovodnog stuba. Snimqeni materijal u skorije vreme bi}e iskori{}en za izradu edukativne prezentacije, koja }e biti namewena zaposlenima u Preduze}u koji rade na visini, kao i drugim kompanijama koje }e JP EMS u perspektivi angaòvati za rad na visini. Prime}eno je da su pojedini izvo|a~i radova koje je JP EMS angaòvao u proteklom periodu imali razli~ite pristupe radovima na visini, uz kori{}ewe razli~itih tipova opreme. Zaposleni u Javnom preduze}u Elektromreà Srbije koji rade na visini imaju dugogodi{we iskustvo u primeni i na~inu kori{}ewa standardizovane opreme za pewawe. U Preduze}u se ve} vi{e godina primewuju propisi i standardi EU za rad na visini, kao {to su SRPS EN 358, SRPS EN 353, SRPS EN 34 i ostali. Namera je da se budu}im izvo|a~ima radova pribliè pravilni na~ini izvo|ewa radova na visini, koji su standardizovani u JP EMS. Taj pristup predstavqa bitan korak u unapre|ewu bezbednosti zaposlenih, a kroz stalnu obuku i pravilnim kori{}ewem opreme za pewawe i pridràvawem mera bezbednosti, kroz visoku efikasnost i uz visoke standarde za{tite zdravqa zaposlenih smawuje se rizik od eventualnih povreda na radu. M. Vukas
IZ POGONA I CENTARA
11
Sru{eni stub u Star~evu
UHAP[ENE OSOBE IZ STARÊVA I OKOLINE ZREWANINA
Osumwi~eni za kra|e privedeni licu pravde

a osnovu prijave JP EMS, po~etkom septembra li{ena su slobode dva lica, N.Z. i N.T. iz Star~eva pod osnovanom sumwom da su kra|om delova sa stubnih konstrukcija (ankera, zateznih sajli-uàdi i Lprofila tzv. dijagonala) na vi{e mesta na dalekovodnoj trasi od TS Beograd 8 do trafostanice u industrijskom kompleksu HIP u Pan~evu, po~etkom jula prouzrokovali pad jednog dalekovodnog stuba i izazvali o{te}ewe 220 kilovoltnog dalekovo-
da i time ugrozili nesmetano napajawe elektri~nom energijom industrijskog komleksa HIP i funkcionisawe prenosnog sistema za elektri~nu energiju JP EMS. Osumwi~ena lica privedena su pravdi i izvedena pred istra`nog sudiju Osnovnog suda u Pan~evu koji im je kao glavnoosumwi~enima odredio tridesetodnevno zadràvawe u istra`nom zatvoru. Svojim nesavesnim ~inom pri~inili su JP EMS direktne i indirektne {tete u vrednosti ne-
koliko stotina hiqada evra, a posledice su mogle da budu i katastrofalnije da je do{lo do povla~ewa ostalih stubova u nizu pomenute dalekovodne trase, {to je moglo prouzrokovati wihovo ru{ewe i izazvati katastrofu u TS HIP i samom industrijskom kompleksu HIP. Uspe{ni su bili i pripadnici Odeqewa kriminalisti~ke policije u Zrewaninu, koji su po~etkom septembra priveli pravdi tri lica iz okoline Zrewanina i odredili im meru zadràvawa u istra`nom zatvoru, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e dela kra|e i te{ke kra|e. Naime, B.R (23). M.R (28). i P.R. (42) se terete da su u vi{e navrata krali kolose~ni pribor sa pruge Perlez-Farka`din i to na {tetu @eleznica Srbije, kao i aliminijumske provodnike i ostale delove stubnih i dalekovodnih konstrukcija sa dalekovoda na trasi Perlez-Kni}anin na {tetu PD Elektrovojvodina Novi Sad. Pored navedenog, postoji i sumwa da su provalili u prostorije Ciglane u Melencima. Prema navodima istrage privedena trojka napravila je materijalnu {tetu od pola milona dinara. Zbog u~estalih pojava kra}a na objektima JP EMS i JP EPS, ta dva dràvna energetska i privredna subjekta nedavno su zvani~no pokrenula inicijativu da se izmeni zakonska regulativa, kada je re~ o kra|ama na wihovim objekatma, te da se dela po~iwene kra|e o{trije i stroè defini{u, odnosno da se po~inioci po potrebi i zatvorski vi{egodi{we sankcioni{u. Redovno se iz JP EMS upu}uju apeli gra|anima, da se kra|ama sa objekata EMS-a ugroàva bezbedno funcionisawe prenosnog sistema elektri~ne energije u Srbiji, a tako|e i privreda i industrija u celini. Izazivaju se prekidi u napajawu potro{a~a elektri~nom energijom, nepotrebne havarije i iskqu~ewa potro{a~a zarad otklawawa poreme}aja prouzrokovanih kra|ama od strane pojedinaca koji nisu svesni da za malu svotu novca, koju dobiju prodajom na otpadima sekundarnih sirovina, rizikuju vlastite ìvote. Apeluje se i na vlasnike otpada sekundarnih sirovina, da otpad koji ima oznaku, ili je bakarnog, ~eli~nog ili aluminijumskog porekla otkupquju iskqu~ivo uz podatke iz li~ne karte prodava~a. Gra|ani koji uo~e kra|e na objektima trebalo bi da ih prijave policiji ili zaposlenima u JP EMS. M. Vukas
12
VESTI
Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama regulacione oblasti Republike Srbije za septembar i oktobar 2013. godine
Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija Ma|arska: Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici za mesec septembar i oktobar 2013. godine, prikazani su u tabeli i na grafiku:
Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS: http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm Aukcije za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta: Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50% raspoloìvog prenosnog kapaciteta za septembar i oktobar 2013. godine su prikazani u tabeli i na grafiku:
TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE
13
14
Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija su objavqene na zvani~nom sajtu JP EMS: http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija: Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS: http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/dnevne_rezultati_inf-joint_RO.htm. Nikola To{i}, dipl.in`.el. - master
15
SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E ZA PRIMENU UPRAVQAWA IMOVINOM
Srpska pravila o izlagawu elektri~nom poqu stroà od evropskih

Pravilnik o granicama izlagawa nejonizuju}em zra~ewu mora}e da se mewa kako bi se uskladio sa evropskim pravilima. Izvanredna prezentacija {panskog TSO o uticaju klimatskih promena na gradwu prenosnih objekata
Madridu je po~etkom septembra odràn 18. sastanak Radne grupe ENTSO-E za primenu upravqawa imovinom (WG AIM), koja je u sklopu Komiteta za razvoj sistema. Zadatak te Grupe je da priprema dokumenta i pravila u svom domenu, a u ime JP Elektromreà Srbije ~lan tog tela je mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa. - Izvanredno mnogo se radilo pa niko nije imao vremena da obi|e tako atraktivnu destinaciju kao {to je glavni grad [panije. Iz mog ugla, dve teme koje su prezentirane nesumwivo su zna~ajne za JP EMS, - nagla{ava Dotli}: Evropska unija je 29. juna ove godine objavila Direktivu o minimalnim zahtevima za zdravqe i bezbednost koji se odnose na izlagawe populacije uticaju elektromagnetnih poqa - iz ugla pove}awa rizika od fizi~kih uzro~nika. Informacija, koja nam je predstavqena, kaè da je dozvoqena granica izlagawa stanovni{tva elektri~nom poqu 5 kV/m, dok je dopu{tena granica izlagawa mag-
Mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa
netnom poqu 0,1 mT (mili tesla). Srpski Pravilnik o granicama izlagawa nejonizuju}em zra~ewu mora}e da se mewa kako bi se uskladio sa evropskim pravilima. Kod nas je granica dopu{tenog izlagawa elektri~nom poqu 2 kV/m, a magnetskom poqu 0,04 mT. Sasvim razumqivo, sledi da }e morati da se usklade i stavovi Pravilnika o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 do 400 kV. To }e svakako pomo}i i na{oj kompaniji prilikom izgradwe dalekovoda. Veoma ubedqiva bila je i prezentacija koju su obavili predstavnici {panskog TSO Red Elektrika Espawa. Tema je bila Uticaj klimatskih promena na prenosne objekte. Bitan je wihov pristup re{avawu problema. U prvom redu, oslonili su se iskqu~ivo na nau~ne pokazateqe i istraìvawa. Oni smatraju da }e se klimatske promene najvi{e reflektovati na dalekovode. [panci su se bavili promenom temperature, uticajem vetrova, poplava, podzemnih voda. Studije su im pravili eminentni stru~waci i iz svega toga pokazalo se kakvi temeqi su neophodni, kakva ~eli~na konstrukci-
ja, i tome sli~no. Na{ postoje}i Pravilnik o gradwi nadzemnih vodova, koji sam ve} pomenuo, usvojen je jo{ 1988. godine i bilo bi veoma dobro kad bi se, prilikom unapre|ewa tog Pravilnika, unele i sugestije sli~ne razmi{qawima u {panskom operatoru sistema, rekao je Dotli}. Radna grupa WG AIM (ENTSO-E) razmatrala je inicijativu JP EMS, koju je izneo Dotli}, da se sprovede anketa me|u TSO-ovima o na~inima re{avawa problema korona buke na 400 kV dalekovodima. Osim EMS-a koji se sa tim problemom susreo na DV 400 kV Leskovac granica sa Makedonijom, i ostali TSOovi su se sreli sa sli~nim problemom i to re{avali na razli~ite na~ine - prawem provodnika, kori{}ewem hidrofobik premaza, primenom tri i vi{e provodnika po fazi, i drugim metodama. Radna grupa odlu~ila je da se u Plan rada te grupe za 2014. godinu uvrsti Izrada izve{taja o iskustvima u ublaàvawu buke na 400 kV vodovima. Plan rada }e se ramatrati na narednoj Sednici Komiteta za razvoj sistema (SDC) koja }e se odràti u oktobru 2013. P. Batini}
16
AKTUELNOSTI
PREDSERTIFIKACIONA PROVERA INTEGRISANOG SISTEMA MENAXMENTA (IMS) U JP EMS
Spremni za sertifikaciju
ertifikaciono telo SGS Beograd je petog i {estog septembra izvr{ilo predsertifikacionu proveru IMS u JP EMS u odnosu na zahteve standarda: Sistemi menaxmenta kvalitetom - SRPS ISO 9001:2008, Sistemi upravqawa za{titom ìvotne sredine - SRPS ISO 14001:2005 i Sistemi upravqawa za{titom zdravqa i bezbedno{}u na radu - SRPS OHSAS 18001:2008. Ciq predsertifikacione provere bio je da se utvrdi da li je sistem menaxmenta uspostavqen i primewen u saglasnosti sa zahtevima standarda prema kojim se obavqa provera i da se oceni spremnost sistema za sertifikaciju.
Tim SGS Beograd za predsertifikacionu proveru ~inilo je 5 proverava~a: Jovan Babi} (vode}i proverava~ EMS tehni~ki koordinator provere), Zlatko Jankovi} (vode}i proverava~ QMS), Mirko Gavrilovi} (vode}i proverava~ OHSAS), Branka Mladenovi}-Krsti} (~lan tima EMS) i Slobodan Mihailovi} (~lan tima OHSAS). Provera je izvr{ena na lokacijama u Kneza Milo{a 11, Roviwskoj 14, Vojvode Stepe 412 i TS Beograd 8. U proveri je u~estvovao veliki broj zaposlenih JP EMS, od predstavnika poslovodstva, zaposlenih iz Upravqawa kvalitetom, Sektora za{tite ìvotne i radne sredine, kao i lica na proveravanim lokacijama. Svi
oni su na svoj na~in dali veliki doprinos pozitivnom utisku koje ~lanovi sertifikacionog tela nose iz na{eg preduze}a. Predsertifikaciona provera je ocewena kao vrlo uspe{na, a IMS u JP EMS kao dobro postavqen i uz odgovaraju}u pripremu spreman za sertifikaciju. Sa predstavnicima SGS Beograd je usagla{en termin po~etne sertifikacione provere IMS u JP EMS 25, 26. i 27. novembar. Na sertifikacionoj proveri }e biti angaòvan ve}i broj proverava~a SGS Beograd i bi}e izvr{ena provera svih procesa i na ve}em broju lokacija u odnosu na predsertifikacionu proveru. R. E.
SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA
Savetovawe i finansijski uspe{no

Beogradu je odràna 91. sednica Izvr{nog odbora CIGRE Srbija, kojom je predsedavao mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa JP Elektromreà Srbije i predsednik CIGRE Srbija. Osnovna ta~ka Sednice bila je sumirawe rezultata i usvajawe izve{taja o 31. nacionalnom Savetovawu, koje je odràno na Zlatiboru. Mr Dotli} je veoma zadovoqan izvanrednim ocenama koje je o srpskom nacionalnom Savetovawu izneo Klaus Frelih, predsednik me|unarodne CIGRE. Frelih, koji je prisustvovao Savetovawu na Zlatiboru izjavio je da je srpska CIGRE odli~no organizovana. Primetio je ~ak i neke, naizgled, nebitne detaqe, koje }e, kako je rekao, da predloì kao standarde i drugim nacionalnim komitetima u sastavu me|unarodne CIGRE. - Frelih je veoma zadovoqan zna~ajnom zastupqeno{}u èna u studijskim komitetima o ~emu se i u svetu vodi mnogo ra~una. U na{oj CIGRE na
~elu pet od 16 Studijskih komiteta su ène. Dotli} je rekao da se Frelihu veoma dopao radni i stru~ni deo ozbiqnost u radu u Studijskim komitetima i velika pose}enost. Predsednik me|unarodne CIGRE apostrofirao je i medijsku pa`wu koje je na{e Savetovawe zadobilo, kao i vrlo uspele konferencije za novinare i saradwu stru~waka s predstavnicima medija. Frelih je ~ak primetio i na~in isticawa nacionalne i zastave CIGRE ispred hotela u kojem je odràno Savetovawe. Rezultati ovogodi{weg Savetovawa kona~no su razbili famu da ne}e biti finansijskih rezultata ukoliko CIGRE Srbija organizuje marketin{ka agencija po{to je re~ o non-profit skupu. Naime, planirana dobit je ostvarena. Agencija, koju smo angaòvali javnim tenderom, ispunila je sve na{e zahteve, - rekao je mr Gojko Dotli}. P. Batini}
AKTUELNOSTI
17
Mawi broj dozvola za emisiju CO2

Evropska komisija je smawila za 5,7 posto broj besplatnih dozvola za emisije CO2 (ETS) u 2013. za svaku od 12.000 fabrika i elektrana iz zemaqa ~lanica obuhva}enih tim sistemom. Ovaj rez }e postepeno biti uve}avan do 18 posto do 2020, kako bi se osiguralo da broj slobodnih dozvola ne prema{i EU zakonima predvi|eni maksimum, saop{tila je 5. septembra Evropska komisija na svom vebsajtu.Za 2013. maksimalan iznos omogu}en za besplatnu raspodelu industriji iznosi 809,3 miliona dozvola, navodi EK. Smawewe besplatnih dozvola }e oslabiti politiku zaustavqawa iseqavawa evropskih kompanija u regione bez klimatske politike i zada}e novi udarac naftnoj prera|iva~koj industriji u Evropi, saop{tilo je evropsko udruèwe tog sektora naftne privrede Europia. Ciq mere EK je zaustavqawe obezvre|ewa dozvola za emisije, kqu~nog EU klimatskog instrumenta. Ina~e, od ove godine, proizvo|a~i elektri~ne energije u zapadnoj Evropi ne dobijaju vi{e slobodne emisione dozvole, ve} wihove pojedina~ne kvote zavise od wihove emisione efikasnosti. Jedna dozvola pokriva emisiju jedne tone CO2.
(1,72 milijardi dolara), od ~ega 11,7 milijardi kruna ide iz buxeta, a ostatak preko ra~una za struju pla}aju potro{a~i.
Neispuwavawe direktiva o energetskoj efikasnosti

Analiza Energy Efficiency Watch utvrdila je ogroman disparitet me|u EU zemqama ~lanicama u oblasti mera energetske efikasnosti, odnosno smawewa potro{we energije. Obimna analiza utvrdila je da je u nekim zemqama u toj oblasti ura|en tek minimum (a nekada ni toliko) od zahteva iz evropskih direktiva. EU zakonodavstvo traì od ~lanica da podnesu Nacionalne akcione planove energetske efikasnosti (NEEAPs) u 2007,2011. i 2014. godini, sa programima postizawa indikativnih ciqeva od 9 procenata smawewa potro{we energije do 2016. Biv{i vladini zvani~nici kazali su za EurActiv da su ti neobavezuju}i ciqevi direktiva generalno ignorisani, ili ispuwavani uz pomo} zakonodavnih trikova.
tih pravnih reìma. Bugarska tako|e ukazuje na postojawe tri vaè}a me|uvladina sporazuma sa biv{im SSSR-om, koji su u suprotnosti sa propisima EU o obezbe|ivawu maksimalnog kapaciteta gasovoda. EK, me|utim, napomiwe da Bugarska mora da elimini{e te nekompatibilnosti, ako proisti~u iz ugovora potpisanog sa Gaspromom 1998. Su|ewe protiv Bugarske bi trebalo da se okon~a u roku od tri do osam meseci. Ako Bugarska bude osu|ena, iznos kazne }e utvrditi Sud pravde EU. Kada je re~ o dva predmeta u postupku protiv Bugarske zbog ka{wewa sa liberalizacijom trì{ta elektri~ne energije i gasa, EK insistira na dnevnoj kazni od osam i po hiqada evra do uklawawa nepravilnosti.
Nova energetska strategija

Bugarska }e kroz devet meseci dobiti nacrt nove energetske strategije, najavio je tamo{wi resorni ministar Dragomir Stojanev. On je rekao da je u prethodne tri godine dug kompanija u energetskom sektoru porastao za 1,5 milijardi leva (oko 770 miliona evra),pa se za ubudu}e moraju na}i konkretna re{ewa za izlaz iz te situacije. Stojanev je ukazao da je sada{wa vlada uspela da postigne ono {to ni jedna prethodna nije da smawi cene elektri~ne energije za privredu.
Postupak protiv Bugarske

Rasprava na prvom su|ewu Evropske komisije protiv Bugarske, zbog mawka interkonekcija za obrnuti protok gasa sa susednim zemqama, po~ela je po~etkom septembra pred Sudom pravde Evropske unije u Luksemburgu. Jo{ dva predmeta koja se odnose na liberalizaciju energetskog trì{ta u Bugarskoj bi tako|e uskoro trebalo da budu otvorena pred istom institucijom. Evropska komisija je u aprilu 2012. tuìla vladu u Sofiji jer ne nudi u~esnicima na trì{tu maksimalni kapacitet protoka obrnutim smerom u svom gasovodnom sistemu na interkonekcijama prema Rumuniji i Gr~koj. Bugarske vlasti su to objasnile nedostatkom fizi~ke veze izme|u tranzitne i nacionalne gasne transportne mreè, kao i postojawem velikog broja razli~i-
Istraga u ê{koj
ê{ki energetski regulator (ERU) smatra da neki od proizvo|a~a solarne energije u zemqi prikazuju la`ne podatke o proizvodwi struje da bi dobili ve}e subvencije od dràve, prenela je prvog septembra ~e{ka TV (CT). Inspekcija ERU je naime utvrdila da su neke solarne elektrane prijavile periode sun~anih dana kada to ni teoretski nije mogu}e u ê{koj, a jeste u Kaliforniji ... .ERU trenutno istraùje oko 1.500 takvih proizvo|a~a. Ina~e, ukupna vrednost subvencija za OIE u ê{koj dosti~i }e ove godine 44,4 milijarde kruna
Zajedni~ka energetska mreà EU

Sve dràve ~lanice Evropske unije bi trebalo da se integri{u u zajedni~ke energetske mreè do 2016, rekao je premijer Litvanije, zemqe koja trenutno predsedava EU. Algirdas Butkevi~ius je na konferenciji za {tampu po~etkom septembra kazao da to smatra glavnim zadatkom za EU.
Novo snièwe cena u Ma|arskoj

Ma|arska vlada sprove{}e novo snièwe regulisnih cena energije za doma}instva prvog novembra, rekao je dràvni sekretar Jano{ Lazar. On je na jedom sastanku sa op{tinskim vlastima rekao da }e cene struje i gasa, kao i grejawa, biti smawene za novih 10 procenata, dodaju}i da je to samo po~etak procesa pojeftiwewa energije za doma}instva u toj zemqi. Evropska komisija je kritikovala i prvo pojeftiwewe cena struje i gasa u Ma|arskoj od 10 posto, uvedeno na po~etku godine.
18
ME\UNARODNA PANORAMA
Nove elektrane na ugaq

Slede}e godine godine u svetu }e se otvoriti ~ak 112 GW kapaciteta novih elektrana na ugaq, navodi se u novom izve{taju firme McIlvaine Co. U izve{taju pod nazivom Proizvodwa fosilne i nuklearne energije: svetska analiza i prognoza navodi se da }e se od o~ekivanih 112.099 MW novih elektrana na ugaq, u zemqama isto~ne Azije otvoriti 60.774 MW, a u zemqama zapadne Azije 41.335 MW. U dokumentu se tako|e navodi da }e gotovo sve nove elektrane, osim nekoliko u zapadnoj Aziji i zemqama biv{eg Sovjetskog Saveza, imati ugra|enu opremu za kontrolu emisija sumpor dioksida, dok se evropske elektrane modifikuju kako bi postale kogeneracijske elektrane na biomasu.
no, radi bezbednosti inspekcija, pomenuti pogoni u vreme kontrola moraju da obustavqaju rad. Projekat PETROBOT ukqu~uje kompanije iz Holandije, Britanije, [vedske, Norve{ke, [vajcarske i Nema~ke i traja}e tri godine. U buxetu od 6,2 miliona evra, EU u~estvuje sa 3,7 miliona.
postupak nije zavr{en. Mediji pi{u da je radikalna mera regulatora malo verovatna, jer je u me|uvremenu ÊZ ispunio sve zahteve DKEVR. Kompanija je, izme|u ostalog, redigovala ra~une svojim potro{a~ima, a tako|e po~ela zamenu starih brojila.
Alternativna re{ewa smawewa emisija ugqendioksida

EU mora da odbaci podani~ku i kontraproduktivnu opsednutost ciqevima proizvodwe obnovqive energije i prihvati alternativna re{ewe smawewa emisija ugqendioksida, kao {to je zahvatawe i skladi{tewe ugqendioksida (CCS), rekla je britanska poslanica Viki Ford, izvestilac na zasedawu komiteta za industriju, istraìvawe i energiju (ITRE) Evropskog parlamenta. Ciqevi za OIE mogu zvu~ati lepo, ali fakti~ki usmeravaju napore i investicije u jednu oblast ... umesto u druge tehnologije sposobne da uklone ugqendioksid pri sagorevawu fosilnih goriva, odnosno proizvedu ~istu elektri~nu energiju, istakla je ona u ime Komiteta. Izve{taj Komiteta na}i }e se na plenumu Parlamenta u januaru idu}e godine, prenosi glasilo tog EU zakonodavnog tela.
Nema~ke energetske dileme

Nema~ka ne treba da odbaci tehnologiju dobijawa gasa iz {kriqaca, niti da se jednostrano previ{e izloì klimatskim ciqevima, rekao je po~etkom septembra evropski komesar za energiju, Ginter Etinger.Savetujem vam da zadrìte otvorenim sve opcije (drobqewa gasnih {kriqaca) ... koje ~ine nervoznim (ruskog predsednika Vladimira) Putina, rekao je Etinger. EurActiv pi{e da je nema~ki politi~ar aludirao na nere{ena razli~ita gledawa unutar EU ~lanica na propise vezane za proizvodwu gasa iz {kriqaca, zbog ~ega je taj sektor jo{ uspavan, dok raste uvoz, a Rusija ostaje najve}i snabdeva~. Berlin je, zbog pritiska ekolo{kih grupacija i javnosti, suspendovao planove regulisawa ovog sektora gasne privrede za posle septembarskih parlamentarnih izbora. Etinger je rekao da nema~ka privreda moè da izdrì 50 do 100 procenata skupqu energiju od one wenih rivala u SAD, ali ne vi{e od toga. On je tako|e opravdao vladine mere izuzimawa energetski intenzivne privrede od pla}awa nameta za zelenu energiju, jer je to na~in da industrija preìvi. Okarakterisao je avanturisti~kim stavove Zelene partije za dodatno zao{travawe regulative u toj oblasti upozoravaju}i da bi to primoralo energetski intenzivnu industriju da izmesti pogone iz Evrope. Etinger je ocenio da je EU klimatska politika prenagla{ena, jer nije u skladu sa malim udelom Evrope u globalnim emisijama {tetnih gasova. On je stoga pozvao na oprez pri definisawu EU predloga za{tite klime za 2030. Sve vi{e se dovodi u pitawe mogu li na{e pionirske (klimatske) aktivnosti biti finansirane kada nas ostatak sveta ne sledi, rekao je on.
U prodaji deo akcija rumunskog proizvo|a~a nuklearne energije

Rumunska vlada o~ekuje da zaradi oko 110 miliona dolara u inicijalnoj javnoj prodaji 10 posto akcija dràvnog proizvo|a~a nuklearne energije Nuclearelectrica, objavila je po~etkom septembra agencija Mediafax. Prodaja }e se realizovati od do kraja septembra. Ve}inski vlasnik kompanije Nuclearelectrica je ministarstvo privrede Rumunije sa udelom od 90,28 posto, a ostatak poseduje investicioni fond Fondul Proprietatea. Kompanija poseduje dva nuklerna reaktora od po 700 MW koji pokrivaju 20 procenata potreba zemqe za elektri~nom energijom.
DKEVR odgovorio na pitawa o ÊZ-u

Bugarski energetski regulator (DKEVR) saop{tio je da odluku o eventualnom oduzimawu licence od kompanije ÊZ Bulgaria ne moè doneti, niti sprovesti dok sa lokalnim vlastima ne utvrdi posledice blokirawa rada jedinom diistributeru elektri~ne energije u tom delu zemqe. Regulatorna komisija je tako odgovorila na pitawe za{to posle vi{e od {est meseci od pokretawa procedure za oduzimawe licence podfirmi ~e{kog energetskog kolosa taj
Zavr{etak gradwe termoelektrane Samsun

Gr~ka kompanija METKA (deo grupacije Mytilineos) objavila je po~etkom septembra zavr{etak gradwe gasne kombinovane termoelektrane Samsun kapaciteta 870 MW u Turskoj, ~iji je vlasnik austrijski OMV.
Roboti zamewuju qude na opasnim poslovima

Evropska komisija objavila je lansirawe projekta PETROBOT koji }e razviti robote sposobne da zamene qude u poslovima inspekcije pritisaka u ventilima i skladi{nim rezervoarima koji se koriste u naftnoj, gasnoj i petrohemijskoj industriji. EK navodi da u tome u~estvuje konzorcijum deset evropskih kompanija, predvo|en Shell-om. Trenut-
ME\UNARODNA PANORAMA
19
PREDSTAVQEN NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025. GODINE SA PROJEKCIJAMA DO 2030. GODINE
inistarstvo energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine predstavilo je krajem avgusta u Beogradu Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, u sklopu javne rasprave o tom dokumentu. Predstavqawu strategije u Klubu poslanika u Beogradu prisustvovali su predstavnici javnih preduze}a (EPS,
Energetska bezbednost, razvoj trì{ta i odrìvost energetike M
EMS, Srbijagas, Transnafte), Agencije za energetiku, kao i predstavnici stru~ne javnosti, koji su prvi imali priliku da iznesu komentare i primedbe na dokument koji }e u javnoj raspravi biti do 11. oktobra 2013. godine. Strategija je ra|ena uzimaju}i u obzir raspoloìve energetske resurse i potencijale, postoje}u strukturu energetskog sektora u Srbiji, projekcije
privrednog razvoja i demografskih kretawa, i uvaàvaju}i sve obaveze koje proisti~u iz Ugovora o energetskoj zajednici, potpisanog 2005. godine. Tri strate{ka pravca razvoja koja Nacrt strategije predvi|a su energetska bezbednost, odnosno sigurno i pouzdano snabdevawe energijom, zatim razvoj nacinalnog i regionalnog trì{ta energije i odrìvost energetike, koja ukqu~uje iskori{}ewe obnovqivih izvora energije, pove}awe energetske efikasnosti i za{titu ìvotne sredine. U oblasti elektroenergetike, strategija predvi|a da do 2020. godine Srbija dobije najmawe 2.000 megavata novih kapaciteta u termoelektranama, hidroelektranama i elektranama koje koriste obnovqive izvore energije. U sektoru nafte, planirana je izgradwa novih skadi{nih kapaciteta u ciqu formirawa obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, prioritet je optimalno iskori{}ewe novih pravaca snabdevawa ovim energentom, nakon izgradwe gasovoda Ju`ni tok i interkonekcije ka Bugarskoj. U skladu sa Zakonom o energetici, nakon usvajawa strategije, bi}e pripremqen program ostvarivawa strategije kojim }e se detaqno utvrditi uslovi, na~in, dinamika i mere za ostvarivawe Strategije. Izvor: MERZ
Beogradu je odràna ve`ba evakuacije iz objekata JP Elektromreà Srbije u ulicama Kneza Milo{a, Jelene ]etkovi} i Vojvode Stepe. Obuku su obavili predstavnici Vatrogasne jedinice Beograd, u sklopu preventivne za{tite od poàra, a u organizaciji zaposlenih zaduènih za bezbednost u JP EMS. Prilika je iskori{}ena da se zaposleni u tim EMS-ovim zgradama upoznaju s potencijalnim rizicima od poàra, kao i na~inom kori{}ewa protivpoàrnih aparata. - Ve`ba u Beogradu prva je u nizu takvih aktivnosti koje }e biti organizovane u celom Preduze}u, dok se istodobno analiziraju uputstva i pravilnici o protivpoàrnoj za{titi na nivou cele kompanije. Sli~ne ve`ba i obuka, kakve su organizovane na tri lokacije u Beogradu, bi}e organizovane i u drugim mestima u kojima su EMS-ovi objekti. Dakako, to je samo deo {irih i obuhvatnijih unapre|ewa standarda, ali i mera bezbednosti i sigurnosti na radu istakao je Borislav ôrnij, EMS-ov ekspert za bezbednost. P. Batini}
U EMS-ovim ZGRADAMA U BEOGRADU
Ve`ba protivpoàrne za{tite
20
VESTI
RASPORED RADNOG VREMENA U JP EMS
Nova Odluka stupila na snagu

Odlukom precizno utvr|en raspored radnog vremena u Preduze}u
rajem avgusta na snagu je stupila nova Odluka o rasporedu radnog vremena u Javnom preduze}u Elektromreà Srbije. Odluku je, u skladu sa Zakonom o radu, odredbama Kolektivnog ugovora, te ~lanu 37. Statuta JP Elektromreà Srbije potpisao Nikola Petrovi}, generalni direktor JP EMS. Novom Odlukom stavqena je van snage Odluka o rasporedu radnog vremena u Preduze}u broj 3013 od 23. marta 2006. godine, kao i odluke 2769 od 16. marta 2009. i broj 13233 od 17. decembra 2012. godine. Odlukom je jasno i precizno utvr|en raspored radnog vremena zaposlenih u Javnom preduze}u Elektromreà Srbije, odnosno radno vreme u okviru radne nedeqe. Odlukom se
bliè, jasnije i preciznije defini{u po~etak i zavr{etak radnog vremena, raspored radnog vremena zaposlenih koji rade po druga~ijem rasporedu radnog vremena, odmor u toku dnevnog rada, nedeqni i godi{wi odmori, preraspodela radnog vremena, prekovremeni rad, rad na slu`benom putu, te na~in vo|ewa i kontrola evidencije ~asova rada i odsustovawa sa posla. U drugom delu nove Odluke posebno su precizirani radno vreme i raspored radnog vremena, puno radno vreme, skra}eno radno vreme, po~etak i zavr{etak radnog vremena, odmori (dnevni odmor, nedeqni odmor, godi{wi odmori, kori{}ewe godi{weg odmora) preraspodela radnog vremena, odluka re{ewe o godi{wem odmoru, evidencija ~asova ostvarenih u pre-
raspodeli radnog vremena, kori{}ewe ~asova ostvarenih u preraspodeli radnog vremena, prekovremeni rad, interventni rad poseban oblik prekovremenog rada, zatim rad na slu`benom putu (slu`beni put u radne dane, slu`beni put i dane nedeqnog odmora i praznika). Odlukom je detaqno definisana evidencija o ~asovima rada i odsustovawe sa posla. U prelaznoj odredbi Odluke utvr|eno je kori{}ewe ~asova ostvarenih u preraspodeli radnog vremena u periodu od 1. januara 2010. do 31. decembra 2012. godine. Odluka je javno ogla{ena i svi zaposleni u JP Elektromreà Srbije du`ni su da se upoznaju i postupaju u skladu sa wom. Nepo{tovawe odredbi same Odluke od strane zaposlenih predstavqa povredu radne obaveze. M. Vukas
TIM MALOG FUDBALA JP EMS
Osvojen Beneton super kup Beograda

T
im malog fudbala JP EMS, po~etkom septembra postao je [ampion Beneton super kupa Beograda za 2013. godinu. Pro{le godine u liga{kom takmi~ewu postali su [ampioni ~etvrte sezone @eneral superlige u malom fudbalu, a ove takmi~arske sezone krajem meseca o~ekuje ih zavr{nica istog takmi~ewa u koju su se plasirali kao prva ekipa na tabeli. S obzirom da su liga{ki deo takmi~ewa zavr{ili na prvom mestu i da su pro{logodi{wi pobednici i osvaja~i lige, ove godine pripala im je organizacija zavr{nog turnira. Za o~ekivati je, i to sa razlogom, da fudbaleri JP EMS osvoje jo{ jedan trofej. Fudbalski tim JP EMS ~lan je Sportskog dru{tav U{}e Novi Beograd. Tim i dru{to veoma uspe{no predvodi kolega Dragan Milojevi}. M. V.
Osvaja~i Beneton super kupa
VESTI
21
okom rekreacije radnika JP EMS na Ohridskom jezeru u organizaciji Sindikata EMS, s obzirom da je vreme bilo vrlo povoqno, doneo sam odluku da realizujem vrlo zahtevan planinarski, visokogorski uspon na vrh planine Gali~ice, Magaro (2.254 mnv). Po{to sam aktivni vodi~ u Planiranskom klubu @elezni~ar Beograd, a nisam do sada imao priliku da se popnem na taj vrh, èqa je bila jo{ ve}a. Nabavio sam kartu Nacionalnog parka Gali~ica, prou~io mogu}e trase za realizaciju uspona i, naravno, po~eo da traìm jo{ nekog saputnika, jer se u planinu nikad ne ide sam, - po~iwe razgovor Dragan Petri~i} iz UPI sektora Direkcije za upravqawe prenosnim sistemom, inicijator i vo|a uspona. Okupila su se ~etiri u~esnika osim Petri~i}a na uspon su se odvaìli i Darko ]ota i Branko \or|evi} iz Slu`be za dalekovode Centra za investicije, kao i Milan Vu~ak iz Elektroistok Izgradwe, planinar iz PK PTT Beograd. Za realizaciju uspona odre|en je ~etvrtak, 22. avgusta. Ekipa se rano ujutru autobusom prevezla do sela Trpejci, odakle su krenuli na pe{a~ku turu. Uspon iz tog pravca prili~no je teàk, po jako strmom terenu, na mestima je nagib bio i preko 30 stepeni, a i dalekovodxije su ~esto, po navici, insistirali na direktnom pravcu, kroz {umu, a ne, recimo, da se ona zaobi|e, {to je dodavalo na teìni, - obja{wava Petri~i}. Na glavni greben Magara ekipa se popela tek popodne, pa se tamo nisu dugo
ZAPOSLENI JP EMS OSVOJILI NAJVI[I VRH GALIÎCE (2.254 mnv)
Uspon na Magaro
zadràli. Imalu su vremena samo za slikawe i kratko uìvawe u pogledima i pejzaù iz pti~je perspektive.Za povratak su izabrali pravac prema selu Pe{tani, gde su bili sme{teni. Pauzu su napravili u kampu Korita na Koritskom ridu, gde su se osveìli, kako kaù, izvrsnom, hladnom izvorskom vodom i obnovili potpuno potro{ene rezerve. U na{ hotel Desaret stigli smo oko 20 ~asova, 13 sati od polaska. Bili smo prili~no umorni, ali presre}ni zbog lepog iskustva i brojnih utisaka, kao i zbog toga {to je sve pro{lo bez ikakvih povreda, a poneki ùq se ne ra~una. Usput smo sreli jednu divqu sviwu, kojoj smo prekinuli potragu za ru~kom (na{li smo sveè izrivenu zemqu pored jednog hrasta) i jedno malo zmij~e od poskoka, koje mi je prepre~ilo put i pobeglo u travu pre nego {to sam uspeo da ga snimim govori Dragan Petri~i} i dodaje da su ukupno prepe{a~ili gotovo 30 kilometara i savladali visinsku razliku ve}u od hiqadu i 500 metara pri usponu i pri spustu, dakle ukupno vi{e od tri hiqade metara. M. Bogi}evi}
PREVENCIJA RADNE INVALIDNOSTI
Rekreacija na Ohridskom jezeru

indikat EMS je, u saradwi sa Poslodavcem, organizovao prevenciju radne invalidnosti u Makedoniji, u hotelu Desaret koji se nalazi na samoj obali Ohridskog jezera u mestu Pe{tan. Aran`man je obuhvatao sedam punih pansiona od 17. do 24. avgusta, u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama sa terasama, od kojih je ve}ina bila sa pogledom na jezero. Odli~an poloàj hotela i lepo vreme doprineli su da 55
zaposlenih provede prijatne trenutke kupaju}i se u bistroj vodi Ohridskog jezera. Ve}ina zaposlenih je koristila organizovane izlete autobusom. Obi{li su manastir Sv. Naum, zatim crkvu Sv. Sofija, Samuilovu tvr|avu, Strugu i u vi{e navrata grad Ohrid. Slobodno vreme je iskori{}eno za me|usobno druèwe i boqe upoznavawe sa kolegama iz razli~itih delova na{eg kolektiva. U organizaciji Sindikata MEPSO odràn je sastanak aktivista sindikata elektroprenosnih organizacija iz Crne Gore, Republike Srpske, Makedonije i Srbije. V. S.
22
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
BIPARTITNI I TRIPARTITNI PREGOVORI
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS

N
a bipartitnim i tripartitnim pregovorima ovla{}enih predstavnika Osniva~a, Poslodavca JP EMS i Sindikata EMS, usagla{en je Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za Javno preduze}e Elektromreà Srbije. U novom Kolektivnom ugovoru dato je stimulativno pravo zaposlenima koji imaju uslov za penziju na otpremninu u visini od minimum tri zarade ostvarene za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina ili u visini od minimum tri prose~ne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ako je za wega to povoqnije, u skladu sa raspoloìvim sredstvima iz odobrenog godi{weg Programa poslovawa. Za kategoriju zaposlenih koji nemaju uslov za penziju predstavnici Osniva~a nisu prihvatili novi ~lan Kolektivnog ugovora, predloèn od zajedni~kog Pregovara~kog tima Poslodavca i Sindikata, koji bi omogu}io zainteresovanim zaposlenima sporazumni prestanak radnog odnosa (po ~lanu 177. ZOR) uz adekvatnu stimulativnu otpremninu, sa obrazloèwem da je to veoma dobro re{ewe za na{e zaposlene, ali da bi za Osniva~a bio veliki problem zbog ostalih javnih preduze}a koja nisu tako uspe{na i likvidna kao JP EMS, odnosno ne bi imali sopstvena sredstva za sli~ne programe. Zato su predstavnici Osniva~a bili izri~iti u stavu da se eventualni vi{ak zaposlenih mora re{avati aneksirawem 59. ~lana Kolektivnog ugovora za JP EMS, odnosno po ~lanovima 153. do 160. Zakona o radu, dono{ewem Programa re{avawa vi{ka zaposlenih, u kome Poslodavac, pored navedenih razloga prestanka potrebe za radom zaposlenih i kriterijuma za utvr|ivawe vi{ka zaposlenih mora da navede i mere za re{avawe socijalno-ekonomskog poloàja vi{ka zaposlenih, kao {to su preme{taj na druge poslove, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad sa nepunim radnim vremenom, rad kod drugog poslodavca, samozapo{qavawe i tek na kraju otkaz, uz prethodno ispla}enu otpremninu i ostvarivawe prava na penzijsko i invalidsko osigurawe, zdravstvenu za{titu i nov~anu naknadu, u skladu sa propisima o zapo{qavawu. Po aktuelnom Zakonu o radu Poslodavac je duàn da i pre dono{ewa Programa re{avawa vi{ka zaposlenih, u saradwi sa Sindikatom i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{qavawe, preduzme odgovaraju}e mere za novo zapo{qavawe vi{ka zapo-
slenih. Na predlog Sindikata EMS prolongirano je aneksirawe 59. ~lana Kolektivnog ugovora, odnosno dono{ewa Programa re{avawa vi{ka zaposlenih do stupawa na snagu novog Zakonu o radu i zavr{etka izrade sistematizacije i drugih normativnih akata, stru~nih analiza i elaborata, koji }e identifikovati konkretne poslove i odrediti broj izvr{ilaca za kojima vi{e ne postoji potreba - eventualni tehnolo{ki ili organizacioni vi{ak zaposlenih (po tre}em stavu ~lana 59. KU za JP EMS, ne moè se zaposlenom otkazati ugovor o radu kao tehnolo{kom vi{ku do zakqu~ivawa pomenutog Aneksa). Deo Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora je novi Prilog Kolektivnom ugovoru koji sadrì grupe poslova (radnih mesta) po sloènosti, sa koeficijentima, prema nazivima i opisima poslova iz novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP EMS, sa rokom realizacije do 30.06.2014. godine. Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za Javno preduze}e Elektromreà Srbije potpisali su: za Osniva~a prof. dr Zorana Mihajlovi}, ministar energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, za Poslodavca Nikola Petrovi}, generalni direktor JP EMS i za Sindikat Milovan Andri}, predsednik Sindikata EMS. M. A.
sklopu zajedni~kog programa Poslodavca i Sindikata Rekreativni odmor za zaposlene i ~lanove wihovih porodica, krajem avgusta realizovan je odmor u bawi Topol{ica u blizini Velewa, okruènoj borovom {umom sa blagom planinskom klimom i bogatim izvorom termalne vode kojom se pune kompleksi zatvorenih i otvorenih bazena. Pedeset u~esnika ovog programa bilo je sme{teno u hotelu Vesna, na bazi 7 polupansiona, u dvokrevetnim sobama sa balkonom. Oni su najvi{e vremena provodili kupaju}i se u toploj bawskoj vodi, koriste}i mogu}nost kori{}ewa bazena od 6 sati ujutro do 21 ~as uve~e. Organizovani su obilazak Qubqane, uz pomo} profesionalnog vodi~a i poseta jedinstvenom Muzeju rudarstva Slovenije u Velewu, gde su na{i rekreativci imali adrenalinski doìvqaj spu{tawa 120 godina starim liftom, 180 metara ispod povr{ine zemqe u nekada{wi rudnik ugqa. Veliki broj u~esnika posetio je i
ZAJEDNI^KI PROGRAM POSLODAVCA I SINDIKATA
Rekreativni odmor u Sloveniji
Bledsko i Bohiwsko jezero, obli`wi ski centar Golt kao i ve}e gradove u blizini. Druèwe se nastavqalo uve~e uz zvuke slovena~ke muzike. Da ovaj odmor
ostane u se}awu kao ugodan i nezaboravan doìvqaj pobrinulo se izuzetno qubazno i predusretqivo osobqe hotela. R. P.
SINDIKALNE AKTIVNOSTI
23
MIHAILO PETROVI] ALAS
Matemati~ar svetskog
ve godine navr{ilo se 70 godina od kada je preminuo na{ najve}i matemati~ar, Mihajlo Petrovi}, poznat po nadimku Alas. Gorostasna figura u plejadi onih nau~nika koji su dali osnovni impuls za pokretawe Srbije u pravcu evropskog, a time i svetskog nau~nog dru{tva. Veliki matemati~ar, veliki i svestrani nau~nik, ali i ribarski majstor. Majstorsko pismo krasilo je wegov kabinet zajedno sa diplomom pariske Sorbone. Rodio se 24. Aprila (odnosno 6. maja po sada vaè}em, Gregorijanskom kalendaru)1868. godine. Imao je svega sedam godina kad je ostao bez oca. Tuberkuloza, tada neizle~iva bolest ga je pokosila. Brigu o porodici preuzeo je maj~in otac Novica Lazarevi}. Mihailo se {kolovao u Beogradu. Za vreme {kolovawa primeran je |ak, docnije i student na prirodno-matemati~kom odseku Filozofskog fakulteta. Profesori Mihaila su najve}i intelektualci onda{we Srbije. Da pomenemo samo neke: Marko Leko, Sima Lozani}, Dimitrije Ne{i}, Jovan @ujovi}, Qubomir Nedi} i drugi. Studije u Beogradu je zavr{io 1889. Godine, ali glad za naukom i dedina èqa da mu pruì mogu}nost za sticawe vi{e znawa odvode ga u Pariz na daqe {kolovawe. Kao najboqi student svoje generacije dva puta je bio na prijemu kod predsednika Francuske republike. Diplomu o nau~nom stepenu iz matematike dobija 1892. godine, a naredne, 1893. godine i iz fizike. Doktorsku disertaciju na Sorboni odbranio je 1894. godine. Nau~ni kvaliteti mu omogu}uju ~lanstvo u Dru{tvu francuskih matemati~ara u Parizu, Dru{tvu italijanskih matemati~ara u Palermu, a ubrzo
ga biraju za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka u Beogradu i Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. U 31. Godini postaje redovni ~lan Srpske akademije nauka. Niù se ~lanstva u mnogim nau~nim dru{tvima i akademijama, kao i vi{e odlikovawa u zemqi i inostranstvu. Nakon zavr{enih studija u Parizu, vra}a se u Beograd i ve} 1894. godine biva biran za redovnog profesora matemati~kih predmeta na Filozofskom fakultetu. Nau~nu aktivnost zapo~iwe ve} za vreme boravka u Parizu. Objavqivao je rasprave, nau~ne priloge, kwige u inostranstvu (naj~e{}e u Francuskoj) i Srbiji. Wegovi najve}i
nau~ni doprinosi u matematici su u oblasti klasi~ne analize, teorije funkcija, fenomenologiji i matemati~kim spektrima. Pokre}e nove nau~ne ~asopise, neke u saradwi sa Milutinom Milankovi}em, a sa svojim talentovanim studentima, kasnije poznatim i cewenim profesorima matematike, 1910. godine formira Beogradsku matemati~ku {kolu, koja je ubrzo stekla me|unarodni ugled. U woj okupqa matemati~are od kojih su 10 kod wega branili doktorat, kao Mladen Beri}, Sima Markovi}, Radivoje Ka{anin, Tadija Pejovi}, Jovan Karamata, Milo{ Radoj~i}, Dragoslav Mitrinovi} i dr.Stariji inèweri se se}aju pojedinih, a mnogima od wih su neki predavali matematiku. Mihailo Petrovi} Alas je, osim veoma uspe{nog rada u matematici, ostvario zna~ajne rezultate i kao pronalaza~ (dubinomer, automatski mewa~, kalendar, daqinar, analogne ra~unske ma{ine itd.), ali i u oblasti kibernetike, kriptografije i mnogim drugim. Pored nau~nog rada u oblasti egzatnih nauka, ne mawe pa`we je obratio ribarstvu, zakonodavnim aktivnostima, kao i kwièvnom radu. U~estvovao je u vi{e ekspedicija koje su istraìvale polarne oblasti, daleka mora i ìvot u wima. Sa tih putovawa objavqivao je putopise koji se ~itaju kao laka, izuzetno zanimqiva {tiva. Na ta putovawa je po{ao kao ~ovek sa preko 60 godina, doba u kome su takve aktivnosti pravi poduhvati. Prvu kwigu putopisa, Kroz polarnu oblastobjavio je1932. godine. Slede kwige U carstvu gusara
24
POVODI
NOVA KWIGA DR RADOJLA RADETI]A
zna~aja
1933. godine Roman jeguqe1940.godine itd. Posledwa kwiga je Metafore i alegorije, koja je objavqena posthumno. U ovom kratkom prikazu ìvota i rada te{ko je obuhvatiti sve aktivnosti i rezultate veoma plodnog Mihailovog ìvota. Bio je u~esnik ratova koje je Srbija vodila, bio je kratko u nema~kom zarobqeni{tvu, ali je tokom ìvota dosta vremena posvetio i muzici sa svojom qubavqu violinom i orkestrom Suz, parabrodarstvu sa svojim brodom Kara{ i dr. Bio je veoma skroman i veliki humanista. Za vreme gladi u ratnim i poratnim godinama, delio je besplatno ulovqenu ribu kako bi sirotiwi pomogao preìvqavawe. Poznanstvo, a kasnije i veliko prijateqstvo sa \or|em Kara|or|evi}em otpo~elo je 1904. godine. Posle hap{ewa princa 1925. godine, vlasti su prema Mihailu Petrovi}u postale podozrive i nisu prihvatale wegovo statusno napredovawe. Svakako, time nisu uspele da umawe veliki me|unarodni ugled nau~nika. @iveo je skromno u sobici na Kosan~i}evom vencu u Beogradu. Bez obzira na slavu i me|unarodni ugled velikog nau~nika, nije podlegao tom izazovu. Do kraja ìvota ostao je jednostavan u pogledima na ìvot, ìveo je sam, ali je svoje znawe i ume}e nesebi~no pruào drugima. Sa gotovo 400 nau~nih radova, objavqenih u zemqi i inostranstvu, ~lanstvom u 20 akademija i nau~nih institucija, u~estvovawem na vi{e od 25 svetskih skupova matemati~ara, predavawem na vi{e stranih univerziteta, ne bi bilo neskromno da je sebe vi{e isticao. O sebi nikad ni{ta nije napisao. Pre 70 godina, 8.juna 1943. godine umro je Mihailo Petrovi}- Alas u Beogradu. R.Ivankovi}
Zbirka elektri~nih {ema tranzistorskih DC/DC pretvara~a

Deseta kwiga na{eg kolege iz EMS-ovog Pogona prenosa Bor
me su date bez tekstualnih obja{wewa. Za svaku {emu dat je izvor odakle je preuzeta tako da ~italac moè da ga potraì i prona|e vi{e detaqa. U prilogu na kraju kwige, date su tabele sa najva`nijim karakteristikama bipolarnih tranzistora, MOSFET, IGBT i dioda dostupnih na na{em trì{tu, - kaè dr Radeti}. Autor se nada da }e ta kwiga biti od koristi, kako konstruktorima, prakti~arima i entuzijastima, tako i svima ostalima koji se na bilo koji na~in bave energetskim pretvara~ima. Kwiga je objavqena sredinom 2013. godine a izdava~ je Agencija EHO - Ni{. Zvani~ni distributer je ~asopis Infoelektronika Ni{. Svi ostali podaci o kwizi mogu se na}i na sajtu ovog ~asopisa. P. Batini}
birka elektri~nih {ema tranzistorskih DC/DC pretvara~a novo je stru~no delo na{eg kolege dr Radojla Radeti}a, elektroinèwera iz EMS-ovog Pogona prenosa Bor. Radeti}eva deseta kwiga predstavqa nastavak spisateqskog rada tog autora u oblasti energetske elektronike. Ona prati put koji je trasiran u prethodnim kwigama Tranzistorski pretvara~i i Prekida~ka napajawa. Pi{u}i te kwige, Radeti} je skupio obiman materijal, prvenstveno iz katalo{kih podataka proizvo|a~a komponenata, sa interneta, a ima i originalnih {ema samog autora. - Kwiga po~iwe podse}awem na elementarne stvari o pretvara~ima, posle ~ega sam akcent stavio na DC/DC pretvara~e. Materiju sam podelio u deset tematskih celina, na sli~an na~in kao {to je to ura|eno u dve prethodne kwige. Tako je dobijena zbirka na vi{e od 200 stranica i pribli`no toliko elektri~nih {ema. [e-
Sadràj Zbirke
Uvod 1. Op{te o DC/DC Pretvara~ima 2. Pretvara~i tipa buck 3. Pretvara~i tipa boost 4. Pretvara~i tipa buck boost 5. Pretvara~i tipa SEPIC i ]uk 6. Pretvara~i tipa flyback 7. Pretvara~i tipa push pull 8. Polumostni pretvara~i 9. Mostni pretvara~i 10. Razni pretvara~i 11. Dodatak 12. Literatura
STRU^NA LITERETURA
25
Depresija nevidqivi ubica

epresija je stara koliko i ~ove~anstvo, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ona }e do 2020. godine da postane drugi svetski zdravstveni problem, a prvi u ènskoj populaciji. Problem depresije jedan je od najve}ih paradoksa moderne medicine, ali i savremenog dru{tva. Danas u svetu od depresije boluje stotine miliona qudi, ali samo jedna tre}ina potraì stru~nu pomo}, a odgovaraju}u terapiju dobije samo 10 20 posto. Depresija je izle~iva bolest, ali zbog stigmatizacije na{eg dru{tva, koja na ovim prostorima i daqe vlada, odlazak kod psihijatra ili psihoterapeuta jo{ uvek je nemogu}a misija. Depresija (deprimere potisnuti, pritisnuti, udubiti) je jedna od prvih opisanih bolesti u istoriji medicine i ubraja se u naj~e{}e bolesti dana{wice. Najmawe svaka deseta osoba ima {ansu da jednom u ìvotu oboli od depresije. Depresija ne bira ni pol ni dob u kom }e da se javi, ali moèmo da kaèmo da se ~e{}e javqa kod èna sredwih godina (2:1 u odnosu na mu{karce). Vreme u kome ìvimo, nova tehnolo{ka otkri}a, furiozni ìvot tipa 200 na sat, stalna jurwava za novcem, sve vi{e napetosti i neizvesnosti u svakodnevnim ìvotnim aktivnostima, pad morala, gubitak bliskosti i ose}aja poverewa, razo~arawa na svakom koraku, prosto ~ine da se ~ovek ose}a poti{teno, neraspoloèno i tu`no. Granica izme|u depresije i uobi~ajenog neraspoloèwa i tuge je efemerna i individualna. Ukoliko se period tuge pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmeran sa razlogom nastanka, ako ne prestaje ili se periodi~no ponavqa i remeti svakodnevne aktivnosti i uti~e na kvalitet ìvota, onda to nije obi~na tuga ili neraspoloèwe, ve} jasna i manifestna depresija. Tokom XX veka depresija se smatrala naslednim obolewem ili reakcijom na ozbiqnu
psihi~ku traumu, ~iji je uzrok bio poreme}aj metabolizma neurotransmitera i hormona serotonina u mozgu. Danas se zna da do depresije moè da do|e ~ak i bez nekog vidqivog razloga. Ovde treba ista}i da genetski faktori mogu da izazovu samo naslednu predispoziciju za tu`na stawa, ali ne i osu|enost na ista. Depresivno pona{awe predstavqa reakciju organizma u celini na de{avawa koja nas okruùju. Jo{ uvek se ne zna ta~an uzrok nastanka depresije, ali se smatra da neki unutra{wi i/ili spoqa{wi faktori vi{e ili mawe mogu da doprinesu razvoju depresije: nagomilan umor (burnout sindrom) monotonija svakodnevnog ìvota promena ili gubitak posla rastanak sa voqenom osobom porodi~ni konflikti (prevara, razvod) smrt ili gubitak bliske osobe pretrpqeno psihi~ko, seksualno ili emocionalno nasiqe odlazak u penziju hormonske promene u menopauzi poro|aj (postporo|ajna depresija) andropauza i erektilna disfunkcija suo~avawe se opakom bole{}u promena godi{weg doba Depresija je ozbiqan poreme}aj raspoloèwa i somatskog zdravqa kada organizam, poku{ava na sve mogu}e na~ine da izvede osobu iz neprirodnog pona{awa u stawe pasivnosti. Na depresiju treba posumwati ukoliko se osoba u kontinuitetu dve nedeqe ili duè ose}a tu`no i kada ni{ta ne moè da je razveseli. Osobe koje pate od depresije su neraspoloène, umorne, tu`ne, poti{tene, bezvoqne i bez osmeha na licu. Depresija se manifestuje i dugotrajnom ravnodu{no{}u, apatijom, gubit-
kom ìvotne radosti, interesovawa, voqe i motivacije, pesimizmom, nemirom, poja~anom napeto{}u, ose}ajem bezna|a i duboke praznine, ali i poreme}ajem sna (nesanica), gubitkom apetita, iscrpqeno{}u, padom koncentracije i zaboravno{}u. Osoba sve teè suzdràva suze i pla~, a svoju pro{lost, sada{wost i budu}nost doìvqava mra~no i fatalno. Nema voqe za druèwem, ne vodi brigu o svom fizi~kom izgledu, ne odgovara na telefonske pozive, ne ustaje iz kreveta, ne izlazi iz ku}e i vremenom po~iwe sve ~e{}e da razmi{qa o smrti i umirawu, jer je ìvot izgubio svaku smisao. Ovakva razmi{qawa su alarmantna, jer je depresija bolest sa zna~ajnom stopom smrtnosti. Podaci govore da oko 15 posto depresivnih osoba izvr{i samoubistvo. Iz toga razloga, depresija zahteva ozbiqan i stru~an pristup, ~ime bi rano prepoznavawe simptoma i adekvatna terapija, pa i hospitalizacija, u mnogome prevenirale mogu}e pogubne posledice. Svaka depresija ima svoj po~etak i svoj kraj. Bolest po-
~iwe tzv. depresivnom epizodom. Kod 50 posto osoba to stawe moè spontano da se povu~e tokom 6 12 meseci i da se vi{e nikada ne pojavi, a kod jednog broja tegobe }e i daqe da perzistiraju u ne{to blaòj formi. Me|utim, ukoliko se ponove dve depresivne epizode, verovatno}a da }e da se pojavi i tre}a je 70 posto! Zato je va`no da se i blaga depresivna epizoda ozbiqno shvati, jer nele~eni depresivni poreme}aj moè da poprimi hroni~an tok. îwenica da }e depresija da pro|e ne zna~i da treba da se trpi i da se odlaè odlazak lekaru. Depresija zahteva obavezno le~ewe koje mora da bude kompleksno i intezivno. Pri ovome, ne treba le~iti samo simptome, ve} i osnovne uzroke koji su doveli do pojave depresije. Danas, pored medikamentozne antidepresivne terapije, postoje i nove, uspe{ne psihoterapijske metode le~ewa emocionalnih poreme}aja i grani~nih stawa. Depresija je bolest kao i hipertenzija ili dijabetes. Zbog neupu}enosti, depresiju ne prepoznaju ni osobe koje od
26
EMS-OVA AMBULANTA
KULTNI FILM KANADSKOG RE@ISERA
21. veka
we pate, kao ni wihova okolina, ~ak i kada ona dovede do zna~ajnih bra~nih, porodi~nih, profesionalnih i socijalnih pote{ko}a. Osobe koje pate od depresije moraju da nau~e kako da je prepoznaju i kako da se nose sa depresijom tokom ìvota. Stid, krivica i sram ne smeju da postoje! O svojim ose}awima, brigama, problemima i nedoumicama otvoreno i iskreno treba razgovarati sa najbliìma (porodica, prijateqi), ali i sa svojim izabranim lekarom i neuropsihijatrom. Samo zajedni~kim naporima, ali i pravilnim na~inom ìvota za~arani krug depresije moè da se izbegne. Jedan engleski kwièvnik je dave 1621. godine napisao: Ako postoji pakao na zemqi, na}i }ete ga u srcu depresivnog ~oveka. Depresija uzrokuje duboku qudsku patwu i bol, i mnogi stru~waci smatraju da je to za ~oveka najbolnije iskustvo sa kojim se suo~ava. Sre}om, izle~iva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu stru~nu pomo}. Dr Aleksandra Karapanxi} (lekar op{te prakse u ambulanti EMS)
Goli ru~ak
ilm je delo Dejvida Kronenberga, snimqen 1991. godine. U kanadsko-britansko-japanskoj koprodukciji nastaje remek-delo kultnog reìsera ekranizacijom romana Vilijema S. Borousa, Goli ru~ak (Naked Lunch). Kronenberg je reìrao Besnilo, Videodrom, Zonu smrti, Muvu... Svi ti filmovi poseduju liniju koja ih izdvaja iz produkcije tog vremena. Imaju posebnu crtu uverqivosti, specificnost Kronenbergovog doìvqaja i shvatawa teme. Goli ru~ak bi i za mogu}nosti dana{we tehnologije i produkcije bio sigurno ozbiqan izazov. Godine 1953. u Wujorku, Vilijem Li (Piter Veler) zaposlen je u kompaniji koja se bavi istrebqivawem insekata. U aparatu kojim se sluì na poslu ~esto nedostaje otrovnog praha i Li otkriva da ga wegova èna Xoan (Xudi Dejvis) zloupotrebqava. Po{to i Li dolazi u kontakt s insekticidom po~iwe wegovo posebno pona{awe. Od tog trenutka Kronenberg nas preme{ta u nadrealisti~nu atmosferu u ~iju specifi~nost i mogu}nost uspeva da nas uveri od samog po~etka filma. I pored toga {to je re~ o nau~noj fantastici, kadrovi i scenografija su dosledni, jednostavni, obojeni specifi~nim tonom. Film se kre}e izme|u realnosti i halucinacija glavnog glumca i u tom me|uprostoru je, verovatno, dodir s kwièvnim predlo{kom Borousa najdubqi. Li umi{qa da je tajni agent, razgovara s ogromnim insektima - pisa}im ma{inama koje su vanzemaqci, sre}e se s poludelim piscima...Nakon {to, ga|aju}i ~a{u na glavi svoje ène, slu~ajno
ubije Xoan, Li pred policijom beì u tajanstveni grad Me|uzonu... Zanimqivo je da je Kronenberg za scenario upotrebio elemente
iz pi{~eve biografije. Na dodeli kanadske filmske nagrade Xini film je osvojio ve}inu nagrada, izme|u ostalih za najboqi film i reìju. Nagrade udruèwa filmskih kriti~ara SAD-a, Wujorka, Bostona i Londona dobili su Kronenberg, za scenario i reìju i Xudi Dejvis, za najboqu sporednu ulogu. A. Opa~i}
Kraq telesnog horora
Serija tekstova EMS-ova ambulanta omogu}ena je sredstvima TEMPUS projekta
avid Kronenberg, ro|en 15. Marta 1943. godine u Torontu, kanadski je autor, scenarista, reìser, pisac, snimateq, montaèr i glumac, znan i kao Kraq telesnog horora (poseban podànr u horor fikciji poznat i kao organski horor, ili biolo{ki horor, karakteristi~an po upotrebi eksplicitnih scena u vizuelnom smislu. Plodovi wegove imaginacije poznati su po mra~noj vizuelnoj estetici. Studirao je prirodne nauke, ali se na vreme zaineteresovao za kwièvnost, {to presudno odlu~uje o delovima wegove umetni~ke orijentacije. Posle obimnog autorskog opusa (Transfer, 1966; Iz cevi, 1967; Stereo, 1969; Zlo~ini budu}nosti, 1970; Krhotine, 1975; Rabid, 1977) poku{ava da se okrene komercijalnom pristupu i tretmanu, ali ne uspeva. Verovatno je wegovo dugoro~no deklarisawe o odbijawu prihva}enih i uigranih principa skupih produkcija u~inilo svoje Snimio je dvadesetak filmova koji svakako imaju vrlo odre|eno i vidqivo mesto u filmskoj istoriji.
KULTURA
27

List Ems BR 68

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

List Ems BR 68

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

List Ems BR 68

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 68 SEPTEMBAR 2013.

Stigao novi energetski transformator

Izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP EMS

DIREKCIJA ZA PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE

Veliki poslovi na pet postrojewa

Temqana rekonstrukcija TS Beograd 3

Nenad Grkovi}, nadzorni organ na TS Beograd 3

Dragan An|elkovi}, direktor EMS-ove Direkcije za prenos

Stigao novi energetski transformator

Privode se kraju gra|evinski radovi

POGON PRENOSA VAQEVO

Zamene izolatora na 110 kV vodovima

Komunikacija sa zainteresovanim stranama

Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji

Kako pravilno raditi na visini

Pravila o izlagawu elektri~nom poqu

Savetovawe i finansijski uspe{no

Ve`ba protivpo`arne za{tite

Izmene i dopune Kolektivnog ugovora

Depresija - nevidqivi ubica 21. veka

[ESTA REDOVNA SEDNICA UO JP EMS

Odluka o izmenama Godi{weg programa poslovawa JP EMS

DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE

Postignut dogovor o energetici

ODLUKA POSLOVODSTVA JP ELEKTROMRE@A SRBIJE

POGON PRENOSA VAQEVO

Va`ne zamene izolatora na 110 kV vodovima

Predstudija za 400 kV napon u zapadnoj Srbiji

Direktor Dragomir Kosti} u poseti redakciji lista EMS

AKTIVNOSTI INTERNE REVIZIJE JP EMS

Komunikacija sa zainteresovanim stranama

Olivera Radovi}, rukovodilac Interne revizije

EDUKACIJA ZAPOSLENIH U JP EMS

Ciqevi i prioriteti u svetlu SMART metode C

DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD

DALEKOVODNA EKIPA POGONA PRENOSA BEOGRAD

Zameweno za{titno u`e preko Kanala DTD

NA TERITORIJI POGONA PRENOSA BOR

Ruski avion ugasio po`ar

Mlazni dvomotorni avion Berijev Be-200

SLU@BA ZA DALEKOVODE POGONA PRENOSA BOR

Uspe{na remontna sezona u isto~noj Srbiji

Veliki kormoran na stubu br.4

BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU

Kako pravilno raditi na visini

Sru{eni stub u Star~evu

UHAP[ENE OSOBE IZ STAR^EVA I OKOLINE ZREWANINA

Osumwi~eni za kra|e privedeni licu pravde

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

SASTANAK RADNE GRUPE ENTSO-E ZA PRIMENU UPRAVQAWA IMOVINOM

Srpska pravila o izlagawu elektri~nom poqu stro`a od evropskih

Mr Gojko Dotli}, savetnik generalnog direktora za tehni~ka pitawa

PREDSERTIFIKACIONA PROVERA INTEGRISANOG SISTEMA MENAXMENTA (IMS) U JP EMS

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA CIGRE SRBIJA

Savetovawe i finansijski uspe{no

Mawi broj dozvola za emisiju CO2