f)

:6n.rrt
J urr.*, Ukupno stranat4

JGOSI.oVENSKI POSTT'BCIISPITIVANJAPRITISKOM JUS

fANDARI) GASOVODAI GASNTHFOSTROJENJA M.8t.151

1996.
'essurctestingpipeline and gasappliances

vaj standard objavljenje u 'Slulbenom listu SRJ', br. 2&96.

R,EDGOVOR

rvajjugoslovenskistandardje izradilalgemisdaza statrdardeiz oblastigasneopremei postrojenja

ri izradi ovogstandardakoriS&o je ncmaCkidohrmcnt DVGW G rl69:198i/.

.*--."sovode i gasnapostrojenjaza koje je postupakutvrdenpravilnikomo tehni0kimnormativima,ovajstandard

:, po pravilg ne primenjujeu celini ve6duli samokao dopuna.

PREDMET I PODRUCIE PRIMENE

'vim standardom utwduju sc postupci ispitiwnja pritiskom gasovoda i gasnih postrojcnja (u daljem tekstu:
:S"itivanje
pritiskom). Pod pojmom gasovodapo&azumwaju se i uredaji kao Sto su Eenro-regulacioncstanicg
ompresorskestanicc i drugi uredaji koji sa gasovodomEinc ccliau.

)vaj standard moZese koristiti za ispitivanja pritiskom i &ugih ccvovo& i postrojenja vode6i radnna o wemu lto
: karakteristi0nosamoza gasor.'e.

OPSTEODREDBE "..I
pak ispitivanja bira se u zavisnostiod upotrebljenih materijala zalnadu ga^so\roda
ili gasnogpostrojcnj4 od
:xte spajanja elemcnatagasovodai od prcdvidcnog podruCja primcna

ve wcdnosti priticka navcdeneu or/om su wedacti napritiska iznad trcnutnog atmcfcnkog pritiska

.1 Svrha tspitivaqja

ri postupci ispitivanja pritiskom, utwdeni ovim standardom,mogu se primeniti pojedinacno ili u kombinaciji.
:ezultati ispitivanja se koriste za ocenu Crnsto6ci/ili nepropusnostigasovodaili gasnog postrojcnja

)cshipto* postupci rspitiranja, gasoi,odl qrrat pctrcjcd!

sAvEzI{I ZAVOD ZA STAI{DARDIZACTIIJ

 -.,f
\$t
JUSM.El.rsl

22 Postupcilspitivaqfa prldskon

Postupci ispitivanja pritiqtom dele se u zavisnostiod toga da li sc:

- gasovodili gasnopostrojeuje,koji se rralazrpod ispitnim pritiskon, pregledaju
spoljaza weme ispitiranja-
viarelni postupak;
- za weme ispitivanja meri ispitni pritisak u gasovodu iti uredaju - postupal merenja pritiska;
- ispitni pritisak u gasovoduza weme ispitivanja uporeduje sa pritiske6 u nekom
qedaju (npr. boca sa
ispitnim gasolr, klipni manometar i dr.) - postupak merenja razlikc pritisata;
- dodatno * pritisat u gasovodu mcri zapr."i"a rodc potrcbna za porc&ajc pdtiska - postupaf
TPit"i
merenja pritista2aprcniaa

23 Ispitd ncd{lt

23.1 Opltc odrcdbc

Nezavisnood navedenogo-! Za iaedu postupaka za ispitivanjc pritiskom postoji razfika prcr11;ltome da li se za

-p"g";rb
ispitivanje pritiskom koristi kao ispitni medij telnost (voda) iti gar (r."aun, gas i dr).

Umesto vode mogu se koristiti i druge pogodnetednost! mada 6e u deljem tcbtu biti re6i samoo vodl

Umesto vazduhamogu se koristiti i d.ug podesnigasovikao ispitni medij, mada 6e o datem telstu biti reti samo
o vazduhu.

U1cst9 pogooskoggasaEogu sc kcistiti i me3avineod pogonstog gasai inertnih gason, mada cc u daljcm tektu
biti rcli samo o pogooskom gasu.

roie{ini pctud ispitivanja prcdvidcni su, u nekim slu[ajo,ina, samo za odrcdcnc ispitne Ecdijc zbog merno-rc-
gttllcione i sigurncnc.oPreme. Tako npr. postupak mercnja razlilrc pritisata vr5 sc vazduhoma'pctrfr,f mercnja
pritiskalzapremine wSi sc rodom-

232 Ispitivanje vodom_podpritiskom

Ispitivanjevodom poa fritistom moZese wliti jedanput ili dvapul pri demuse lnora i-ati u vidu slede&:
- ispitivanja se obavljaju samopri tcmpcraturi vode i okoline iznad
+4 oQ p1i nilirn tcnpcraturama moraju
se predvideti posebnc rcra 7-a izjednaEavanjctempcrature vodc u cevima i uradajid sa tcmpcraturom
okolinc Eora sc prcdvidcti dovoljuo vrcncnE
- voda koja sc yPgtrebljan za ispitirranjeEe surc da delujc agresivnona natcrijal csvorrcda Voda i ccvovod
moraju biti [isti;
- punjenje cevovoda i delora postrojenja mora sc wliti vodom u kojoj ncma razdrrha Oro sc proverava
podizanjemispitnog pritiska i njegovomkontrolom u zavisnostiod dorcdene kolitinc vode.Za,iontrotno
' i.pilivanje, kojim se Proveravaprisustvo vazduha"vidieti postupalcispitivznjapridrlm B f (L 321t) if B 2
(t.3.22>-
- pri ispitivanju
vodompodpritiskonqpri opterecenju
ccvipreko9s vo nalrnanjcg
konvencionalnog
napoua
tclenj4 meri se zaprerninau toku porasta pritiqka

233 IspitivanJevazduhompod pridskom

Pri ispitivanju vazduhom pod pritiskom Inora se posebno voditi ratuna o slede6em:

Ako je pritisak zuatno veci od 5 bar a cevovod ili delovi postrojenja koji se isplnriu nisu bpirmi kompletno istim
ili visin ispitnim pritiskom, tada se pred""imaju posebncmere siguru*ti tuo ti-;"t-"*'3'rih krutnii zavarenih
spojeva (tavova), posebannadzor pri izradi i ispitivanju itd"
 {l)
JUS M.E3II'l

23.4 lspitivanJepogonsking:ulompod pritiskom

Ispitivanjese wSi pogonskimgasompri [emu je ispitni pritisak jednak radnom pritisku u cevovoduili postrojeoju.
- Pri o'rom ispitivanju pritisak tt cevovoduili postrojenju moZese pove6atido wednosti ispitnog pritiska dovodom
azotakoji je na vilem pritisku.Pii ovom ispitivanjupredu"imajuse posebne.mere sigurnostioivedeoeu r. 23.3.

2.4 Postupciispitivanja

Premametodi ispitivanjasvi postupci se dele aa:

i
A - vianelni postupalc

B - postupakmerenjapritisk4

C - postuiak merenjal4zliks pritisaka,

- postupak mcrenja pristiskatzapreminc.

Premaispit"i- medijim4 odnosnoprema broju idaganja pritiskq postupci ispitivanjase dele na:

1 - ispitivanjevodom,jeda' put,

2 - ispitivanjevodom,dvaput,

3 - ispitivanje vazduhom,

a - ispitivanje pogonskimgasonl

Na osnom napred navedenogdaje se pregled postupakaispitivanjapritiskom u tabeli 1.

Tabela 1 - Postupciispitivanjapritiskom

qr
Ispitni medij

Metoda ispitivanja Oznaka Voda Vazduh Pogonski gas

ispidvanJa
Jedanput dvaput
I 2 3 4

Vizuelni postupak A A1 A2 A3 A4

B3
Postupakmerenja pritiska B B1 B2 B 3,r
83,2

Postupak merenja lazliks C3

pritisaka c c 3,1
c3,2
Postupakmerenja
pritiska/zapremi.s D D2
 $'
^$,s?'
\$t
JUS M.E'.T51

3+

25 Redosledlspidvanja .

Vremeoski redosledispitivanja pritiskom deli se na pojedineintervale. Na slici 1 Sematskije prikazan wemenski

redosledispitivanjapritiskompremaposrupkuB 2, koji glasi:

1 prvo povecanjeispitnogpritisk4

z prvo weme zzdrlavanjaispitnog pritiska,

3 prvo smenjeojeispitnog pritiska

4 drugo weme zadrZavanjaispitnog pritiska,

) drugo pove6anje ispitnog pritiska,

6 tre6e weme zadrZavatjaispitnog pritiska,

7 rasterecenje,smanjenjeispitnog pritiska.

&
q

Najmanje2 bar
u najvi5ojtaEki -
cevovoda

Slika 1 - Sematskiprikaz vremenskogredosledaispitivanja pritiskom

,?.6lvlerni uredaji

Za mercnje i pode5avanjeispitnih pritisakaprimenjujr,sekontrolni manometri, klase najmanje0,6.Zahtevi za druge

merne uredaje dati su u postupcimaispitivanjaB 1, B a B 3 i C 3.

3 OPIS POSTUPKAISPITTVANJAPRITISKOM

3.1 Vizuelni p_ostupak

A

Pri ispitivanju cevovodaili postrojenjavizuelni postupakse primenjuje kada se proveravanepropusnostpri Cemu

je ispitni pritisak znatnovi5i od radnogpritiska. Pod ovim uslovimase proveravai c*rto". pri oprerecenj" iq*oi.
pritiskom.
Jus M.Hl.rsr

3.1.1Mzuelni postupakA I sa vodomkao ispitnim medijem(sa jednim pove6anjempritiska)

Vrednostispitnogpritiskautwdujesepre ispitivanjai ne smebiti predenagranicaod95 Vokarakteristidne wednosti

za Cwstocucevi odnosaoelemenatapostrojenja.Ispitni pritisakjednakje najmaqjg1,3puta dozroljeniradni pritisak
u iajvi3oj ta[ki postrojenja. Posle punjenja i odvazdulenja,ispitni pritisak sc porreiavabrzinom od najvile 3 bar/nin
i zadrLavapo pravilu 3 h. 7A to lreme ispituje se nepropusnostcevovodaili delovapostrojenja,naroeitona mesiima
spojevai ugradeuih delova(kao Sto su prirubnice, fazonskikomadi, cermizarvaradii sl.).
{
3.12 Vizuelni postupak A 2 sa vodom kao ispitnim medijem (sa dva pove6anjapritiska)

Vrednost.ispitnogpritiska utwduje se pre ispitivanjai ne smebiti predenagranica od95 VokarakteristiCne vrednosti

za Cwstocu cevi. Ispitni pritisak jednah je oajmanje1,3 puta doaoljeui radni pritisak u najviloj racki postrojenja.

Posle punjenja i odvazduienj4 ispitni pritisak se pove6avabrzinom od najvile 3 bar/min i zadrLava90 4in. Posle
smanjeojapritiska na rajniti moguci pritisak (weme zadrl-avanja30 Eis), koji u najviloj ta6ki posrrojenjamora
da iznosi najmanje2 bar, poaovo se pritisak pove&va do wednosti ispitnog pritiqka koja se odr2ava90-min.Za to
wctne proverava se nepropusnostcevovodai to posebnona mestimaspojeva(prirubnice, fazonskikomadi"cevni
zawaradii sl.).

3.13 Vizuelni postupakA 3 sa vazduhomkao ispitnim medijem

Vrednost ispitnog pritiska usvajase prema tehrickim propisima koji se primenjuju za konkretni ccvovod i[
postrojenje. Kad su propisaae minimalne wednosti, taCnawednost ispitnog pritiska za konkretan cevovod ili
postrojenjeutwduje se pre podetkaispitivanja.

Pri idaganju cevovodaili postrojenjaispitnom pritisku, brzina povecanjapriti<ka ne sne biti veca od 3 bar/-in.
lelovod ili postrojenje zzdr2avajuse pod utwdenim ispitnim-pritiskomtoliko wemena kotikoje neophodnoda se
ispita ncpropusnostt*l cgvoygdaili postrojenjapo-o6u penulavogsredswa. Spojevicevovodailipostrojenja
:?oj:*
koji se ispituju moraju biti odmalceni i bez premaza.Kad je to neophodno,moZese pbsiesniZenjapritisia ou i bu,'
ponoviti ispitivanjetrepropusnosti pomocupenulavogsredsfvapri ispitnompritisku.

3.1.4Yizuelui postupa$3{,4sa pogonskimgasomkao ispitnim medijem

Ispitni pritisak jednak je radnom pritisku i ne sme, pri ubri"gavanjuazota u toku ispitivanj4 biti veci od najve6eg
doaroljenog radnog pritiska

U toku oove6aniaisoitnogpritiska"da bi se postiglanjegovamaksimalnawednost koja je jednakaradnom pritiskg

brzina povecanjaispitnog pritiska ne sme biti ve6a od 3 bar/min.

Za weme pove6anjaispitnogpritiska do njegovemaksimalaewednosti i u toku wem eoazadrLavanja

na toj wednosti
ispituje se nePropusnost,pomo6u pcnulavog sredstva,na svim spojevimacevovoda(prirubnice, -w"ruci,
fazonskikomadi i sl.). ""*ri

Spojevi koji se ispituju moraju biti odmal6eni i bez prenaza.

Kad je to oeophodno,moZese posle suiZenjapriGka aa} bar ponoviti ispitivanjenepropusnostipomo6upenulavog

sredstvapri ispitnom pritisku.

32 Postupakmer:nja pritiska B

Pri postupku merenjapritiska, provera cwstoie-i-nepropusnosticevovodawsi se,po-o6u dijagrana dobijenog

veomatadnim merenjempada pritiska u toku ispitivanja.
 ^.$-ttt
l$t
JUS M.E JsI

\€,
oo-

Ovaj postupakje posebnoprimeuljiv za ispitivanje cevovodapolo2enihu zemlju koji nisu dostupni za pregled. pri Y'
${
anali'i dijagrama moraju se uzeti u obzir prornene temperature ispitnog medija" zida cevi i okoline (zemlja ili \
vazduh). Sa ispitivanjemse moZepo0eti tek posle izjedoadenjatempcratureispitnog medija i okoline-

32.1 Postupakmerenjapritiska B I sa vodom kao ispitnim medijem(sajednim pove6anjempritiska)

Ispitni pritisal iznosi aajmaaje1J puta doaroljeni radai pritisak u najvtoj tadki cevovoda,s rim Stokaralteristi6na
wedoost za Crrrsto6ucevi ne sme biti iznxd d62ysljene.

Vreduost ispitnog pritiska urwduje se pre potetka ispitivanja.

A.ko se ispitivanje w$ pri niskin temperaturam4 cevovod ili postrojenje se moraju obezbediti od zamrzavanja.

Da bi se smanjile temperarurtre pronene za weme ispitivanja cevovod je potrebno poloZiti pod zcmlju ili ga
termidki izolovati, pri [emu je poZeljno da masta spajanja elemenata cevovodaosulnu slobodna-

Ispitna deonica,kad god je to izrodljivo, ne treba da bude duZineve6e od 15 km ili zapremi"e ve6e od 3 000 m3.
Kod zapremi"a preko 3 000 m3 mora da se pove6a talnost merenja.

Za ispitivanjeje neophodanispitni sto sa sledecimmer,:imuredajima:

a) Za odredivanjapritiska:

- kontrolni manometarklase 0,6;

- manometarsa ta0no56uod najmanje 0,1 Vo(npr. klipni menops!2;, merilo razlike pritisaka i dr.);

- uredaj za zapisivanjevrednosti pritiska;

manometarsa mernim opsegon jednakim 1,5 puta kpit"i pritisak.

Mora biti uradendijagrampritiska koji ce obu-hvatiti

ispitivanjeod njegovogpodetkado kaja.
o.\

b) Za odredivanjeiemperature:

- termometarza merenje temperature spoljnogvazduha,sa podclom merne skale na 0J'C;

- termometarza merenje tenperature zida ccvi zatrpanogcevovoda,koji se moZe spustiti na dovoljnu

dubinu (sa podelom Inerne skale na 0,05'C i duZinompodeljka od 12 nnfc a opsegommerenja od
- 5'C do + 30 "C);

- tennonetar za nerenje temperature zida cev-icevovodakoji nije zatrpal', sa podelom merne skale na
0,1 "C;

- termometarza mercnje tenperature vode kojom se puni cevovod-

Za merenje temperaturezidova cevi dovoljanje, po pravilu,jedan termometarna svakih?,5 k.nldeonice

koja se ispituje"Nez:avisno
od duZineispitivanedeonicemorajuse upotrebitinajmaojetri termometra.

c) Za kontrolno ispitivanjeprisuswa vazduhau eevima:

- odgovaraju6imcrni uredaj za merenje koliCinevode ispultene iz ccvovoda(npr. decimalna vaga sa

posudom,odmernaposudadovoljne zapreminei dr.).
 r{4
JUSM.B.rsr

pbsle punjeuja cevovodavodom i odvazdulenjapoveiavase ispitni pritisak maksimalnombrzinom qd I far/min i

posle izjednaCavanja tenperature pritisak se, po pravilq odrZava24 h. U toku tog wemeoa izmerenewednosti se
upisuju u protokol o ispitivanju.Pre po6etka ispitivanjawSi se odvazduienje cevovodaili iredaja. Pri niereoju
remperaturezida zatrpanogcevovodadovoljnoje da seoditavanjetemperaturena deonici koja se ispituje wIi svakih
6 h. SveostalewedoostioCitavajuse svakogsata.Vremeoamerenjakao i weme odrZavanja odredenogstanjamogu
se smanjiti u sludajevimakad su za to ispunjenisvi predusloviza merenje i ako dijagram pritiska prati promene
te:nperaturea u zavisnostiod toga i odgovaraju6c promeoe zapre-i'e.
'steka
Posle wemenapredvidenogza odrZavanje odredenogstanjaproveravase prisusNovazduhau cevovodu,pri
Cemuse moraju izvrsiti najmanjedva s"irep;" pritiska radi provere da u ccvovodunema vazduha.

Za odredivanjeodgovaraju6egs-""jenja pritiska kolitina dodate vode izradunavase na tajinaEin Sto se stvarno

ispultena koti[ina vode uporedujcsa radunskomkolilinom vodc koja treba da se ispusti, prema sledecoj formuli:

Ay,r= . (p,- p,\ (1)

[rnr ? ") #
Pri razliditim debljinamazida i polupre[nicima cevi za kolidnik ry' izradunavase srazmernawednost zapremine
i debljinezid4 po sledecojformuli:

to=tt_rr*rr.Vr*
(2)
ssrVes"Ve

gde jc:

LV - promenazapremine,u litrima p),

LVn - radunskakoliEinavode koja se ispult4 u litrima p),
LVn - promenazapremi'e na dag u litrima na [as ([/h),
A/o - stvaroakoli[inavode koja se ispu5t4 u litrima (L),
l',o - zapreminaispi*e deonicesa polupreCnikomcevir, u kub"im metrima (m3),
r, - unutrainji poluprednikcerri,u milimsldma (mm),
.t - postoje6adebljina zida ccvi u milimstrima (mn),
A - ra0unski koeficijent, prena dijagramu 1 (lO€bar'r) (slika 2),
B - radunskikocficijent, prena dijagranu 2 (10{.Kt) (slika 3),
Navedeni raCunskikoeficijenti zavisc od:
- kocficijenta istezanjaB = 11,1.10fKr,
- rnodula elastiCnosti,kojiza [clik izaosi E = 206 000 N/mmr,
- kocficijent sulenja F: 0,3i
p - natpritisak u cevovodq u barima (bar),
t - sredaja tenperatura zida cevi, u StepenimsCelzijusa('C),
I - duZina cevovod4 u metrima (m).

Iqdeksi:

1 - na pole&u ispitivanja,
Z - na kraju ispitivanja
uk - ukupoo,
4 y - dconice,
0,89 - konstantapromenepritisk4 u 10{ bar'r.
rus M-8.r51 ,.".-

Izmedura6unskei stvarnoispultenekolidine vode mogu sejaviti odstupanj4 koja su izananapostojanjemmehuriia

vazduha,zbog ovalnosti cevi, odstupanjadebljine zida i prednika. Uz taCnu obradu podatakaovo odstupanjcne
sme biti ve6e od 6 Vo,s tim lto sc mora uzcti u obzir odstupanjekoliEnika:

IL u for:nuli(3).
aY"

udaje
Ako nc postojiodsrupanjc,

A/.
= l.o
LY^

Promenazapremine deoniceccrovoda koja sc ispituje izradunavase iz slede6cformulc:

Av=[(0,8,
+.") # @,-ez)-"(,,-r,]
#
(3)

Kod razliditib debljina zjCova i polupreCnika cevi, formulu Q) je potrebno na adeh'atan naEin uwstiti u
fornulu (3).

Na osnow odstupanja u postupku merenja pojavljuju s€ promene zapremine koje sc pri zbirnom prikazivanju
medusobnone pon8tavaju i kdje se mogu preradunati unolcnjem wih odstupanja u odgovaraju& ra[unske formule.
Doaroljeua promena zapremi"ena tas izraCunavase iz slede6euprol6cne formule:

V
A Yt 3 ' 4 . -:!-, u litrima na cas (Llh) (4)
3 000'
olf'

Pri primeni ove formule uoraju se imati u vidu sledeca ograniEenja:

a) Za pretnike ccrovoda d > 500 --, ako je pri ispitivanju pritiskom u srim ccvim.r Dapon dostigao
wednost najmanje &7 Vo karakteristidne wednosti Cvrsto6eu odnosu na najmanju debljinu zide

0,3Llh sYrs4Llh

r,) Za prednike cevovodad < 500 mm, ako pri ispitivanju pritiskom u svim cevima napon nije dcigao
wednost najmanje87 Vokarakteristidnewednosti drrrsto6eu odnosu na najrnaja dctitjinu zida:

0,05 L/h < Y\ s 0,8 L/h

c) Za cevovode53 fu'ulnim avslsnim spojevima (Savovima):

Z, s:0,05I./h
 ra
JusM.El.rsl

322 Postupakmercojapritiska B 2 sa vodomkao ispitnim medijem(sa dva pove6aujapritiska)

Posle-mereojapritiska po posrupkuB 1 i odrZavanjaispitnog pritiska u toku f[ min, ispitni pritisak se snilava do

tog nivoa da na najvi5ojtadki cevovodaili postrojenjabude wednost od 2 bar. Posletoga se cevovodili postrojenje
ponovooptere6ujeispit"i- pritiskomi po praviluon se zadrZava24h.Ovo weme se moZesmanjitipod uslovom
da postupakmerenjai pad pritiska odgovarajupromenamatemperature,tj. a-koje pronena zapreminekontinualna
(bez prekida). U toku ovogwemena sve i"nerene wednosti unosese u protokol o ispitivanju.

Pri merenju temperaturezidova cevi na zatrpanomdelu ispitne deonice,dovoljnoje da se olitavanje wednosti sa

ternometra wSi na svakih6 h. Sveostalewednosti koje se rnere oditavajuse svakisat.

Po isteku prvog wemena utwdenog za odrLauanjepritiska mora se proveriti da ne postojevazduSnimehuri u vdi.

Zbog toga se mora najmanjedva puta wliti smanjenjepritiska.

Uslovi za merue uredaje,za obradu podatakao ispitivaajui kontrolu prisusway32drrhadati su u t. 3.2.1-

323 Postupak mercnja pritiska B 3 sa vazduhomkao ispitnim medijem

323.f Op5leodredbe

Ispitni pritisak jednak je 1.,10puta dozvoljeniradni priGak s tim 5to ispitni pritisak mora biti ve6i od dozvoljenog
radnog pritiska za najmanje2 bar.

Pritisak u cevovodumeri se pomo6u Banometra sa pisaEempri demuje manometarklase taanosti0,6, pisad

klaseL a merni opsezi odgovarajuwednosti 1"5 puta ispitni pritisak. Merenje poCinjeposle podizanja ispitnog
pritiska,brzinomod 3 bar/min,i postizenjastacionarnogstanja.Kao polaznawednostza ujednadavanje temperature
posle punjenja uzima se za svaki bar ispitnog pritiska t h. Ovo weme moZese smanjiti odgovarajucin tchnickim
merama(opr. upotrebomkompresorasa powatnim hladenjem).Uticaj merne deonicena rezultate merenjamora
biti Stomaoji.

Sa-nona postupkemereojapritiskaB3.Zi postupkemerenjarazlikepritisakaC 3.1 i C 3.2 odnosise slede6e:

Da bi se moglauoditi pr$peoa pritiskau odredenompogodnomtrenutku,duZiaeispir.,;t''deonicane trebada budu

ve6eod sle<lecihorijenfacionihvrcdnosti:

Nazivni pretnik Dulina

DN x1000m

do 200 9,0

200 do 300 6,0

300do 400 4,5

a00do 500 3J
500 do 600 3,0

600do 700 25
preko 700 \0
 v
€
$
JUS M.&'.151 t0
s ;.
T
2

7-a'wememerenjawednostipritisakai temperaturaunosese u protokol o ispitivanju.Vremenskiintervalii trajanje

merenja utwduju se zavisnood dijagramapritiska.

Za odrcdivanjctcmperaturevazduhau cevovodumere se temperaturetla na cevovodunajmanjena dva mesta,

uzimajuii u obzir uticaj okolinc.

Temperature tla na cevovodui na ispitnoj boci mere se tenDometrima sa podelom merne skale na 0,05oC, a
temperatura vazduhai temperaturana zidovima cevi nepokrivenihcevovodamere se termometrimasa podelom
merne skalena 0,1 oC.

DuZina podeljka na tsrmometru za merenje tempcrarure tla treba da iznosi najmr"ie 12 DmfC. Uslov za primenu
oekih drugih uredaja za merenje tenperature je utwdena mcroa tadaost.

Promcna pritiska Ap, izra6unataposle uzimanjau obzir uticaja tenperatur4 ne sme da bude veia od sledeie
apsolutnewednosti:

Lpe= b, u milibarima(mbar) (s)

# "

gdeje:

6p*, - doanoljenapronena pritiska

DN - nazivni pre0nd
h - weme merenja, u Casovina (h).

7a, weme merenja obavljaju sc kontrolni prora6uni radi blagowemenih podataka o ncpropusnosti ccvovoda.

Ako je na kraju periodaispitivanja,uzetogza obradupodataka,Lp < Lpoo, smatrase da cevovodne propuita.

Samona postupkerneregjapritiska83.2i postupkemerenjarazlikepritisakaC 3.2 odnosise slede6e:

7a, merte uredaje mora se obczbediti atest i dokaz o baldarenju. Kompenzatori tempcrature moraju biti sa
taEno56uod 0,1'C.

Manometri moraju registrovatipromenu pritiska od najmanje1 mbar. Za merenje atmosferskogpritis\a koristi se

Eanometar sa tadnolcu merenja od 1 mbar.

3232 Pojednostavljeni
postupakmercnjapritiskaB 3.1

Za cevovod:rpoloZeneu 2smlju, wcrne zadrlavaajapritiska oC.edenoje poscbnim propisima. Za cevovodekoji

nisu poloZeni u zemlju (slobodneccvovode)weme zadrlavanjapritiska iznosi najmanje2 h.

3233 Postupakmerenjapritiska B 3.2 preciz"im laanometrom(klip"i manometar)

Ispitivanje nepropusoostiw5i se pra6enjemwednosti pritiska u cevovoduu toku ispitivaaja"

Veza izmedu pritiska ulja u mernom uredaju i vazduhaoswarujese na podesannadin (npr. pomo;u pokazivala
nivoa te0nosti).

::'
JUS M-E}.$T ll

Swarni pad pritiska izraEunavase po formnli:

Lp = (pi ' p.-) - (o; tp.-) - Llp .(rr - L)bu barima

(bar) (6)

gde je:

Ap - promcna pritisk4
p - apsolutni pritisat u milibarima (mbar),
pd,n - atmcderski pritisat u milibarima (nbar),
p' - ispitni pritiseh u milibarima (.bar),
t - temperarura na ccvovodu odnosno boci srednja wednost svih istonemsas izmslgnih temperatura fC)
r'im2jpii u obzir pripadaju6cdctovc cevovoda,
T - apsolutnatcmperatur4 u kelvinima (K).

lndeksi:

1 - poEetakpcrioda ispitivanj4
2 - zawletak perioda ispitivanj4
3 na cevovodu.

33 Postupakrrercnja radike pritisaka C 3 sa vazduhomkao ispituim medijem

33.1 Op5te odrcdbc

Ispitivanje nepropusnostizasnira sc na [injenici da se sa promcnom tinpcrinrc mcnja i pritisak u ccwrcdu u

odnosu na pritisak u kontrolnom uredaju (npr. ispitnoj boci ili klipnom manometru). Ostali zahtwi isti su kao u
r.3.23.1.

332 Merenjeradike pritisaka pomo6uispitne boceC 3.1

Merenje se w5i u istom po&uCju temperatura,u kojem temperaturaspoljnjeg vazduha ima istu tendenciju na
podetku i na kraju $5enja, odnosno poletak i kraj merenja treba da budu ili s3 uzleznoj ili na silaznoj
temperaturnojkrivoj.''

Ako pri ispitivanjutemperaturespoljnjegvazduhanisu iste na podetkui na kraju ispitivanja,tada se mora raCunski

uzeti u obzir uticaj ove radike temperatura na one delorrc cevorcda koji nisu zatrpani.

7.a merenjeradike pritisaka upotrebljavaju se merila koja rcgistruju pronenu pritiska od 1 mbar.

Promenapritiska izradunavase premajednatini stanja,pri konstantnojzapremini:

Lp - tir - II2 - o - $ -\l *, . (t"t:ttz), u Eilibarioa (Ebar) (7)

gde je:

U - raz\ka pritisakau cevovodui u boci;

p : tp' + p",J, u milibarima (nbar);

iadeks F - odnosi sc na bocu.

 JUS M-E3.157 t2

Ostale oznakeimaju znalcnje definisanouz formulu (6).

- 333 Merenje razlike pritisaka pomo6u uredaja za regulaciju pritlska C 32

Kao merilo razlike pritisaka upotrebljavase uredaj sa jednostranimoptere6enjem(npr. Bartonovelement)ili

elektridnimerni preNata0.

Protivpritisak,na uredaju za regulacijupritisk4 na podetkumerenjapode5avase na pritisak u cevovodui za weme

merenjase ne menja. Ukoliko je potrebno,moZese sysslgalnsuzeti u obzir temperaturnazavisnost.

Pad pritiska izra0unava se prema formuli:

j
t^\

tp = (ui* p.-r) - (q . p-r) - . (t, - tr),u milibarima

(mbar) (8)
ry

Oznake u formuli imaju zna6enjakoja su opisanauz formule (6) i (7).

3.4 Postupakmerenja pritiska/zaprtmineD

3.4.1Postupakmerenja pritiska/zapremineD 2 (sa dva pove6anjapritiska)

Ovaj postupakmerenja predstavljaispitivanje,pritiskomvode,optere6ivanjacevii cenih lukovado konvencionalnog

naponateCenjacevi imaju6i u vidu dozvoljenuplastilnu deformacijucevovoda'

'..::JEf,

;5{t:

iJ .r
 JUS M"E3.151

I
(\. w io o I ! J 99RNNRR8
Ic!

{)
I

,(t
€
x
a

0!

6l

,:l

ct)

t
I
 o

x
J
a

r<,

&
a

9
o0
€
=
a
(.)
.:a
CA

3R8833R888s
- - [#*J'
C\NC\F

Stupr Ssrrzoi dy<d a,staodardizrciju - Ucrgrad

Zabraajcoo FceanF€ltc (srrc vrsrc unaodavaaja)