Arsenatna kiselina

Arsenatna kiselina
	Arsenatna kiselina
Drugi nazivi	Ortoarsenatna kiselina; Desikant L-10; Zotoks
Identifikacija
CAS registarski broj	7778-39-4
ChemSpider	229
UNII	N7CIZ75ZPN
KEGG	C01478
ChEBI	18231
RTECS registarski broj toksičnosti	CG0700000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=[As](O)(O)O
InChI
	InChI=1S/AsH3O4/c2-1(3,4)5/h(H3,2,3,4,5) ; Kod: DJHGAFSJWGLOIV-UHFFFAOYSA-N InChI=1/AsH3O4/c2-1(3,4)5/h(H3,2,3,4,5); Kod: DJHGAFSJWGLOIV-UHFFFAOYAY
Svojstva
Molekulska formula	H3AsO4
Molarna masa	141.94 g/mol
Agregatno stanje	Beli providni kristali,; higroskopni.
Gustina	2.5 g/cm3
Tačka topljenja	35.5 °C, 309 K, 96 °F
Tačka ključanja	razlaže se ≥ 100 °C
Rastvorljivost u vodi	16.7 g/100 mL
Rastvorljivost	rastvorna u alkoholu
pKa	2.19, 6.94, 11.5
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Tetraedralna
Opasnost
EU-klasifikacija	Toksična (T); Opasna po životnu sredinu (N)
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R23/25, R45, R50/53
S-oznake	S53, S45, S60, S61
Tačka paljenja	Nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Fosforna kiselina
Drugi katjoni	Natrijum arsenat
Srodna jedinjenja	Arsenitna kiselina; Arsenik pentoksid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Arsenatna kiselina ili H₃AsO₄ je kiselinski oblik arsenatnog iona AsO₄^3-, trovalentong iona. Arsenatne soli se kemijski jako slično ponašaju kao i fosfati. Arsenična kiselina nalazi se samo u soluciji (tekućini), no njezin hemidratni oblik (H₃AsO₄·0.5H₂O) formira krute kristale.^[3]

Korištenje

Arsenatna kiselina korsti se u premazivanju drva, kao posljednji premaz kod stakla i metala, u proizvodnji organskih arsenovih komponenta i kao sterilant zemlje. Može biti korišten i kao herbicid, insekticid i deraticid.

Osobine

Kristali arsenatne kiseline imaju tetraedralnu simetriju C_3v sa dužinom As-O veza u rasponu od 1.66 do 1.71 Å.^[4]

Ona je triprotonska kiselina, te se njena kiselost opisuje sa tri ravnoteže:

H₃AsO₄

H₂AsO−
4 + H⁺ (K₁ = 10^−2.19)

H₂AsO−
4

HAsO2−
4 + H⁺ (K₂ = 10^−6.94)

HAsO2−
4

AsO3−
4 + H⁺ (K₃ = 10^−11.5)

Ove K_a vrednosti su blizo vrednosti fosforne kiseline. Visoko bazni arsenatni jon (AsO3−
4) je proizvod treće jonizacije. Za razliku od fosforne kiseline, arsenatna kiselina je oksidujuća. To se može ilustrovati njenom sposobnošću da konvertuje jodid u jod.

Upotreba

Arsenatna kiselina se koristi za zaštitu drveta, kao premaz stakla i metala, i u proizvodnji organskih arsenovih jedinjenja.

Reference

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
↑ Lee, C.; Harrison, W. T. A. (2007). „Tetraethylammonium dihydrogenarsenate bis(arsenic acid) and 1,4-diazoniabicyclo[2.2.2]octane bis(dihydrogenarsenate) arsenic acid: hydrogen-bonded networks containing dihydrogenarsenate anions and neutral arsenic acid molecules”. Acta Crystallographica C63 (Pt 7): m308-m311. DOI:10.1107/S0108270107023967. PMID 17609552.

Povezano

Arsenitna kiselina - H₃AsO₃

Vanjske veze

Portal Hemija

Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[Holleman&Wiberg1st-3] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[4] Lee, C.; Harrison, W. T. A. (2007). „Tetraethylammonium dihydrogenarsenate bis(arsenic acid) and 1,4-diazoniabicyclo[2.2.2]octane bis(dihydrogenarsenate) arsenic acid: hydrogen-bonded networks containing dihydrogenarsenate anions and neutral arsenic acid molecules”. Acta Crystallographica C63 (Pt 7): m308-m311. DOI:10.1107/S0108270107023967. PMID 17609552.

[1]

[2]

[3]

[4]