Sumporasta kiselina
Sumporasta kiselina | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 7782-99-2 | ||
PubChem[1][2] | 1100 | ||
ChemSpider[3] | 1069 | ||
UNII | J1P7893F4J | ||
KEGG[4] | |||
ChEMBL[5] | CHEMBL1161699 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | H2SO3 | ||
Molarna masa | 82.07 g/mol | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 0074 | ||
EU-klasifikacija | Korozivna materija (C) | ||
EU-indeks | 016-011-00-9 | ||
R-oznake | R20, R34 | ||
S-oznake | (S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45 | ||
Tačka paljenja | nije zapaljiva | ||
Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja | Sumpor dioksid Sumporna kiselina | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Sumporasta kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H2SO3. Ne postoje dokazi da sumporasta kiselina postoji u rastvorenom obliku, ali je molekul bio detektovan u gasnoj fazi.[6] Konjugovane baze ove kiseline su međutim široko rasprostanjeni anjoni, bisulfiti (ili hidrogensulfiti) i sulfiti.
Ramanovi spektri rastvora sumpor dioksida u vodi pokazuju samo signale usled SO2 molekula i bisulfitnog jona, HSO3−.[7] Intenziteti signala su konzistentni sa sledećim ekvilibrijumom:
- SO2 + H2O HSO3− + H+
- Ka = 1.54×10−2; pKa = 1.81.
Vodeni rastvori sumpor dioksida, koji se ponekad nazivaju sumporastom kiselinom, se korist kao redukujući agensi i sredstva za dezinfekciju, poput rastvora bisulfita i sulfitnih soli. Oni su takođe blagi izbeljivači, i koriste se za materijale koji se mogu oštetiti izbeljivačima koji sadrže hlor.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ D. Sülzle, M. Verhoeven, J. K. Terlouw, H. Schwarz (1988). „Generation and Characterization of Sulfurous Acid (H2SO3) and of Its Radical Cation as Stable Species in the Gas Phase”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 27: 1533–4. DOI:10.1002/anie.198815331.
- ↑ Jolly, William L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-032768-8.