Desant NOVJ na Šoltu maja 1944.
10. maja 1944. delovi 26. dalmatinske divizije NOVJ uz podršku savezničke mornarice i vazduhoplovstva napale su nemačka uporišta na ostrvu Šolti. Desant na Šoltu izveden je tokom noći 9/10. maja sa Visa brodovima britanske mornarice i mornarice NOVJ. Uprkos velikom zalaganju jedinica, napad nije uspeo usled vrlo uporne i dobro organizovane nemačke odbrane i pristizanja pojačanja iz Splita. Tokom noći 10/11. maja jedinice su se vratile na Vis.
Prilikom povratka, nemački brodovi potopili su jedan brod mornarice NOVJ koji je prevozio ranjenike. Tada je stradalo oko 60 ranjenika NOVJ i nekoliko nemačkih zarobljenika.[1][2]
Ukupni nemački gubici iznosili su 198 izbačenih iz stroja,[3][4][5] dok su jedinice NOVJ imale oko 230 izbačenih iz stroja.[1][2]
Nakon neuspeha u odbrani Korčule (operacija Herbstgeviter II) Vrhovni štab NOVJ odustao je od frontalne odbrane jadranskih ostrva izuzev Visa. Šolta, Brač i Hvar su evakuisani, i njih su posele i utvrdile nemačke trupe. 26. divizija je manjim snagama koje su se tajno iskrcavale na ova ostrva neprekidno postavljala zasede i nanosila gubitke nemačkim kolonama, a u saradnji sa savezničkim komandosima, mornaričkim i vazduhoplovnim jedinicama i Mornaricom NOVJ izvodila je desante i napade većeg obima na nemačke posade na ostrvima.
17. marta 1944. britanski komandosi iskrcali su se na Šolti, uništili četu nemačke 264. divizije koja je branila ostrvo i povukli se. 22-24. aprila jedinice 26. divizije NOVJ izvele su uspešan desant na Korčulu, nanevši tamošnjoj nemačkoj posadi teške gubitke. Ponovni napad na Šoltu snage 26. divizije izvele su 10. maja. Zatim je usledio desantni prepad na Brač 2-5. juna 1944.
Zapovest za napad na Šoltu izdao je štab Osmog korpusa NOVJ 4. maja 1944. Za akciju je određena Prva dalmatinska brigada, ojačana 3. bataljonom i vodom minobacača 81 mm iz 12. dalmatinske brigade i baterijom brdskih topova 75 mm korpusnog brdskog artiljerijskog diviziona. 9. maja posle podne izvršeno je ukrcavanje u trupa luci Rukavac na Visu na savezničke desantno-jurišne čamce (tipa LCI). Posebnu transportnu kolonu formirali su engleska koča "Sea Star", četiri saveznička desantno-jurišna čamca tipa LCA i naoružani brodovi Mornarice NOVJ (NB-4 i NB-8). Ovoj koloni bili su priključeni: sanitetski brod Marin II i motorni jedrenjak Dupin i jedan leut.
Tokom noći brodovi su otplovili do Šolte i nešto posle ponoći jedinice su se iskrcale na Šoltu. U uvalu Šešula na zapadnoj strani ostrva iskrcali su se 1. bataljon Prve dalmatinske i 3. bataljon 12. dalmatinske brigade. U uvali Senjska na južnom delu ostrva iskrcala su se ostala tri bataljona Prve dalmatinske. Jedinice su tokom noći podišle glavnoj nemačkoj utvrđenoj zoni na ostrvu u selu Grohote i na visovima oko uvale Rogač. U 6:30 trebalo je da počne vazdušna i artiljerijska priprema, nakon koje je trebalo da usledi juriš na nemačka utvrđenja.
Nakon prethodnih poraza na Šolti i Korčuli Nemci su znatno unapredili odbranu. Stalnu posadu na Šolti činile su 3. i 7. četa 892. puka 264. divizije. Otporne tačke su utvrđene za odbranu i obezbeđene bodljikavom žicom i minskim poljima. Neposrednu artiljerijsku podršku u odbrani davala je artiljerijska formacija sa Čiova. Osmatrači su brzo otkrili iskrcavanje, pa je nemački admiral Jadrana obavešten već u 3 časa noću. Komanda je držala stalno spremne rezerve, pa je pred sam napad kao pojačanje iskrcana još jedna četa iz Splita pod komandom kapetana Mormana (nem. Mohrmann). Time je posada ojačana na oko 500 vojnika.
Nakon likvidacije spoljnih tačaka odbrane, jedinice su se koncentrisale za napad na centar nemačke odbrane. Artiljerijska priprema počela je na vreme, u 6:30, dok je vazdušni napad nešto kasnio. Ovim su Nemcima naneti izvesni gubici i potopljen je jedan brod, ali nije uništeno nijedno nemačko utvrđenje. U 7:00 počeo je napad pešadije. Jedinice su uspele da osvoje nešto terena, ali su pretrpele znatne gubitke, a da nemački sistem odbrane pri tom nije bitnije narušen. Zaprečna artiljerijska vatra sa Čiova delovala je vrlo efikasno, a posebno teške gubitke jedinicama NOVJ nanele su umešno postavljene protivpešadijske mine.
Napad je obnavljan više puta u toku dana uz podršku savezničkih jurišnih aviona. Nemci su sabijeni na malu jako utvrđenu zonu u Grohotama, ali odlučujući uspeh nije postignut. U toku poslepodneva štab 26. divizije doneo je odluku o obustavljanju napada. Da bi obmanuli neprijatelja i zaštitili evakuaciju, zaštitni delovi izveli su još jedan demonstrativni napad. Međutim, Nemci su se, i sami pretrpevši ozbiljne gubitke, ograničili na odbranu.
Neposredno po padu mraka, jedinice NOVJ su se ukrcale na brodove i počela je evakuacija. Istovremeno je u Grohote pristiglo novo nemačko pojačanje jačine jednog bataljona.
Bataljoni su se u pratnji savezničkih ratnih brodova bezbedno vratili na Vis. Sanitetski brod Marin II i motorni jedrenjak Dupin na koje su ukrcani ranjenici nisu bili u stanju da prate pomorsku formaciju zbog manje brzine, pa su plovili odvojeno. Oko ponoći nemačko vazduhoplovstvo izvršilo je snažan napad na višku luku. Zbog toga brod Marin II nije mogao da uplovi u luku, nego se zadržao na otvorenom moru. Tu su ga orkrili i potopili nemački torpedni čamci. Tu je stradalo oko 60 ranjenika Prve i 12. dalmatinske brigade, i jedan broj nemačkih zarobljenika.
Međutim, štab nemačkog 15. brdskog korpusa u izveštaju štabu Druge oklopne armije naglasio je da su "stalni transporti ranjenika pod znakom ženevskog Crvenog krsta osmotreni i od strane nemačkih jedinica nije otvarana vatra na njih".[4][5]
Obe strane pozitivno su ocenile rad svojih jedinica u ovoj borbi.
Iako se napad nije završio uspehom, štab Osmog korpusa NOVJ ocenio je da je zalaganje boraca bilo na visokom nivou i da je postignuto koliko se moglo u datim okolnostima. Naročito je istaknut 3. bataljon Prve dalmatinske za hrabrost i snalažljivost.[1]
Štab nemačkog 15. brdskog korpusa ovako je ocenio zalaganje svojih snaga:
Naše jedinice su se primerno tukle. One su se borile bez straha, žilavo i odlučno, uprkos neuobičajeno velikim gubicima (ukupno 200 ljudi, to je preko polovine posade ostrva).
Štab je posebno istakao kapetana Mormana, komandira interventne čete iz Splita.[3]
Nemačke snage imale su u borbi 34 poginula (od čega tri oficira), 82 ranjena i 82 nestala oficira i vojnika.[4][5]
Jedinice NOVJ pretrpele su u borbi gubitke od 40 poginulih i 129 ranjenih.[1][2] Među poginulima je i komandant 3. bataljona 12. dalmatinske poručnik Ivan Dragobratović. Pored toga, imali su oko 60 poginulih prilikom potapanja sanitetskog broda Marin II.
- Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom V, knjiga 27, Vojnoistorijski institut, Beograd
- Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom XII, knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd
- Geb AK XV, 58277/13, Operations Akte "Solta", 10 - 11 Mai 1944 (de)
- Mirko Novović, Prva dalmatinska proleterska NOU brigada, Vojnoistorijski institut, Beograd 1986.
- Mirko Novović, Prva dalmatinska proleterska NOU brigada, Vojnoistorijski institut, Beograd 1986.
- Naša Prva dalmatinska, sjećanja boraca, Slobodna Dalmacija, Split 1982.
- Nikola Anić: DVANAESTA DALMATINSKA UDARNA BRIGADA (PRVA OTOČKA), Domicil 12. dalmatinske NOU brigade, Supetar 1984.
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Mirko Novović i Stevan Petković, Prva dalmatinska proleterska NOU brigada
- ↑ 2,0 2,1 2,2 " Nikola Anić: DVANAESTA DALMATINSKA UDARNA BRIGADA (PRVA OTOČKA), strana 73
- ↑ 3,0 3,1 Geb AK XV, 58277/13, Operations Akte "Solta", 10 - 11 Mai 1944
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Dokumenti nemačkog 15. brdskog korpusa, Nacionalna arhiva Vašington, T314, rolna 563, snimci 77-78
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom XII, knjiga 4, dokument 56, Vojnoistorijski institut, Beograd
