Tvorevina (budizam)
Tvorevina ili obrazac (pali: सङ्खार saṅkhāra, sanskrit: संस्कार saṃskāra) je bitan pojam budističke filozofije.
Obrazac je zbirni naziv za faktore koji oblikuju, proces oblikovanja i oblikovanu stvar koja je rezultat tog procesa.[1] Voljni postupci telom, govorom i umom formiraju obrasce u umu.[2] Podstaknuti neznanjem i žeđu, oni vode svest ka novom rođenju. Odredište budućeg preporađanja određeno je etičkim karakterom obrazaca.[2]
Tvorevine obično označavaju konstrukcije uma nastale pod uticajem misli, ali se mogu odnositi na bilo šta oblikovano pod nekim uslovima.[1] "Prolazne su tvorevine!" (Anića vata sankhara) je fraza u zemljama teravada budizma kojom se objavljuje smrt voljenih bića.[3]
Cilj celokupne budističke prakse je smirivanje i prestanak tvorevina i dostizanje nirvane.[4]
Sanskritska reč saṃskāra (संस्कार) ima razna značenja u zavisnosti od kontekta, a otprilike znači "sastaviti, pripremiti, usavršiti".[5] Pali reč sankhāra nastala je od prefiksa sam, koji znači "zajedno, sa", i imenice kara - "činjenje, stvaranje". Sankhare su tako "sa-činjenja, sa-tvorevine", stvari koje dejstvuju u sklopu sa drugim stvarima, ili stvari koje su načinjene slaganjem nekih drugih stvari.[3]
Iako koriste istu reč, budizam i hinduizam za nju imaju prilično različita značenja. U domaćoj budističkoj literaturi se obično prevodi kao tvorevina, (mentalni) obrazac, otisak, konstrukcija.
Reč samskara se retko pojavljuje u starim vedskim spisima, ali se pojavljuju njene sastavnice sam i kr.[6] Pojam se pojavljuje u Rig vedi 6.28.4 i 8.33.9, gde izgleda znači "pročistiti, pripremiti". Ponovo se pojavljuje u spisu Purvamimamsa-sutra (500-200 pne), u značenju "pripremiti, savršiti, glačati" nešto, bilo putem delanja, govora ili uma.[6][7] Na drugom mestu istog spisa, reč sanskara opisuje čin "pranja zuba, brijanja glave, sečenja noktiju", kako dela obreda.[6]
Drevni indijski učenjak Šabara je odredio samskaru kao "ono što priprema određenu stvar ili čoveka za određenu svrhu".[7] U hinduizmu je sanskara naziv za obred prelaska, a takođe i filozofski pojam u značenju utiska ili naklonosti.[8]
U sutama se ova reč javlja u nekoliko različitih značenja. U svim tim značenjima tvorevine su izrazito loša stvar, a "stišavanje tvorevina jeste blaženstvo."[3]
Smiren je onaj u čijem umu novih konstrukcija nema. “Ja jesam” jeste konstrukcija. “Ja jesam ovo” jeste konstrukcija. “Ja ću biti” jeste konstrukcija. “Ja neću biti” jeste konstrukcija. “Ja ću imati taj oblik” jeste konstrukcija. “Ja neću imati taj oblik” jeste konstrukcija. “Ja ću osećati ovo” jeste konstrukcija. “Ja neću osećati ovo” jeste konstrukcija. Konstruisanje je bolest, konstrisanje je rak, konstruisanje je strela. Ko je otišao iza konstruisanja, taj se zove utihnuli mudrac.[9]
– Buda
Obrasci su karmički aktivne volje, odnosno postupci koji izazivaju posledice. U tom kontekstu sankhara je sinonim sa pojmom karma, sa kojim je i etimološki srodna.[3] Obrasci su, s jedne strane, volja koja stoji iza naših dela (karme), a sa druge proizvod te volje. Tako obrasci imaju aktivni i pasivni aspekt.[10] Činjenica da obrasci označavaju i aktivne sile i njihove posledice, obezbeđuje ovom pojmu "ulogu kamena temeljca" Budine filozofije.[3]
Obrasci nastaju na osnovu postupaka telom, govorom i mišlju, koji ostavljaju trag u umu, što stvara obrazac za buduće postupke. Što više ponavljamo postupak, jači je obrazac i veća verovatnoća da ćemo ga ponavljati.[10] Obrasci čine podlogu za nastanak svesti i u isto vreme određuju ka kojem svetu će se ona usmeriti.[10]
Loša i štetna stanja uma nastaju na osnovu nekog mentalnog obrasca (sankhāra), ne bez mentalnog obrasca. Kada se taj mentalni obrazac napusti, tada nema ni loših i štetnih stanja uma.[11]
– Buda
Tvorevine su drugi član u nizu lanca uslovljenog nastanka. Njih uslovljava neznanje, a one su uslov za nastanak svesti. Tvorevine prisutne u ciklusu uslovnog nastanka se dele na tri tipa: telesne, govorne i umne. Dalje se dele na one koje nam koriste, one koje nam štete i "nepromenljive". Kada su neznanje i žudnja u osnovi toka svesti, tvorevine postaju sile sposobne da stvaraju rezultat, odnosno da uzrokuju obnavljanje toka svesti posle smrti. Ako je neko činio dobra dela, tvorevine volje će svest usmeriti ka srećnom mestu preporađanja. Ako je neko činio loša dela, tvorevine će svest usmeriti ka preporađanju u patnji.[3]
Među pet gomila koje čine čoveka nalazi se i sankhāra-khandha, odnosno gomila obrazaca. Gomila obrazaca se određuje kao šest vrsta volje u vezi sa šest čula: sa oblicima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Iako ovde tvorevine imaju blisko značenje sa onima u uslovnom nastanku, ipak sankhāra-khandha ima šire polje značenja. U sebe uključuje ne samo volje koje su karmički potentne, već i one koje su karmički nedelotvorne.[3]
U kasnijoj pali literaturi sankhāra-khandha postaje nekom vrstom opšte kategorije za gotovo sve sklopove uma.[3]
Sve su tvorevine nepostojane, sve su tvorevine mučne, sve su pojave bez sopstva. Mudrac kada to uvidi, odvraća se od patnje. To je put pročišćenja.[12]
Još jedno bitno značenje reči sankhāra je uslovljenost stvari. Ovde reč ima pasivnu konotaciju, označavajući ono što je nastalo kombinacijom uzroka: sve što je uslovljeno, konstruisano ili složeno. U tom smislu se može prevesti jednostavno kao "tvorevina". Ovo značenje takođe obuhvata spoljašnje objekte.[3]
Nasuprot tvorevinama, nirvana se označava kao netvoreno (asankhata), odnosno suprotnost onoga što je sankhata. Nirvana je stanje koje nije tvorevina, a nije ni konstruisano pomoću tvorevina; stanje opisano kao visankhāra, "bez tvorevina", i kao sabbasankhāra-samatha, "smirivanje svih tvorevina".[3]
- Whicher, Ian (1999). The Integrity of the Yoga Darsana: A Reconsideration of Classical Yoga. SUNY Press. str. 100-102. ISBN 978-0-7914-3815-2.
- Pandey, Rajbali (2013). Hindu Saṁskāras: Socio-religious Study of the Hindu Sacraments (2nd izd.). Motilal Banarsidass. str. 15-16. ISBN 978-81-208-0396-1.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
- ↑ 1,0 1,1 Rečnik pali i budističkih termina, Pristupljeno 10. 9. 2015.
- ↑ 2,0 2,1 Kovačević 2014: str. 238
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 ANIĆĆA VATA SANKHĀRĀ
- ↑ Govor Ānandi (1)
- ↑ saMskAra Monier-Williams' Sanskrit-English Dictionary, Cologne Digital Sanskrit Lexicon, Germany
- ↑ 6,0 6,1 6,2 PV Kane, Samskara, Chapter VI, History of Dharmasastras, Vol II, Part I, Bhandarkar Oriental Research Institute, pages 190-191
- ↑ 7,0 7,1 Pandey 2013: str. 15–16
- ↑ Whicher 1999: str. 100–102
- ↑ Dhatuvibhanga sutta
- ↑ 10,0 10,1 10,2 Kovačević 2014: str. 290
- ↑ Anguttara nikāya II.78-87: Sanimitta vaggo
- ↑ Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji Arhivirano 2011-01-13 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 24. 4. 2013.