Пређи на садржај

Алстонин

С Википедије, слободне енциклопедије
Алстонин
IUPAC име
(19α,20α)-16-(Метоксикарбонил)-19-метил-3,4,5,6,16,17-хексадехидро-18-оксајохимбан-4-иум
Идентификатори
ATC кодnone
PubChemCID 441979
ChemSpider149308
Хемијски подаци
ФормулаC21H21N2O3
Моларна маса349,402496 g/mol
  • O=C(OC)\C1=C\O[C@H]([C@H]5[C@@H]1Cc3[n+](ccc4c2ccccc2nc34)C5)C
  • InChI=InChI=1S/C21H20N2O3/c1-12-16-10-23-8-7-14-13-5-3-4-6-18(13)22-20(14)19(23)9-15(16)17(11-26-12)21(24)25-2/h3-8,11-12,15-16H,9-10H2,1-2H3/p+1/t12-,15-,16-/m0/s1
  • Key:WYTGDNHDOZPMIW-RCBQFDQVSA-O

Алстонин је индолни алкалоид и могући антипсихотички састојак разних биљних врста, укључујући Alstonia boonei, Catharanthus roseus, Picralima nitida, Rauwolfia caffra и Rauwolfia vomitoria.[1] У приклиничким испитивањима је показано да алстонин ублажује хиперлокомоцију индуковану дејством МК-801, као и дефицит радне меморије и друштвено повлачење.[2] У приклиничким студијама је такође показано да он испољава дејства слична анксиолитицима.[1] Он умањује амфетамином индуковану леталност и стереотипност, као и апоморфином индуковану стереотипност.[1] Он умањује халоперидолом индуковану каталепсију.[3] Сматра се да су та дејства посредована стимулацијом 5-HT2C рецептора.[4] Он такође, слично клозапину, инхибира поновно преузимање глутамата у хипокампалним режњевима.[5] За разлику од клозапина, он не манифестује проконвулзивно дејство код мишева.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Елисабетскy, Е; Цоста-Цампос, L (2006). „Тхе Алкалоид Алстонине: А Ревиеw оф Итс Пхармацологицал Пропертиес” (ПДФ). Евиденце-басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине. 3 (1): 39—48. ПМЦ 1375234 Слободан приступ. ПМИД 16550222. дои:10.1093/ецам/нек011. 
  2. ^ Линцк, ВМ; Бесса, MM; Херрманн, АП; Иwу, MM; Окуњи, ЦО; Елисабетскy, Е (2012). „5-ХТ2А/C рецепторс медиате тхе антипсyцхотиц-лике еффецтс оф алстонине”. Прогресс ин Неуро-Псyцхопхармацологy анд Биологицал Псyцхиатрy. 36 (1): 29—33. ПМИД 21925231. дои:10.1016/ј.пнпбп.2011.08.022. 
  3. ^ Линцк, ВМ; Херрманн, АП; Пиато, ЛН; Детаницо, БЦ; Фигуеир, M; Флóрио, Ј; Иwу, MM; Окуњи, ЦО; Леал, МБ; Елисабетскy, Е (2011). „Алстонине ас ан Антипсyцхотиц: Еффецтс он Браин Аминес анд Метаболиц Цхангес” (ПДФ). Евиденце-Басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине. 2011 (418597). дои:10.1093/ецам/неп002. 
  4. ^ Гросс, Г; Геyер, МА, ур. (2012). Цуррент Антипсyцхотицс. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 212. Спрингер Берлин Хеиделберг. ИСБН 978-3-642-25761-2. ИССН 1865-0325. дои:10.1007/978-3-642-25761-2. 
  5. ^ Херрманн, АП; Лунарди, П; Пилз, ЛК; Трамонтина, АЦ; Линцк, ВМ; Окуњи, ЦО; Гонçалвес, ЦА; Елисабетскy, Е (2012). „Еффецтс оф тхе путативе антипсyцхотиц алстонине он глутамате уптаке ин ацуте хиппоцампал слицес”. Неуроцхемистрy Интернатионал. 61 (7): 1144—1150. ПМИД 22940693. дои:10.1016/ј.неуинт.2012.08.006. 
  6. ^ Цоста-Цампос L, Иwу M, Елисабетскy Е (2004). „Лацк оф про-цонвулсант ацтивитy оф тхе антипсyцхотиц алкалоид алстонине”. Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 93 (2-3): 307—310. ПМИД 15234769. дои:10.1016/ј.јеп.2004.03.056. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alstonin&oldid=26727096”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy