Sudari
Sudar je izolovan događaj u kojem se dva ili više pokretnih tela deluju posrednom silom jedno na drugo u relativno kratkom vremenskom intervalu.
Impuls ima specijalno svojstvo da se u izolovanim sistemima održava čak i prilikom sudara tela u sistemu. S druge strane, kinetička energija sistema tela se ne održava, osim ako su sudari tela apsolutno elastični. Pošto se impuls održava njegov zakon održanja obično se i koristi da bi se izračunale (predvidele) brzine tela nakon sudara.
Uobičajeni problem u fizici koji zahteva korišćenje ove činjenice je sudar dva tela ili čestice. Pošto se impuls uvek održava suma impulsa čestica pre sudara mora da bude jednaka sumi impulsa posle sudara:
(U ovoj jednačini korišćene su oznake: " i " (inicijalno ili početno) za brzine tela pre sudara i " f " (finalno ili krajnje) za brzine tela posle sudara. Isti način obeležavanja biće upotrebljen i u jednačinama koje slede)
U praksi, najčešće su poznati impulsi tela ili samo pre, ili samo posle sudara, tako da je potrebno naći i one druge impulse (posle ili pre sudara). Ispravno rešenje ovog problema zahteva i poznavanje vrste sudara koji se odigrao. Postoje dve osnovne vrste sudara, pri čemu obe ove vrste konzervišu (održavaju) impuls, a to su:
- Elastični sudari u kojima se održava kinetička energija i ukupan impuls tela pre i posle sudara
- Neelastični sudari u kojima se ne održava kinetička energija, ali je ukupan impuls održan pre i posle sudara.
Elastični sudari
[uredi | uredi izvor]Elastični sudar je sudar u kome ne postoji gubitak kinetičke energije. U realnosti, pri svakom makroskopskom sudaru među telima će se izgubiti deo kinetičke energije na stvaranje unutrašnje i još nekih drugih oblika energije. Međutim, neki problemi su dovoljno blizu tome da se mogu aproksimirati potpuno elastičnim sudarom. U tom slučaju, koeficijent restitucije iznosi jedan.
Sudar između dve bilijarske kugle je dobar primer za skoro potpuno elastični sudar. Osim što je impuls u ovome sudaru održan, i zbir kinetičkih energija kugli pre sudara mora biti jednak zbiru kinetičkih energija posle sudara, pa time važi i zakon održanja energije:
Pošto je množilac 1/2 zajednički za sve članove zbira, on se može odbaciti (množenjem jednačine brojem 2).
Čeoni sudar u jednoj dimenziji
[uredi | uredi izvor]U slučaju čeonog sudara dve kugle, konačne brzine (posle sudara) se nalaze prema:
što se dalje može lako preurediti u
Višedimenzionalni sudari
[uredi | uredi izvor]U slučajevima kada se tela sudaraju u više od jedne dimenzije, kao što su udari pod kosim uglom, brzine se razlažu na ortogonalne komponente, gde je jedna komponenta poprečna na ravan sudara, a druga komponenta ili komponente su u ravni sudara. Komponente brzina koje su u ravni sudara ostaju neizmenjene, dok se brzine poprečne na ravan sudara izračunavaju na isti način kao u jednodimenzionalnom slučaju.
Na primer, u dvodimenzionalnim sudarima, impuls može da se razloži na “x” i “y” komponentu. Tada vršimo proračune za svaku komponentu posebno, i kombinujemo ove rezultate da bi dobili ukupan “vektorski” rezultat. Intenzitet ovog vektora je konačni impuls izolovanog sistema.
Neelastični sudari
[uredi | uredi izvor]Neelastičan sudar je sudar u kome se deo kinetičke energije predaje za neki drugi oblik energije. Iako zbog toga ne važi zakon održanja energije, kod neelastičnih sudara je održan impuls. U ovom slučaju koeficijent restitucije nije jednak jedinici.
Primer neelastičnog sudara mogao bi da bude sudar dve grudve snega koje se sudare i “slepljene” nastave zajedno da se kreću posle toga. Sledeća jednačina opisuje održanje impulsa:
Ovu jednačinu možemo dalje primeniti za izračunavanje nepoznatih veličina u problemima neelastičnih sudara ove ili slične vrste.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Dragomir Krpić "Fizička mehanika", Fizički fakultet, 2005