Езоп

Езоп
Езоп, осликан у Нирнбершкој Хроници Хартмана Шедела.
Лични подаци
Пуно име	грчки: Αἴσωπος, Aísōpos
Датум рођења	око 620. п. н. е.
Место рођења	вероватно у Тракији, Стара Грчка
Датум смрти	564. п. н. е.
Место смрти	Делфи, Стара Грчка
Књижевни рад
Период	Стари век
Утицао на	Ла Фонтен, Доситеј Обрадовић
Најважнија дела	Басне

Портрет Езопа, рад Веласкеза

Езоп (грч. Αἴσωπος) јесте старогрчки приповедач. Познат је по својим баснама, готово је сигурно легендарна фигура.

У древна времена чињени разни покушаји да се утврди као стварна личност. Тако Херодот у 5. веку пре нове ере пише да је Езоп живео у 6. веку и да је био роб, док га Плутарх у првом веку нове ере описује као саветника Креза, краља Лидије из 6. века. Једна легенда тврди да је дошао из Тракије, док га египатска биографија из првог века ставља на острво Самос, као роб који је од свог господара добио слободу, одакле одлази у Вавилон где ради као одгонетач загонетки код краља Ликурга и коначно среће своју смрт у Делфима.

Верује је да је Езоп заправо био само измишљено име којим су називани аутори бајки чији су главни јунаци звери. Тако је "Езопова басна" постала синоним за басне чија се поента не заснива на самој радњи приче, већ на моралној поуци.

Езоп је опште познат по својим баснама у којима животиње говоре људским језиком, а које су медиј којим се читаоцу или слушаоцу преноси нека морална порука. Како су фабуле неких од басни постојале пре Езопа, неки аутори сматрају да је Езоп био само сакупљач и наратор постојећих басни.

Живот

Езоп је, наводно, рођен као роб у Тракији, у Грчкој, око 620. године пре нове ере. Обично се описује као веома интелигентан човек ниског раста, чија је оштроумност била непроцењиво благо, али и опасност за своје господаре. Познат је по томе што је, као роб, надмудрио многе своје власнике. Био је продаван неколико пута током свог живота и завршио је у домаћинству филозофа Ксантуса, који га је одвео на грчко острво Самос. Тамо је Езоп користио свој приповедачки дар да кроз низ прича и басни убеди тамошњег краља Креза од Лидије да својим поданицима укине високе порезе. На Самосу је Езоп добио слободу од свог господара и као слободан човек, познат и поштован, он је служио као саветник краљу Крезу, као и Вавилонском краљу Ликургу. Вјерује се да је Езоп умро у Делфима, убијен од стране тамошњих житеља, 564. године пре нове ере. Најчешће се као разлог за овај чин наводи то што је Езоп омаловажавао бога Аполона, заштитника Делфија. Без обзира на узрок, како прича каже, неколико огорчених грађана подметнуло је свету Аполонову реликвију међу Езопове ствари и то искористило као доказ да осуди Езопа на смрт. У знак одмазде за ово убиство, Делфи је био погођен низом природних катастрофа, као и нападима од стране Грчке и Вавилона. Да би се искупили за овај злочин, каже легенда, становници Делфија саградили су храм у част Езопа.

Књига о Езоповом животу

Иако је стварни Езопов живот непознат (укључујући и сумњу да је уопште и постојао), ипак постоји један опис у древном спису „Живот Езопа”, који у својој најранијој верзији носи наслов „Књига Ксантуса, филозофа и његовог роба Езопа”. У складу са овим животописом, Езоп је рођен као ружни ниеми роб, али је добио моћ да говори и бави се бајкама у замену за своју великодушност једном од слугу богиње Изиде. Након што је стекао дар приповедања, потрудио се да стигне до Самоса, где је постао роб филозофа званог Ксантус. Током препричавања Езоповог живота са Ксантусом, древни спис описује Езопа у серији узбудљивих авантура, духовитих бајки и опсцених епизода које показују, изнад свега, да он може надмудрити и надмашити филозофа који га посједује.

Езопове басне

Aesopus moralisatus, 1485

Езопове басне су литература обичног човека — насупрот хероици и аристократизму Хомерових епова. Ове басне су део традиционалне народне мудрости пренашане усмено, са генерације на генерацију. Езопове басне одражавају гледишта одраслих људи, често су сатиричне и никад сентименталне. Служећи се ликовима и особинама животиња, Езоп је кроз своје басне извргао руглу недостојне владаре и силнике, исмејао глупост и похлепу, лењост и немар, бахатост и злобу.

Езоп је тако једном приликом испричао Атињанима своју басну "Жабе које су тражиле да имају краља" када су Атињани изразили незадовољство владавином њиховог владара. У овој басни су жабе, из досаде, тражиле од Зевса да им да краља. Зевс је, у бару где су живеле жабе, бацио кладу. Такав потпуно неактивни краљ није био по вољи жабама, па су од Зевса тражиле новог краља. Зевс им је дао змију која их је ловила и јела. Порука басне је била: боље је не имати владара него имати окрутног владара. Обрада ове басне, као и многих других Езопових басни, среће се код Крилова.

Прва збирка Езопових басни, за коју се уопште зна, била је она коју је још у 4. веку п. н. е. публиковао Деметрије Фалеронски и која је изгубљена у 9. веку н. е. Једну збирку басни која се заснива на Езоповим баснама је публиковао Федар у античком Риму у 1. веку н. е.

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана, узетих из Федарове збирке. На српски језик Езопове басне први је превео Доситеј Обрадовић.

Езопове басне се приповедају широм земаљске кугле и имају неоспорно трајну литерарну вредност.

Најпознатије басне су:

• Вук у јагњећој кожи
• Лисица и гавран
• Лав и миш
• Жаба и во
• Лисица и грожђе
• Зец и корњача
• Мрав и цврчак
• Дечак који је викао вук

Види још

• Басна
• Езопове басне

Литература

• Матицки, Миодраг (2009). „Уводна реч”. Доситеј Обрадовић: Басне. Београд: Задужбина Доситеј Обрадовић. ISBN 978-86-87583-02-3. COBISS.SR 169547276
• Dictionary of World Biography, Volume 1 edited by Frank Northen Magill Taylor & Francis, Jan 23, 2003, p. 17-21; биографија Езопа коју је написао Donald S. Gochberg
• Mayvis Anthony: The Legendary Life and Fables of Aesop, Mayant Press, Mar 8, 2006
• Adrado, Francisco Rodriguez, 1999–2003. History of the Graeco-Latin Fable (three volumes). Leiden/Boston: Brill Academic Publishers.
• Cancik, Hubert, et al., 2002. Brill's New Pauly: Encyclopaedia of the Ancient World. Leiden/Boston: Brill Academic Publishers.
• Cohen, Beth (editor), 2000. Not the Classical Ideal: Athens and the Construction of the Other in Greek Art. Leiden/Boston: Brill Academic Publishers. Includes "Aesop, Between Man and Beast: Ancient Portraits and Illustrations" by François Lissarrague.
• Dougherty, Carol and Leslie Kurke (editors), 2003. The Cultures Within Ancient Greek Culture: Contact, Conflict, Collaboration. Cambridge University Press. Includes "Aesop and the Contestation of Delphic Authority" by Leslie Kurke.
• Driberg, J. H (1932). „Aesop”. The Spectator. 148 (5425): 857—8. 
• Hansen, William (editor), 1998. Anthology of Ancient Greek Popular Literature. Bloomington: Indiana University Press. Includes The Aesop Romance (The Book of Xanthus the Philosopher and Aesop His Slave or The Career of Aesop), translated by Lloyd W. Daly.
• Hägg, Tomas, 2004. Parthenope: Selected Studies in Ancient Greek Fiction (1969–2004). Copenhagen: Museum Tusculanum Press. Includes Hägg's "A Professor and his Slave: Conventions and Values in The Life of Aesop", first published in 1997.
• Hansen, William, 2004. Review of Vita Aesopi: Ueberlieferung, Sprach und Edition einer fruehbyzantinischen Fassung des Aesopromans by Grammatiki A. Karla. Bryn Mawr Classical Review 2004.09.39.
• Holzberg, Niklas, 2002. The Ancient Fable: An Introduction, translated by Christine Jackson-Holzberg. Bloomington & Indianapolis: Indiana University press.
• Keller, John E., and Keating, L. Clark, 1993. Aesop's Fables, with a Life of Aesop. Lexington: University of Kentucky Press. English translation of the first Spanish edition of Aesop from 1489, La vida del Ysopet con sus fabulas historiadas including original woodcut illustrations; the Life of Aesop is a version from Planudes.
• Kurke, Leslie, 2010. Aesopic Conversations: Popular Tradition, Cultural Dialogue, and the Invention of Greek Prose. Princeton University Press.
• Leake, William Martin, 1856. Numismata Hellenica: A Catalogue of Greek Coins. London: John Murray.
• Loveridge, Mark, 1998. A History of Augustan Fable. Cambridge University Press.
• Lobban, Richard A., Jr., 2002. „Was Aesop a Nubian Kummaji (Folkteller)?”. Northeast African Studies. 9 (1): 11—31. 2002. .
• Lobban, Richard A., Jr., 2004. Historical Dictionary of Ancient and Medieval Nubia. Lanham, Maryland: Scarecrow Press.
• Panofka, Theodor, 1849. Antikenkranz zum fünften Berliner Winckelmannsfest: Delphi und Melaine. Berlin: J. Guttentag.
• Papademetriou, J. Th., 1997. Aesop as an Archetypal Hero. Studies and Research 39. Athens: Hellenic Society for Humanistic Studies.
• Penella, Robert J., 2007. Man and the Word: The Orations of Himerius." Berkeley: University of California Press.
• Perry, Ben Edwin (translator), 1965. Babrius and Phaedrus. Cambridge: Harvard University Press.
• Philipott, Tho. (translator), 1687. Aesop's Fables with His Life: in English, French and Latin Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2022). London: printed for H. Hills jun. for Francis Barlow. Includes Philipott's English translation of Planudes' Life of Aesop with illustrations by Francis Barlow.
• Reardon, B. P. (editor), 1989. Collected Ancient Greek Novels. Berkeley: University of California Press. Includes An Ethiopian Story by Heliodorus, translated by J.R. Morgan, and A True Story by Lucian, translated by B.P. Reardon.
• Snowden, Jr., Frank M., 1970. Blacks in Antiquity: Ethiopians in the Greco-Roman Experience. Cambridge: Harvard University Press.
• Temple, Robert and Olivia (translators), 1998. Aesop: The Complete Fables. New York: Penguin Books.
• van Dijk, Gert-Jan, 1997. Ainoi, Logoi, Mythoi: Fables in Archaic, Classical, and Hellenistic Greek. Leiden/Boston: Brill Academic Publishers.
• West, M. L., 1984. "The Ascription of Fables to Aesop in Archaic and Classical Greece", La Fable (Vandœuvres–Genève: Fondation Hardt, Entretiens XXX), pp. 105–36.
• Wilson, Nigel, 2006. Encyclopedia of Ancient Greece. New York: Routledge.
• Zanker, Paul, 1995. The Mask of Socrates: The Image of the Intellectual in Antiquity. Berkeley: University of California Press.
• Anonymous, 1780. The History and Amours of Rhodope. London: Printed for E.M Diemer.
• Caxton, William, 1484. The history and fables of Aesop, Westminster. Modern reprint edited by Robert T. Lenaghan (Harvard University Press: Cambridge, 1967). Includes Caxton's Epilogue to the Fables, dated March 26, 1484.
• Compton, Todd (1990). „The Trial of the Satirist: Poetic Vitae (Aesop, Archilochus, Homer) as Background for Plato's Apology”. The American Journal of Philology. 111 (3): 330—347. JSTOR 295155. doi:10.2307/295155. 
• Daly, Lloyd W., 1961. Aesop without Morals: The Famous Fables, and a Life of Aesop, Newly Translated and Edited. New York and London: Thomas Yoseloff. Includes Daly's translation of The Aesop Romance.
• Gibbs, Laura. "Life of Aesop: The Wise Fool and the Philosopher", Journey to the Sea (online journal), issue 9, March 1, 2009.
• Sluiter, Ineke and Rosen, Ralph M. (editors), 2008. Kakos: Badness and Anti-value in Classical Antiquity. Mnemosyne: Supplements. History and Archaeology of Classical Antiquity; 307. Leiden/Boston: Brill Academic Publishers. Includes "Ugliness and Value in the Life of Aesop" by Jeremy B. Lefkowitz.

Спољашње везе

• Who is Aesop? - Biography, Fables & Morals
• The Fables - Интернет страница за децу
• Project Gutenberg: Books by Aesop (sorted by popularity)
• Carlson, Greg. „Fables Invite Perception”. Website for the Carlson Fable Collection. Creighton University. Приступљено 24. 1. 2019. 
• Езоп на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Езоп на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Езоп на сајту Curlie (језик: енглески)
• Vita Aesopi Online resources for the Life of Aesop
• Aesopica.net Over 600 fables in English, with Latin and Greek texts also; searchable