Пређи на садржај

Пиран

Координате: 45° 31′ 43″ С; 13° 34′ 13″ И / 45.528611° С; 13.570278° И / 45.528611; 13.570278
С Википедије, слободне енциклопедије
Пиран
PiranPirano
Панорама Пирана
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 3.730
 — густина83,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 43″ С; 13° 34′ 13″ И / 45.528611° С; 13.570278° И / 45.528611; 13.570278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина16 m
Површина44,6 km2
Пиран на карти Словеније
Пиран
Пиран
Пиран на карти Словеније
Остали подаци
ГрадоначелникТомаж Гантар
Веб-сајт
piran.si

Пиран (словен. Piran, итал. Pirano) је град и управно средиште истоимене општине Пиран, која припада Обално-Крашкој регији у Републици Словенији.

По последњем попису из 2002. године општинa Пиран ималa је 16.330 становника, a caм град Пиран je 2020. имао 3.730 становника.[1]

Пиран је веома познато туристичко одредиште у Републици Словенији, како због положаја на Јадрану, тако и због очуваног старог градског језгра са низом тргова, цркава и палата.

Географска обележја

[уреди | уреди извор]
Пoглeд ca мopa нa иcтopијcки цeнтap

Историјски центар града лежи на полуострву у истоименом заливу. С типичним медитеранским уским калама и контрадама дели се у два кварта: Пунта и Марциана (венетски Марзана), Највиша тачка града, брдо - Монте Могорон (словенизовано у Баретовец при Падни) високо је 289 метара[2]

Порекло имена је несигурно, по неким научницима оно долази из келтског: "биор-дун" (насеље на брду). Могуċе је међутим да име града долази од грчке речи "пyр" (ватра), с обзиром на светионик који се налази на крајњем рту полуострва.[3]

Град наликује великом музеју на отвореном са средњовековном архитектуром и богатом културном баштином. Уске кале и компактне куће дају му свој посебан шарм. Пиран је административно средиште општине те и једно од главних туристичких атракција словеначког дела Истре.

Пјацa Tapтини

Пиран је родно место композитора и виолиниста Ђузепеа Тартинија, који је одиграо важну улогу у формирању културне баштине града. Због тог се и главни градски трг, данас зове по њему.

Историја

[уреди | уреди извор]

У предримско доба, брежуљци на подручју Пирана били су насељени Хистрима. Крај око Пиранског залива и полуострва постаје део Римске Републике између 178. и 177. п.н.е. Пропадање царства, од 5. века па надаље, и напади варвара крајем 6. века, потакнуло је романско становништво да се повуче у лакше бранљива места као шта су брежуљци, острва и полуострва. То је започело локалну урбанизацију у 7. веку те под византијском управом, чини Пиран јако утврђеним насељем. Анонимни Равењанин први пут спомиње у 7. в. Пиран; Пиранон (Πιρανόν). По легенди Пиран је, као и Венеција, утемељен од Аквилејаца избјеглих пред Хунима. По Теопому и Флориусу Грци су у 4. вијеку п. н. е. основали на мјесту Пирана своје насеље.

Успркос одбрани, Франци освајају Истру 788. и постепено као своје кметове насељавају Словене у широј регији. Од 830. до 935. су у саставу Краљевства Италије да би од 976. до 1040. били под Крањском, а од 1283. су под Венецијом све до 1797, са извесном аутономијом. 1354. и 1379. су под ђеновљанском опсадом. Град је највише живио од трговине сољу (попут Дубровника) и доживљава свој успон. 1558. куга је изазвала велики помор Пиранеза.[4] Од 1814. окупиран је од Аустрије под којом остаје до 1918. када долази под Краљевину Италију у саставу Јулијске Крајине (покрајина Јулија).

Након ослобођења од нацистичке окупације Пиран је од 1945. до 1947. био у Окупационој Зони Б Јулијске крајине да би од 1947. до 1954. био у саставу Зоне Б Слободне Територије Трста. Град је доживео велику промену структуре становништва због истарског егзодуса, 95% романских (истровенетских) староседилаца је након анексије овог дела Истре (тј. Јулијске крајине) Словенији, тако да су на њихово место усељени већином Словенци.

Cтaнoвништвo

[уреди | уреди извор]

Гpaд дoживљaвa cyдбинy Дyбpoвникa - cмaњeњe cтaнoвникa у иcтopијcкoj jeзгpи:

Бpoj cтaнoвникa пo гoдинaмa[5]
1991 2002 2011 2020
4.788 4.143 4.192 3.730
Поглед са мора на стари део Пирана
Mapинa Пирaн

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-03. 
  2. ^ „Občina Piran-Predstavitev”. web.archive.org. 2012-08-13. Архивирано из оригинала 13. 08. 2012. г. Приступљено 2022-04-03. 
  3. ^ „Portorož/Portorose - Welcome to the Tourist Association Portorož”. web.archive.org. 2009-12-05. Архивирано из оригинала 05. 12. 2009. г. Приступљено 2022-04-03. 
  4. ^ Bassanese, Valentina (2014). Istria slovena e croata. Marco Vertovec, Federica Moro, Alessio Trainiti, Papergraf) (1a ed изд.). Udine: Odòs libreria editrice. ISBN 978-88-96303-26-9. OCLC 898671066. 
  5. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy