Пиран
| Пиран Piran — Pirano | |
|---|---|
 Панорама Пирана | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словенија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 3.730 |
| — густина | 83,63 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 31′ 43″ С; 13° 34′ 13″ И / 45.528611° С; 13.570278° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 16 m |
| Површина | 44,6 km2 |
  Пиран Пиран на карти Словеније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Томаж Гантар |
| Веб-сајт | |
| piran.si | |
Пиран (словен. Piran, итал. Pirano) је град и управно средиште истоимене општине Пиран, која припада Обално-Крашкој регији у Републици Словенији.
По последњем попису из 2002. године општинa Пиран ималa је 16.330 становника, a caм град Пиран je 2020. имао 3.730 становника.[1]
Пиран је веома познато туристичко одредиште у Републици Словенији, како због положаја на Јадрану, тако и због очуваног старог градског језгра са низом тргова, цркава и палата.
Географска обележја
[уреди | уреди извор]
Историјски центар града лежи на полуострву у истоименом заливу. С типичним медитеранским уским калама и контрадама дели се у два кварта: Пунта и Марциана (венетски Марзана), Највиша тачка града, брдо - Монте Могорон (словенизовано у Баретовец при Падни) високо је 289 метара[2]
Порекло имена је несигурно, по неким научницима оно долази из келтског: "биор-дун" (насеље на брду). Могуċе је међутим да име града долази од грчке речи "пyр" (ватра), с обзиром на светионик који се налази на крајњем рту полуострва.[3]
Град наликује великом музеју на отвореном са средњовековном архитектуром и богатом културном баштином. Уске кале и компактне куће дају му свој посебан шарм. Пиран је административно средиште општине те и једно од главних туристичких атракција словеначког дела Истре.
Пиран је родно место композитора и виолиниста Ђузепеа Тартинија, који је одиграо важну улогу у формирању културне баштине града. Због тог се и главни градски трг, данас зове по њему.
Историја
[уреди | уреди извор]У предримско доба, брежуљци на подручју Пирана били су насељени Хистрима. Крај око Пиранског залива и полуострва постаје део Римске Републике између 178. и 177. п.н.е. Пропадање царства, од 5. века па надаље, и напади варвара крајем 6. века, потакнуло је романско становништво да се повуче у лакше бранљива места као шта су брежуљци, острва и полуострва. То је започело локалну урбанизацију у 7. веку те под византијском управом, чини Пиран јако утврђеним насељем. Анонимни Равењанин први пут спомиње у 7. в. Пиран; Пиранон (Πιρανόν). По легенди Пиран је, као и Венеција, утемељен од Аквилејаца избјеглих пред Хунима. По Теопому и Флориусу Грци су у 4. вијеку п. н. е. основали на мјесту Пирана своје насеље.
Успркос одбрани, Франци освајају Истру 788. и постепено као своје кметове насељавају Словене у широј регији. Од 830. до 935. су у саставу Краљевства Италије да би од 976. до 1040. били под Крањском, а од 1283. су под Венецијом све до 1797, са извесном аутономијом. 1354. и 1379. су под ђеновљанском опсадом. Град је највише живио од трговине сољу (попут Дубровника) и доживљава свој успон. 1558. куга је изазвала велики помор Пиранеза.[4] Од 1814. окупиран је од Аустрије под којом остаје до 1918. када долази под Краљевину Италију у саставу Јулијске Крајине (покрајина Јулија).
Након ослобођења од нацистичке окупације Пиран је од 1945. до 1947. био у Окупационој Зони Б Јулијске крајине да би од 1947. до 1954. био у саставу Зоне Б Слободне Територије Трста. Град је доживео велику промену структуре становништва због истарског егзодуса, 95% романских (истровенетских) староседилаца је након анексије овог дела Истре (тј. Јулијске крајине) Словенији, тако да су на њихово место усељени већином Словенци.
Cтaнoвништвo
[уреди | уреди извор]Гpaд дoживљaвa cyдбинy Дyбpoвникa - cмaњeњe cтaнoвникa у иcтopијcкoj jeзгpи:
| Бpoj cтaнoвникa пo гoдинaмa[5] | |||
|---|---|---|---|
| 1991 | 2002 | 2011 | 2020 |
| 4.788 | 4.143 | 4.192 | 3.730 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Лањцут- Acqualagna
- Аквилеја
- Bjugn
- Кастел Гофредо
- Индијанаполис
- Кестхељ
- Охрид
Валета- Венеција
- Вис
- Мангалија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-03.
- ^ „Občina Piran-Predstavitev”. web.archive.org. 2012-08-13. Архивирано из оригинала 13. 08. 2012. г. Приступљено 2022-04-03.
- ^ „Portorož/Portorose - Welcome to the Tourist Association Portorož”. web.archive.org. 2009-12-05. Архивирано из оригинала 05. 12. 2009. г. Приступљено 2022-04-03.
- ^ Bassanese, Valentina (2014). Istria slovena e croata. Marco Vertovec, Federica Moro, Alessio Trainiti, Papergraf) (1a ed изд.). Udine: Odòs libreria editrice. ISBN 978-88-96303-26-9. OCLC 898671066.
- ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-03.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
