Пређи на садржај

Тајски језик

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Тајски језици.
тајски
ภาษาไทย
Говори се у Тајланд
 Камбоџа
 ASEAN[1]
Регионјугоисточна Азија
Број говорника
20 милиона
Укупно: око 60 милиона као други језик (недостаје датум)
тајско писмо
Званични статус
Службени језик у
 Тајланд
РегулишеТајландски краљевски институт
Језички кодови
ISO 639-1th
ISO 639-2tha
ISO 639-3tha
Распрострањеност тајског језика
Изворни говорник тајландског језика, снимљен у Банкоку.

Тајски[а] или сијамски језик,[б] или језик тај, познат и као тајландски језик (ภาษาไทย) – најпознатији је језик из групе тај-кадајских језика.[в] Говори га преко 60 милиона људи на Тајланду[2][3] и у околним земљама. То је језик највеће етничке групе Тајланда, народа Тај, и званични је језик државе. Тајландски се од преко 60 језика на Тајланду највише говори по броју матерњих говорника и свеукупно. Преко половине његовог речника потиче или је позајмљено из палија, санскрита, мона[4] и старих Кмера. То је тонални и аналитички језик, сличан кинеском и вијетнамском.

Речник тајског језика богат је речима преузетим из језика пали, санскрита и старог кмерског језика. То је тонски и аналитички језик. Говорници тајско и лаоског језика се међусобно разумеју, јер ови језици деле више од половине фонда речи, граматику, интонацију и самогласнике.

Тајски језик се записује тајским писмом које је изведено из кмерског писма. Оно припада врсти писма типа абугида. Тајландско писмо је адаптирано тако да може да запише тонске акценте тајског језика. Има 44 слова за сугласнике (21 фонема). Самогласници и дифтонзи се записују помоћу 15 симбола који су додатак сугласницима (изнад, испод или поред). Ту су још 4 графеме којима се означавају акценти.

Тајски има сложен правопис и систем релационих маркера. Говорни тајски, у зависности од стандардних социолингвистичких фактора, као што су старост, пол, класа, просторна близина и подела између града и села, делимично је међусобно разумљив са лаошким, исанским и неким другим југозападним тајским језицима. Ови језици се пишу мало другачијим писмом, али су лингвистички слични и ефективно чине дијалекатски континуум.[5]

Као доминантни језик у свим аспектима друштва на Тајланду, тајски је у почетку доживео постепено, а касније и широко распрострањено усвајање као други језик међу мањинским етничким групама у земљи од оснивања Ратанакосинског краљевства крајем 18. века. Етничке мањине данас су претежно двојезичне и говоре тајландски језик поред матерњег језика или дијалекта.

Пример текста

[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима 

''เราทุกคนเกิดมาอย่างอิสระ เราทุกคนมีความคิดและความเข้าใจเป็นของเราเอง 
เราทุกคนควรได้รับการปฏิบัติในทางเดียวกัน.''

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ In Thai: ภาษาไทย Phasa Thai
  2. ^ Although "Thai" and "Central Thai" has become more common, the older term "Siamese" is still used by linguists, especially to distinguish it from other Tai languages (Diller 2008:6). "Proto-Thai", for example, is the ancestor of all of Southwestern Tai, not just of Siamese (Rischel 1998.
  3. ^ Occasionally referred to as the "Central Thai people" in linguistics and anthropology to avoid confusion.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Languages of ASEAN”. Приступљено 7. 8. 2017. 
  2. ^ Diller, A.; Reynolds, Craig J. (2002). „What makes central Thai a national language?”. Ур.: Reynolds. National identity and its defenders : Thailand today. Chiang Mai: Silkworm Books. ISBN 974-7551-88-8. OCLC 54373362. 
  3. ^ Draper, John (2019), „Language education policy in Thailand”, The Routledge International Handbook of Language Education Policy in Asia, Abingdon, Oxon; New York, NY: Routledge, стр. 229—242, ISBN 978-1-315-66623-5, doi:10.4324/9781315666235-16 
  4. ^ Baker, Christopher (2014). A history of Thailand. Melbourne, Australia: Cambridge University Press. стр. 3–4. ISBN 9781316007334. 
  5. ^ Enfield, N.J. „How to define 'Lao', 'Thai', and 'Isan' language? A view from linguistic science”. Tai Culture. 3 (1): 62—67. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • อภิลักษณ์ ธรรมทวีธิกุล และ กัลยารัตน์ ฐิติกานต์นารา. 2549.การเน้นพยางค์กับทำนองเสียงภาษาไทย (Stress and Intonation in Thai ) วารสารภาษาและภาษาศาสตร์ ปีที่ 24 ฉบับที่ 2 (มกราคม – มิถุนายน 2549) หน้า 59–76. ISSN 0857-1406 Шаблон:EISSN.
  • สัทวิทยา : การวิเคราะห์ระบบเสียงในภาษา. 2547. กรุงเทพฯ : สำนักพิมพ์มหาวิทยาลัยเกษตรศาสตร์. ISBN 974-537-499-7.
  • Diller, Anthony van Nostrand, et al. 2008. The Tai–Kadai Languages. ISBN 978-070-071-457-5.
  • Gandour, Jack, Tumtavitikul, Apiluck and Satthamnuwong, Nakarin. 1999. Effects of Speaking Rate on the Thai Tones. Phonetica 56, pp. 123–134.
  • Li, Fang-Kuei. (1977). A handbook of comparative Tai. Honolulu: University Press of Hawaii. . Print.
  • Rischel, Jørgen. 1998. 'Structural and Functional Aspects of Tone Split in Thai'. In Sound structure in language, 2009.
  • Tumtavitikul, Apiluck, 1998. The Metrical Structure of Thai in a Non-Linear Perspective. Papers presented to the Fourth Annual Meeting of the Southeast Asian Linguistics Society 1994, pp. 53–71. Udom Warotamasikkhadit and Thanyarat Panakul, eds. Temple, Arizona: Program for Southeast Asian Studies, Arizona State University.
  • Apiluck Tumtavitikul. 1997. The Reflection on the X′ category in Thai. Mon–Khmer Studies XXVII, pp. 307–316.
  • อภิลักษณ์ ธรรมทวีธิกุล. 2539. ข้อคิดเกี่ยวกับหน่วยวากยสัมพันธ์ในภาษาไทย วารสารมนุษยศาสตร์วิชาการ. 4.57-66. ISSN 0859-3485 Шаблон:EISSN.
  • Tumtavitikul, Appi. 1995. Tonal Movements in Thai. The Proceedings of the XIIIth International Congress of Phonetic Sciences, Vol. I, pp. 188–121. Stockholm: Royal Institute of Technology and Stockholm University.
  • Tumtavitikul, Apiluck. 1994. Thai Contour Tones. Current Issues in Sino-Tibetan Linguistics, pp. 869–875. Hajime Kitamura et al., eds, Ozaka: The Organization Committee of the 26th Sino-Tibetan Languages and Linguistics, National Museum of Ethnology.
  • Tumtavitikul, Apiluck (1993). „FO – Induced VOT Variants in Thai”. Journal of Languages and Linguistics. 12: 134.  – 56.
  • Tumtavitikul, Apiluck. 1993. Perhaps, the Tones are in the Consonants? Mon–Khmer Studies XXIII, pp. 11–41.
  • Higbie, James and Thinsan, Snea (2003). Thai Reference Grammar: The Structure of Spoken Thai. Bangkok: Orchid Press. ISBN 974-8304-96-5. 
  • Nacaskul, Karnchana, Ph.D. (ศาสตราจารย์กิตติคุณ ดร.กาญจนา นาคสกุล) Thai Phonology. 1998. ISBN 978-974-639-375-1. . 4th printing. (ระบบเสียงภาษาไทย, พิมพ์ครั้งที่ 4) Bangkok: Chulalongkorn Press. .
  • Nanthana Ronnakiat, Ph.D. (ดร.นันทนา รณเกียรติ) Phonetics in Principle and Practical. สัทศาสตร์ภาคทฤษฎีและภาคปฏิบัติ. 2005. ISBN 974-571-929-3. . Bangkok: Thammasat University. .
  • Segaller, Denis (1999). Thai Without Tears: A Guide to Simple Thai Speaking. Bangkok: BMD Book Mags. ISBN 974-87115-2-8. 
  • Smyth, David (2002). Thai: An Essential Grammar, first edition. London: Routledge.
  • Smyth, David (2014). Thai: An Essential Grammar. ISBN 978-041-551-034-9. . second edition. London: Routledge..
  • Tingsabadh, M.R. Kalaya; Abramson, Arthur (1993), „Thai”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (1): 24—28, doi:10.1017/S0025100300004746 
  • Inglis, Douglas. 1999. Lexical conceptual structure of numeral classifiers in Thai-Part 1. Payap Research and Development Institute and The Summer Institute of Linguistics. Payap University.
  • Inglis, Douglas. 2000. Grammatical conceptual structure of numeral classifiers in Thai-Part 2. Payap Research and Development Institute and The Summer Institute of Linguistics. Payap University.
  • Inglis, Douglas. 2003. Conceptual structure of numeral classifiers in Thai. In Eugene E. Casad and Gary B. Palmer (eds.). Cognitive linguistics and non-Indo-European languages. CLR Series 18. De Gruyter Mouton. 223–246. ISBN 978-311-017-371-0
  • Behr, Wolfgang (2002). „Stray loanword gleanings from two Ancient Chinese fictional texts”. 16e Journées de Linguistique d'Asie Orientale, Centre de Recherches Linguistiques Sur l'Asie Orientale (E.H.E.S.S.), Paris: 1—6. 
  • Edmondson, Jerold A. (2007). „The power of language over the past: Tai settlement and Tai linguistics in southern China and northern Vietnam” (PDF). Studies in Southeast Asian Languages and Linguistics, Jimmy G. Harris, Somsonge Burusphat and James e. Harris, ed. Bangkok, Thailand: Ek Phim Thai Co. LTD.: 1—25. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2014. г. Приступљено 11. 09. 2021. 
  • Holm, David (2013). Mapping the Old Zhuang Character Script: A Vernacular Writing System from Southern China. BRILL. ISBN 978-9-004-22369-1. 
  • Zhengzhang, Shangfang (1991). „Decipherment of Yue-Ren-Ge (Song of the Yue boatman)”. Cahiers de Linguistique Asie Orientale. 20 (2): 159—168. doi:10.3406/clao.1991.1345. 
  • Brown, J. Marvin. (1965). From Ancient Thai to Modern Dialects. Bangkok: Social Science Association Press of Thailand. .
  • Chamberlain, James R. A New Look at the Classification of the Tai Languages. [s.l: s.n, 1972.
  • Conference on Tai Phonetics and Phonology, Jimmy G. Harris, and Richard B. Noss. Tai Phonetics and Phonology. [Bangkok: Central Institute of English Language, Office of State Universities, Faculty of Science, Mahidol University, 1972.
  • Diffloth, Gérard. An Appraisal of Benedict's Views on Austroasiatic and Austro-Thai Relations. Kyoto: Center for Southeast Asian Studies, Kyoto University. 1976. .
  • Đoàn, Thiện Thuật. Tay-Nung Language in the North Vietnam. [Tokyo?]: Instttute [sic] for the Study of Languages and Cultures of Asia and Africa, Tokyo University of Foreign Studies, 1996.
  • Gedney, William J. On the Thai Evidence for Austro-Thai. [S.l: s.n, 1976.
  • Gedney, William J., and Robert J. Bickner (1989). Selected Papers on Comparative Tai Studies. ISBN 0-89148-037-4. . Michigan papers on South and Southeast Asia, no. 29. Ann Arbor, Mich., USA: Center for South and Southeast Asian Studies, University of Michigan.
  • Gedney, William J., Carol J. Compton, and John F. Hartmann (1992). Papers on Tai Languages, Linguistics, and Literatures: In Honor of William J. Gedney on His 77th Birthday. ISBN 1-877979-16-3. . Monograph series on Southeast Asia. [De Kalb]: Northern Illinois University, Center for Southeast Asian Studies.
  • Gedney, William J., and Thomas J. Hudak. (1995). William J. Gedney's central Tai dialects: glossaries, texts, and translations. ISBN 0-89148-075-7. . Michigan papers on South and Southeast Asia, no. 43. Ann Arbor, Mich: Center for South and Southeast Asian Studies, University of Michigan
  • Gedney, William J., and Thomas J. Hudak (1991). William J. Gedney's the Yay Language: Glossary, Texts, and Translations. Ann Arbor, Mich: Center for South and Southeast Asian Studies, University of Michigan. ISBN 0-89148-066-8. . Michigan papers on South and Southeast Asia, no. 38.
  • Gedney, William J., and Thomas J. Hudak (1994). William J. Gedney's Southwestern Tai Dialects: Glossaries, Texts and Translations. ISBN 0-89148-074-9. . Michigan papers on South and Southeast Asia, no. 42. [Ann Arbor, Mich.]: Center for South and Southeast Asian Studies, University of Michigan.
  • Hudak, Thomas John (1991). William J. Gedney's The Tai Dialect of Lungming: Glossary, Texts, and Translations. ISBN 0-89148-067-6. . Michigan papers on South and Southeast Asia, no. 39. [Ann Arbor]: Center for South and Southeast Asian Studies, University of Michigan.
  • Li, Fang-kuei. (1977). Handbook of Comparative Tai. Honolulu, Hawaii: University of Hawai. ʼi Press.
  • Li, Fang-kuei. (1940). The Tai Dialect of Lungchow; Texts, Translations, and Glossary. Shanghai: Commercial Press. .
  • Østmoe, Arne. A Germanic–Tai Linguistic Puzzle. Sino-Platonic papers, no. 64. Philadelphia, PA, USA: Dept. of Asian and Middle Eastern Studies, University of Pennsylvania, 1995.
  • Sathāban Sūn Phāsā Qangkrit. Bibliography of Tai Language Studies. [Bangkok]: Indigenous Languages of Thailand Research Project, Central Institute of English Language, Office of State Universities, 1977.
  • Shorto, H. L. Bibliographies of Mon–Khmer and Tai Linguistics. London oriental bibliographies, v. 2. London: Oxford University Press, 1963.
  • Tingsabadh, Kalaya and Arthur S. Abramson (2001). Essays in Tai Linguistics. Bangkok: Chulalongkorn University Press. ISBN 974-347-222-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тајски језик на Викимедијиној остави.
Тајски језик на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајски_језик&oldid=28906966”
pFad - Phonifier reborn

Pfad - The Proxy pFad of © 2024 Garber Painting. All rights reserved.

Note: This service is not intended for secure transactions such as banking, social media, email, or purchasing. Use at your own risk. We assume no liability whatsoever for broken pages.


Alternative Proxies:

Alternative Proxy

pFad Proxy

pFad v3 Proxy

pFad v4 Proxy