Бело
| Бело | |
|---|---|
      | |
| Кординате боје | |
| Хексадецимални | #FFFFFF |
| sRGBB (r, g, b) | (255, 255, 255) |
| CMYKH (c, m, y, k) | (0, 0, 0, 0) |
| HSV (h, s, v) | (0°, 0%, 100%) |
| Референца | Без референце |
| Б: Нормализовано на [0–255] (бита) Х: Нормализовано на [0–100] (стотина) | |
| Рачунарски записи боје | |
|---|---|
| Хексадецимални запис: | FFFFFF |
| РГБ запис (r, g, b): | (255, 255, 255) |
| ЦМИК запис (c, m, y, k) *: | (0, 0, 0, 0) |
| ХСВ запис (h, s, v): | (0°, 0%, 100%) |
| *: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255]. | |
Бела (ијек. бијела) боја настаје као комбинација свих боја видљивог дела спектра. Када се меша са неком од боја, настају различите (и све светлије) нијансе. За људске очи бело је побуђивање/стимулисање сва три типа фоторецептора, односно ћелија штапића. Може бити штетно и проузроковати оштећења уколико се гледа непрекидно дуже време. Ово обољење се назива снежно слепило. У флуоресцентној лампи, фосфор производи боју у многим деловима спектра, па је та светлост зато бела.[1]
Бела је боја снега, креде и млека, и супротно је од црне. Бели објекти у потпуности рефлектују и расипају све видљиве таласне дужине светлости. Бела боја на телевизијским и рачунарским екранима настаје мешавином црвеног, плавог и зеленог светла. Бела боја се може дати белим пигментима, посебно титанијум диоксидом.[2]
Симболичко значење
[уреди | уреди извор]У старом Египту и старом Риму, свештенице су носиле бело као симбол чистоће, а Римљани су носили беле тоге као симболе грађанства. У средњем веку и ренесанси бели једнорог је симболизовао чедност, а бело јагње жртву и чистоту. То је била краљевска боја краљева Француске, као и монархистичког покрета који се супротставио бољшевицима током грађанског рата у Русији (1917–1922). Грчки и римски храмови били су обложени белим мермером, а почев од 18. века, доласком неокласичне архитектуре, бела је постала најчешћа боја нових цркава, престоница и других владиних зграда, посебно у Сједињеним Државама. Такође се широко користила у модерној архитектури 20. века као симбол модерности и једноставности.
Према истраживањима у Европи и Сједињеним Државама, бела је боја која се најчешће повезује са савршенством, добром, искреношћу, чистоћом, почетком, новим, неутралношћу и тачношћу.[3] Бела је важна боја за скоро све светске религије. Папа, поглавар римокатоличке цркве, од 1566. године носи бело, као симбол чистоте и жртвовања. Западна култура је дуго следила традицију ношења беле боје на дан венчања.[4] И даље је преовлађујућа међу савременим младама, а како извештава компанија за венчања Вединг Вајер, око 85 процената невести се још увек одлучује за ношење беле венчанице, јер је на свој типски начин, то годинама остало устаљено.[5] У западним културама и у Јапану, бела је најчешћа боја за венчанице, симболизујући чистоћу и невиност.[6][7] Године 2018, око 83% невести у Сједињеним Државама носило је беле венчанице на дан свог венчања, према истраживању магазина Брајдс.[8] У исламу и у шинтоистичкој религији Јапана бело носе ходочасници. У многим азијским културама бела је такође боја жалости.[9]
Историја и уметност
[уреди | уреди извор]Праисторијска и античка историја
[уреди | уреди извор]Бела је била једна од првих боја која се користила у уметности. Пећина Ласко у Француској садржи цртеже бикова и других животиња које су нацртали палеолитски уметници пре 18.000 до 17.000 година. Палеолитски уметници су користили калцит или креду, понекад као позадину, понекад за истицање, заједно са угљеном и црвеним и жутим окером на својим живописним пећинским сликама.[10][11]
У старом Египту бела је била повезана са богињом Изидом. Изидини свештеници и свештенице обучени су само у бело платно, а њиме су се обмотавале мумије.[12]
У Грчкој и другим древним цивилизацијама бела се често повезивала са мајчиним млеком. У грчкој митологији, главни бог Зевс храњен је на грудима нимфе Амалтеје. У Талмуду је млеко било једна од четири свете супстанце, заједно са вином, медом и ружом.[13]
Стари Грци су свет видели у смислу таме и светлости, те је бела била основна боја. Према Плинију Старијем из његове Природне историје, Апелес (4. век пре нове ере) и други познати сликари старе Грчке користили су само четири боје у својим сликама; белу, црвену, жуту и црну;[14] За сликање су Грци користили високо токсично пигментно оловно бело, направљено дугим и мукотрпним поступком.[15]
Стари Римљани су имали две речи за бело; албус, обична бела, (извор речи албино); и кандидус, светлије беле боје. Човек који је желео јавну функцију у Риму носио је белу тогу осветљену кредом, звану тога кандида, порекло речи кандидат. Латинска реч candere је значила да сија, да буде светао.[16]
-
Праисторијске слике у пећини Шове, Француска (30.000 до 32.000. п. н. е.) -
Слика богиње Изиде (1380–1385. п. н. е.). Свештеници њеног култа носили су бело платно. -
Слике жена у белом са споменика (1448–1422 пре нове ере). -
Кип поглаварке Весталшке Девице, која носи белу палу и бели вео.
Одећа
[уреди | уреди извор]С обзиром да традиционално означава чистоћу и невиност, у многим земљама су венчанице управо беле. У источним земљама бело је знак жалости, те се бела одећа облачи приликом погреба. У старом Риму беле тоге су облачили мушкарци који су желели да буду изабрани за неку дужност. Таква тога се називала „кандида“ лат. candida, па одатле потиче реч кандидат.[17]
Симболика
[уреди | уреди извор]Шта бело симболише, зависи не само од поднебља, већ и од објекта; било која бела птица се тумачи као симбол душе преминуле особе, док је бела голубица симбол мира. У старом Риму је бели знак на стопалу дечака означавао да је у питању роб на продају.[18]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Челонер, Џ. 2001. Визуелни речник физике. „NNK International“: Београд.
- ^ „Pigments, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a20_243.pub2.
- ^ Eva Heller (2000), Psychologie de la couleur – effets ets symboliques, pp. 130–46
- ^ „5 special occasions when you should wear white”. deseret.com. 2. 12. 2018.
- ^ „A Brief History Of The White Wedding Dress”. historyofyesterday.com. 2021-08-28.
- ^ „Color Meaning”. color-wheel-pro.com. Архивирано из оригинала 06. 09. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ „White Color Meaning: The Color White Symbolizes Purity and Innocence”. color-meanings.com. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ „Why do brides wear white?”. theconversation.com. 4. 9. 2020.
- ^ Eva Heller (2000), Psychologie de la couleur – effets ets symboliques, p. 137
- ^ Michel Pastoureau (2005), Le petit livre des couleurs, p. 47
- ^ „Pigments through the Ages – Prehistory”. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ Anne Varichon (2000), Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples, p. 16 .
- ^ Anne Varichon (2000), Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples, p. 21.
- ^ John Gage (1993). Color and Culture. стр. 29. ,.
- ^ Kassia St. Clair (2016) The Secret Lives of Color, p. 43-44
- ^ Webster's New World Dictionary of the American Language, (1964)
- ^ Политикин забавник број 3002. Датум: 21. август 2009. „Одело је лажно тело“, pp. 48. Политика АД. Београд.
- ^ Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.
Литература
[уреди | уреди извор]- Heller, Eva (2000). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
- Varichon, Anne (2005). Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples (на језику: француски). Editions de Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Zuffi, Stefano (2012). Color in Art. Abrams. ISBN 978-1-4197-0111-5.
- Gage, John (2009). La Couleur dans l'art. Thames & Hudson. ISBN 978-2-87811-325-9.
- Pastoureau, Michel (2005). Le petit livre des couleurs. Editions du Panama. ISBN 978-2-7578-0310-3.
- Ball, Philip (2001). Bright Earth – Art and the Invention of Colour. Penguin Group. ISBN 978-2-7541-0503-3.
- St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. ISBN 9781473630819. OCLC 936144129.
- Here "Reprinted in McCann" refers to McCann, M., ed. 1993. Edwin H. Land's Essays. Springfield, Va.: Society for Imaging Science and Technology.
- (1964) "The retinex" Am. Sci. 52(2): 247–64. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 53–60. Based on acceptance address for William Procter Prize for Scientific Achievement, Cleveland, Ohio, December 30, 1963.
- L.C. Farney and M.M. Morse. (1971) "Solubilization by incipient development" Photogr. Sci. Eng. 15(1):4–20. Reprinted in McCann, vol. I, pp. 157–73. Based on lecture in Boston, June 13, 1968.
- J.J. McCann. (1971) "Lightness and retinex theory" J. Opt. Soc. Am. 61(1):1–11. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 73–84. Based on the Ives Medal lecture, October 13, 1967.
- (1974) "The retinex theory of colour vision" Proc. R. Inst. Gt. Brit. 47:23–58. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 95–112. Based on Friday evening discourse, November 2, 1973.
- (1977) "The retinex theory of color vision" Sci. Am. 237:108-28. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 125–42.
- H.G. Rogers and V.K. Walworth. (1977) "One-step photography" In Neblette's Handbook of Photography and Reprography, Materials, Processes and Systems, 7th ed., J. M. Sturge, ed., pp. 259–330. New York: Reinhold. Reprinted in McCann, vol. I, pp. 205–63.
- (1978) "Our 'polar partnership' with the world around us: Discoveries about our mechanisms of perception are dissolving the imagined partition between mind and matter" Harv. Mag. 80:23–25. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 151–54.
- D.H. Hubel, M.S. Livingstone, S.H. Perry, and M.M. Burns. (1983) "Colour-generating interactions across the corpus callosum" Nature 303(5918):616-18. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 155–58.
- (1983) "Recent advances in retinex theory and some implications for cortical computations: Color vision and the natural images" Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A. 80:5136–69. Reprinted in McCann, vol. III, pp. 159–66.
- (1986) "An alternative technique for the computation of the designator in the retinex theory of color vision" Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A. 83:3078–80.
- Krantz, John (2009). Experiencing Sensation and Perception (PDF). Pearson Education, Limited. стр. 9.9—9.10. ISBN 978-0-13-097793-9. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-11-17. г. Приступљено 2012-01-23.
- Foster, David H. (2011). „Color Constancy”. Vision Research. 51 (7): 674—700. PMID 20849875. S2CID 1399339. doi:10.1016/j.visres.2010.09.006.
- Jameson, D.; Hurvich, L. M. (1989). „Essay concerning color constancy”. Annual Review of Psychology. 40: 1—22. PMID 2648972. doi:10.1146/annurev.psych.40.1.1.
- Reeves, A (1992). „Areas of ignorance and confusion in color science”. Behavioral and Brain Sciences. 15: 49—50. doi:10.1017/s0140525x00067510.
- Daw, Nigel W. (17. 11. 1967). „Goldfish Retina: Organization for Simultaneous Colour Contrast”. Science. 158 (3803): 942—4. Bibcode:1967Sci...158..942D. PMID 6054169. S2CID 1108881. doi:10.1126/science.158.3803.942.
- Bevil R. Conway (2002). Neural Mechanisms of Color Vision: Double-Opponent Cells in the Visual Cortex. Springer. ISBN 978-1-4020-7092-1.
- Conway, BR; Livingstone, MS (2006). „Spatial and Temporal Properties of Cone Signals in Alert Macaque Primary Visual Cortex (V1)”. Journal of Neuroscience. 26 (42): 10826—46. PMC 2963176
. PMID 17050721. doi:10.1523/jneurosci.2091-06.2006. - Conway, BR (2001). „Spatial structure of cone inputs to color cells in alert macaque primary visual cortex (V-1)”. Journal of Neuroscience. 21 (8): 2768—2783. PMC 6762533 . PMID 11306629. doi:10.1523/JNEUROSCI.21-08-02768.2001.
- Bartels, A.; Zeki, S. (2000). „The architecture of the colour centre in the human visual brain: new results and a review *”. European Journal of Neuroscience (на језику: енглески). 12 (1): 172—193. ISSN 1460-9568. PMID 10651872. S2CID 6787155. doi:10.1046/j.1460-9568.2000.00905.x.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Вики одговори: „Да ли је бело заиста боја?“ (језик: енглески)
- ТВ технолоџи: „Шта је бело?“ (језик: енглески)
