Karnitin
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
3-hydroxy-4-(trimethylazaniumyl)butanoate | |
| Klinički podaci | |
| Način primene | oralno i IV |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | < 10% |
| Vezivanje proteina | ne vezuje se |
| Metabolizam | slightly |
| Izlučivanje | Urin (> 95%) |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 541-15-1  |
| ATC kod | A16AA01 (WHO) |
| PubChem | CID 288 |
| DrugBank | APRD01070 |
| ChemSpider | 282 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C7H15NO3 |
| Molarna masa | 161.199 g/mol |
| |
Karnitin, ili vitamin B20, koji je bio pre nego što je njegova hemijska struktura ustanovljena. Iako danas postoje nedoumice u pogledu toga da li se smatra vitaminom ili ne, dugo je svrstavan u tu grupu molekula. Zbog toga je njegov prvobitni naziv bio vitamin Bt (20). Biološki aktivan karnitin je L- oblik karnitina. Karnitin učestvuje u prenosu lanca acil- i acetil- masnih kiselina, kroz lipidnu fazu membrana mitohondrija, a možda i drugih organela. Stoga, karnitin pokazuje izraziti uticaj na proces oksidacije masnih kiselina i dobijanje energije iz njih.[1]
Postoje podaci, da karnitin stimuliše i sekretornu funkciju pankreasa i pokazuje pazitivan uticaj na spermatogenezu i pokretljivost spermatozoida.
Karnitin omogućava normalizaciju proteinskog i lipidnog metabolizma, omogućava redukciju alkalne rezerve krvi, smanjuje građenje ketokiselina. Zatim pozitivno utiče na razvitak ploda, rast i razvitak životinja. Kod dece, ranog i mlađeg uzrasta izaziva poboljšanje apetita, prirast mase tela, stimulaciju rasta.[2]
Karnitin stimuliše regenerativne procese u obolelom miokardu.
U medicinskoj praksi karnitin se primenjuje za stimulaciju mišićnog rada i sekreciju pankreasa i pri distrofičnim procesima u miokardu.
Karnitin je jako rasprostranjena supstanca. Naročito ga ima u proizvodima od mesa i to u najvećoj količini u mišićnom tkivu. U organizam se unosi hranom.
Avitaminoza
[уреди | уреди извор]U slučajevima gde se javlja nedostatak karnitina javlja se bolest skeletnih mišića i tom prilikom dolazi do mišićne slabosti (distrofije).
Uvođenjem karnitina u ishranu čoveka i životinja povećava se građenje enegije u disajnom lancu mitohondrija različitih organa.
Deficit lizina u hrani slabi obezbeđenost organizma karnitinom.
Hipervitaminoza
[уреди | уреди извор]Nema podataka o toksičnosti karnitina.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Steiber A, Kerner J, Hoppel C (2004). „Carnitine: a nutritional, biosynthetic, and functional perspective”. Mol. Aspects Med. 25 (5-6): 455—73. PMID 15363636. doi:10.1016/j.mam.2004.06.006.
- ^ A. J. Liedtke, S. H. Nellis, L. F. Whitesell and C. Q. Mahar (1. 11. 1982). „Metabolic and mechanical effects using L- and D-carnitine in working swine hearts”. Heart and Circulatory Physiology. 243 (5): H691—H697. PMID 7137362. Архивирано из оригинала 01. 04. 2009. г. Приступљено 18. 07. 2010.
