Корејски језик
Корејски језик (한국어 / 조선말; ИСО 639-3: кор) службени је језик Сјеверне и Јужне Кореје. То је такођер један од два службена језика у покрајини Yанбиан у Кини. Укупно преко 66.305,000 говорника, од тога 42,000,000 у Јужној Кореји (1986); 20,000,000 у Сјеверној Кореји (1986); 1.920,000 у Кини (2000) гдје су етнички познати као Цхаоxиан; 670,000 у Јапану (1988); 149,000 у Руској федерацији (2002). Непознат број у Бангкоку, Тајланд.
| Корејски 한국어, 조선말 Хангугео, Цхосŏнмал | |
|---|---|
| Државе говорења | Јужна Кореја Сјеверна Кореја |
| Регије говорења | Углавном се говори у Југоисточној Азији |
| Број говорника | 78 милијуна |
| Ранг | 17. |
| Класификација | Изолирани језици или Алтајски |
| Службени статус | |
| Службен у | Јужна Кореја Сјеверна Кореја |
| Регулатори | - |
| Језични кôд | |
| ИСО 639-1 | ко |
| ИСО 639-2 | кор |
| ИСО 639-3 | {{{исо3}}} |
| СИЛ | кор |
Кроз повијесна раздобља корејски се језик дијели на стари корејски, средњи корејски, модерни корејски и данашњи корејски.
Дијалекти: цх’унгцх’онгдо, цхеју, цхолладо, хамгyонгдо, хwангхаедо, кyонгсангдо, п’yонг’андо, сеоулски[1].
Повијест
уредиНекада је корејски језик био писан Хања (кинеским) писмом. У 15. је стољећу национални сустав писања, данас познат под именом Хангул, развијен од стране корејског краља Сејонга Великог.
