Маринер 10
|
Маринер 10 је америчка свемирска летелица из програма Маринер, лансирана 1973. са Земље са првенственом намером да се истраже Венера и Меркур. Ова летелица је последњи сателит у оквиру програма Маринер (Маринер 11 и 12 су преименовани у Војаџер 1 и Војаџер 2.
Техничке и технолошке новине
[уреди | уреди извор]Маринер 10 је био први сателит који је користио принципе гравитационе праћке. Гравитациона сила планете Венере је искоришћена како би се ефикасније стигло до орбите планете Меркур. Маринер 10 је такође користио притисак сунчевог зрачења на соларним панелима и великој параболичној антени да би променио висину орбите.
Истраживања
[уреди | уреди извор]Маринер 10 је била једина летелица (до 2008) која је успела снимити половину површине Меркура, са око 2800 слика. Својим проласком покрај Меркура, Маринер 10 је открио много појединости, пошто Меркур није могуће посматрати телескопом због близине Сунца; откривено је да Меркур има слабашну атмосферу која се састоји већином од хелијума, те планетарно магнетско поље и да је језгро планете богато гвожђем.
Крај мисије
[уреди | уреди извор]Гас коришћен за маневрисање је утрошен 24. марта 1975. те је у том тренутку летелици послата команда да искључи свој сигнал.
Маринер 10 и даље орбитира око сунца иако је вероватно електроника на њему знатно оштећена сунчевом радијацијом[1].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mariner 10 Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2008) (2006) Views of the Solar System
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Voyage of Mariner 10: Mission to Venus and Mercury (NASA SP-424) 1978 Књига о Маринеру 10 са сликама и дијаграмима]
- Mariner 10 - архива слика