Kosta Pećanac

Konstantin Milovanović - Kosta Pećanac
Kosta Milovanović Pećanac u vreme Topličkog ustanka
Lični podaci
Nadimak	Kosta Pećanac
Datum rođenja	1879.
Mesto rođenja	Dečane (Srbija)
Datum smrti	25. maj 1944.
Mesto smrti	Nikolinac (Srbija)

Konstantin Milovanović - Kosta Pećanac (Dečani, 1879. - Sokobanja, 25. V. 1944) je bio četnički vojvoda iz vremena balkanskih ratova kraljevine Srbije, prvog svetskog rata i drugog svjetskog rata u Jugoslaviji.

Pećanac je poslat od srpske Vrhovne komande 1916. godine da preuzme kontrolu nad Topličkim ustankom. Uloga Pećanca u Topličkom ustanku je sporna, ali on ju je vješto koristio i, stvorivši od nje legendu, uspio je doći na vodeći položaj u četničkom udruženju. Između dva svjetska rata bio je najuticajnija osoba u četničkim organizacijama.

Po okupaciji Jugoslavije 1941. godine, on je prvi sklopio sporazum sa Nemcima, a suparnički četnički vođa Dražu Mihailovića je odbio. Za razliku od Dražinih četnika, njegovi četnici su bili poznati kao Pećančevi četnici. Ubijen je od strane suparničke četničke frakcije 1944. godine.

Balkanski i prvi svetski rat

Učestvovao je u Balkanskim ratovima 1912/1913. kao pripadnik četničkih jedinica. Za vrijeme Prvog svjetskog rata zajedno s poraženom srpskom vojskom i srpskom vladom prebacio se na otok Krf.

Toplički ustanak

Kosta Pećanac prima ključeve manastira Dečani od Austrijanaca.

Kada je izbio ustanku u Toplici 1917. protiv Bugara, Pećanac je poslat u zemlju da preuzme kontrolu nad ustankom.

Kada je otpočeo toplički ustanak kralj Aleksandar i Pašić su mi naredili da se prebacim u zemlju. Moj zadatak je bio da po svaku cenu sprečim bilo kakav ustanak u zemlji. A ako je narod raspoložen za borbu, da ga stišavam i potajno organizujem, a zatim tek kada naša vojska razbije neprijatelja, da u njegovoj pozadini, sa već organizovanim manjim četničkim odredima, otpočnem četničku akciju i time olakšam brži i efikasniji prodor naše vojske i oslobođenje zemlje. Ovaj zadatak sam i onda uz pomoć okupatora izvršio. Ustanak smo ugušili, narod smo spasli, a vlast zadržali, kralj i mi, radikali.

22. 2. 1917. godine na savetovanju u Obiliću kod Leskovca odlučeno da se u martu (11. 3.) digne opšti ustanak. Samo je Kosta Pećanac bio protiv.; mnogi vojni obveznici su već pobegli u šume zbog bugarske regrutacije, borbe su već počele i bez vojvoda.

14. 5. 1917. godine Pećanac je napao žel. stanicu Ristovac, srušio železnički most na Moravi, a kasnije će zapaliti Bosilegrad.

Istovremeno, u oblastima naseljenim albancima, kačački vođa Azem Galica je pružao oružani otpor protiv okupatora. On je s nekoliko stotina kačaka primorao na predaju jedan austrijski puk između Mitrovice i Peći u jesen 1918. Nešto kasnije je stigao i Kosta Pećanac i njih dvojica su se tom prilikom pobratimili i 12. oktobra 1918. zajedno oslobodili Peć. Nakon povratka srpske vojske, sa kačacima nije postignut nikakav dogovor, pa su usledili sukobi.

Period kraljevine Jugoslavije

Pećanac je bio najuticajnija osoba u četničkim organizacijama između dva svjetska rata. Beogradska vlast je organizovala paravojne formacije četnika, koje su predvodili Kosta Pećanac, Milić Krstić, Jovan Babunski, Vasilije Trbić i drugi, koji su organizovali kaznene ekspedicije vršeći nasilje, teror i organizovanu pljačku na Kosovu. Državna upotreba četnika sprovođena je u kontekstu programa iseljavanja Albanaca sa Kosova u Tursku i kolonizacije Kosova Srbima i Crnogorcima.

Tokom izbora 1938. godine došlo je do krvoprolića u vučitrnskom srezu. U gojbuljskoj opštini jedan žandarmerijski narednik je ubio četvoro birača koji su javno odbili da glasaju za vladinog kandidata Mišu Sretenovića. Kada se situacija otela kontroli, žandarmerijski vodnik Branko Jaraković je u masu bacio dve bombe od kojih je stradalo tridesetak ljudi. Na mesto masakra odmah je upućen i Kosta Pećanac sa punim vozilom svojih četnika zbog čega je preostali narod, među kojima i poslanički kandidat Šerif Voca, pobegao u šumu. Tom prilikom je nestao Vocin brat Ethem, dok su mnogi drugi pretučeni.

Drugi svetski rat

Neposredno uoči aprilskog rata vojvoda Kosta Pećanac je tražio od jugoslovenskog Ministarstva vojske i mornarice da pripremi izvođenje četničkih akcija u južnoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu. On je dobio oružje i novac, i naoružao nekoliko stotina ljudi u dolini reke Toplice. U ovo vreme samo su se njegovi odredi nazivali "četnicima".

Još u danima aprilskog rasula, Kosta Pećanac, koji je bio na čelu četništva, instalirao je svoj štab na planini Sokolovici, na tromeđi srezova kosaničkog, topličkog i jablaničkog, i odatle počeo da šalje na sve strane vojvodske dekrete, vrbujući oficire bivše vojske koji su dolazili kućama, opštinske delovođe i razne političare, koji su nastavljali sa organizovanjem četničkih jedinica. U početku je to činjeno tako da se kod rodoljubivih masa mogao stvoriti utisak da je reč o pripremama za borbe protiv okupatora u „pogodnom momentu".

Partizanski ustanak u Srbiji

Pećančev proglas od 27. avgusta 1941.

Po okupaciji Jugoslavije, Pećanac je bio suparnik Draži Mihailoviću u borbi za vlast nad četnicima. Pećanac je, kao i Draža Mihailović, organizovao ljude u šumi i čekao.

On je prvi sklopio sporazum sa Nemcima, o zajedničkoj borbi protiv partizanskog ustanka. 18. avgusta 1941. godine, dok je ugovarao saradnju sa okupacionim trupama, Pećanac je primio pismo od Draže Mihailovića koji je tražio da se nagode. Pećanac bi kontrolisao četnike južno od Zapadne Morave, a Mihailović četnike u svim drugim oblastima. Pećanac odbio njegov zahtev. Sugerisao je Draži Mihailoviću da mu se potčini, ponudivši mu mesto načelnika štaba. 27. avgusta, vojvoda Pećanac je izdao "Proglas dragom narodu", u kom sebe prikazuje kao zaštitnika Srba, pozivajući "odrede formirane bez njegovog odobrenja" da stupe pod njegovu komandu.

U septembru 1941. godine, razvojem ustanka u Srbiji, neki od Pećanačevih potčinjenih se pridružuju partizanima u borbi protiv Nemaca. 7. oktobra 1941. godine, Pećanac poslao zahtev šefu srpske marionetske vlade Milanu Nediću za snabdevanje, oružje, plate i još mnogo toga. Međutim, krajem oktobra Nemci su odlučili da prestanu naoružavati "nepouzdane" elemente unutar Pećanačevih četnika. Kasnije su njegovi zahtevi ispunjeni. 17. januara 1942. godine, prema nemačkim podacima, 72 oficira i 7.963 četnička borca su bili pod komandom srpske žandarmerije. U to vreme bilo je oko dve ili tri hiljade Mihailovićevih četnici koji su se legalizovali.

Pećanac je smatrao da se Mihailović meša u njegovu nadležnost vođenja četničkih odreda. Pećanac je tvrdio da je politika emigrantske jugoslovenske vlade slična politici koju je Pašićeva vlada vodila iz emigracije u prvom svetskom ratu, kada je on poslat da uguši ustanak:

Moj zadatak je bio da po svaku cenu sprečim bilo kakav ustanak u zemlji. A ako je narod raspoložen za borbu, da ga stišavam i potajno organizujem, a zatim tek kada naša vojska razbije neprijatelja, da u njegovoj pozadini, sa već organizovanim manjim četničkim odredima, otpočnem četničku akciju i time olakšam brži i efikasniji prodor naše vojske i oslobođenje zemlje. Ovaj zadatak sam i onda uz pomoć okupatora izvršio. Ustanak smo ugušili, narod smo spasli, a vlast zadržali, kralj i mi, radikali. Eto, sinko, slično ovome rade sada i oni naši iz Londona. Ustanci u narodu su ti opasna stvar. To znaju i oni tamo i mi ovde. Zato smo se ovako razumno i podelili. Mi ovde da sprečimo ustanak, ako ne možemo sami, onda pomoću okupatora, a oni tamo neka vode savezničku politiku. Njihov zvanični predstavnik u zemlji treba da bude Draža. On nije smeo da se upušta u saradnju s okupatorom, niti da vodi borbu protiv ustanka. Borba protiv ustanka bila je stvar Nedićeva, Ljotićeva i moja. A Draža je trebalo da, kao član naše vlade u Londonu, potajno održava u narodu duh monarhije i ljubav prema saveznicima. Za ovaj posao njemu nisu bili potrebni nikakvi odredi, jer naši odredi bili bi i njegovi.

Borba protiv pokreta otpora u Srbiji

Pećanac je čak zamjerao Srpskoj pravoslavnoj crkvi što se ne uključi u njegovu borbu protiv komunizma:

Visokopreosvećeni, ja vidim da je naša crkva popustila u ovim teškim danima i to baš sada kada se ja ovako očajno borim protiv komunizma. I pored mojih očekivanja, ja do sada nisam čuo da je crkva uputila neki apel… Blagodareći mom velikom prijatelju Krausu, ja sam uspeo da otklonim sumnje u nacionalnu ispravnost nekih crkvenih rukovodilaca… Mi ne tražimo da Vi uzmete mač i pušku, ali je danas pre svega vaša dužnost da zamahnete duhovnim mačem i osvetlate ime naše crkve u borbi koja se danas vodi.

– Kosta Pećanac, pismo upućeno mitropolitu Josifu, 24. aprila 1942. godine

U svojstvu zapovjednika tzv. vladinih četnika, vojvoda Kosta Pećanac, uputio je 3. marta 1942. instrukciju vojvodi Mašanu Đuroviću o postupku prema stanovnicima propartizanskih sela u Kosanici, u kojoj se naglašava:

Prilikom nastupanja i pretresa narednog sela pokupi iz prethodnog sela sve muškarce od 16-80 godina sa oružjem, ako ovo nemaju onda sa budacima, vilama i ašovima i dr. Puštaj pred odredima pri ulazu u selo neka oni prvo ginu, pa četnici, i u slučaju da se počnu približavati partizani ubijaj sve pred sobom. Ovo naročito činiti sa komunističkim porodicama i njihovim jatacima... Pri predaji komunista ne voditi nikakvu istragu sem u izuzetnim slučajevima, već ih na licu mesta streljati. Sela koja budu davala otpor sa komunistima, prema njima nemati nikakve milosti, već sve spaljivati i streljati.

Istog dana, Pećanac je uputio izvještaj predsjedniku kvislinške vlade generalu Milanu Nediću, u kome ga obavještava o ishodu borbe protiv partizana u kruševačkom kraju:

Od partizana je poginulo 50 ljudi, a 120 je zarobljeno i odmah poubijano. Od vođa partizana uhvaćen je vođa Rasinskog partizanskog odreda Zakić kao ranjen i ovaj je odmah streljan.

General Dragoljub Mihailović poslao je 7. maja 1942. godine nekoliko telegrama (tj. kraćih izvještaja) emigrantskoj vladi u Londonu. U jednom od njih, Mihailović o Kosti Pećancu i njegovim sljedbenicima iznosi veoma negativnu ocjenu:

Za Lond. sledeće: Poseban izveštaj za Pećanca. To je notorna pijanica. Skupio ološ. Stvorio stotine vojvoda među kojima i robijaši. Daje i oficirske činove. Poziva se na neko ovlašćenje dato mu pred rat. Treba mu ga javno opovrgnuti. Novac krade on i sve njegove vojvode. Haraju, piju, pljačkaju i terorišu narod. Terorom i novcem stvara svoje odrede. Ima poštenih vojvoda koji nam tajno prilaze. Pećanac deli Karađ.[orđeve] zvezde i druge medalje za hrabrost.

Tokom rata četničke jedinice Koste Pećanca počinile su brojne zločine nad albanskim stanovništvom pograničnih sela između Kosova i Sandžaka.

Ubijen je u Sokobanji 1944. po naređenju komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Mihailovića.

Literatura

• Istorija srpskog naroda, knjiga 6, tom 2, SKZ 1983.
• Lazić, Sladjana (2011). „The Collaborationist Regime of Milan Nedić”. u: Ramet, Sabrina P.; Listhaug, Ola. Serbia and the Serbs in World War Two. London: Palgrave Macmillan. str. 17–43. ISBN 978-0-230-27830-1. 
• Milazzo, Matteo J. (1975). The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-1589-8. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War, 1914–1918. West Lafayette: Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-476-7. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History Behind the Name. London: C. Hurst & Co. ISBN 978-1-85065-476-6. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2007). Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia. New York: Columbia University Press. ISBN 978-1-85065-895-5. 
• Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8. 
• Roberts, Walter R. (1973). Tito, Mihailović and the Allies 1941–1945. Durham: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-0773-0. 
• Singleton, Frederick Bernard (1985). A Short History of the Yugoslav Peoples. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27485-2. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 

Povezano

• Četnici
• Toplički ustanak
• Pećančevi četnici

Vanjske veze

• UBISTVO KOSTE MILOVANOVIĆA PEĆANCA